Epilog

30.9K 1.1K 125
                                    


- Mina, koliko puta treba da ti kažem da Aleksej nije igračka, on je tvoj brat – Mina obožava da mu lakira nokte iako ima samo dve godine.

- Ali mama on to želi - pravdala se.

- On je dečak, hajde idi da se spremiš baka dolazi po vas.

- Gde nas vodi?

- Ne znam ima neko iznenađenje za vas.

- Super idem da se spremim – otrčala je u svoju sobu.

- A ti mladi gospodine? Hoćemo li da skinemo taj lak.

Pogledao me slatko i počeo da trči. Brzo sam ga uhvatila.

- Tata, tata – viče kroz smeh.

- Tata ti sada neće pomoći.

- Maksime kuda idemo znaš da ne volim iznenađenja – večeras nam je treća godišnjica braka i Maksim ima uvek te romantične ideje koje obuhvataju samo nas dvoje.

- Ne budi namćor – nasmešio mi se.

- Jesi li razmisila o trećem detetu?

- Jesam i odgovor je i dalje ne. Više ne rađam, nama šanse da ponovo prolazim kroz to. Dvadeset sati? Više nikad. Možemo da usvojimo treće dete ako si toliko zapeo ali ja više ne rađam – odlučna sam u svojoj nameri.

- Nije bilo toliko loše.

- Za tebe, i samo da znaš stavila sam dijafragmu.

- Nisi me obavestila o tome.

- Šta ima da te obaveštavam, nećeš je ti nositi.

- Dobro nećemo više dece.

- Hvala – poljubila sam ga.

- Mada moraš da priznaš Aleksej je ispao prilično dobro, isti je ja – ponosno je istakao.

- Isti ti sa namazanim noktima – podrugnula sam se.

- Ponovo ga je nalakirala?

- Da.

- On mora da nauči da joj kaže ne.

- On? Vidi ti koliki si pa još uvek ne možeš da joj kažeš ne, zapravo nijedan muškarac od vas Blekovih ne ume da joj kaže ne – sve ih vrti oko malog prsta.

- Tačno, tatina ćerka.

- Doveo si me u Andrejev stan?

- Više nije njegov, kupio je kuću, Sandra je pristala da se uda za njega.

- Zaista? Drago mi je zbog njih dvoje, znala sam da će na kraju završiti zajedno.

- Da vole se.

- Dakle po dogovoru, ovo je sada moj stan.

- Jeste, to je naš stan za seks.

- Šta će nam stan za seks, imamo kuću.

- Gde nam stalno neko dete upada u sobu, ovako možemo da pobegnemo na sat dva.

- Genijalan plan nemam reči.

- Idemo da vidiš spavaću sobu.

- Već sam videla spavaću sobu - podsetila sam ga.

- Gospođo Blek molim te budi tiha i dozvoli da te uvedem u sobu pokažem ti koliko te volim.

- Gospodine Blek ja već znam koliko me voliš – sigurno sam izjavila.


Toliko od mene što se tiče ove priče, uživajte.

Bori se za mene 🔚Donde viven las historias. Descúbrelo ahora