Bori se za mene 🔚

Part 16

- Hvala – zatvorila sam ulazna vrata. To je bilo to, kuća je potpuno spremna za nas. Umorno sam sela na stepenište. Kakav dan. Prvo Maksimov otac, zatim Nikola, onda su dostavili poslednje stvari za kuću i imam osećaj da ću se srušiti. Moram da javim Maksimu za njegovog oca. Da li da mu kažem za Nikolu? Definutivno mu neću reći za oproštajni poljubac jer sam sigurna da neće čuti oproštajni, već samo poljubac a s obzirom na to koliko mi veruje . . . ne želim da izgubim to. Izvadila sam telefon.

- Draga – javio se.

- Hej – nisam se navikla na to draga. Čujem dosta glasova u pozadini.

- Zvučiš umorno.

- Zato što jesam umorna. Kad se vraćaš? Treba da razgovaramo.

- Sutra sam kući, je li sve u redu? Mila je dobro?

- Jeste. Nije ništa hitno može da sečeka sutra.

- Sigurno?

- Da. Nedostaješ mi – ne znam odakle je ovo izašlo ali istina je. Strašno mi nedostaje.

- I ti meni – zavlada la je tišina.

- Kuća je useljiva – rekla sam čisto nešto da kažem jer se osećam kao da ga lažem.

- To je odlično. Slušaj moram da se vratim, moram sve da završim vešeras ukoliko želim da sutra dođem kući.

- Dobro neću te više zadržavati, vidimo se sutra.

- Vidimo se.

Pa šta sam očekivala? Nežnost? Pobogu na sastanku je. Moram po Minu, definitivno mi treba nečiji zagrljaj vešeras.

- Nećemo više dolaziti ovde?

- Ne, zato što ćemo ti, Maksim i ja živeti u novoj kući – objašnjavam Mini da ćemo se preseliti dok se grlimo u mom krevetu. Želim da večeras spavamo zajedno.

- A baka i čika Andrej i čika Mateja?

- Oni imaju svoje kuće ali će nas posećivati.

- Dobro a venčanje?

- Kakvo venčanje?

- Pa tvoje i tatino, nisi valjda zaboravila mama?

- A to – nije mi sad baš do te priče.

- Kada se vrati tvoj tata dogovorićemo se.

- A kad se vraća?

- Sutra.

- Stvarno? – lice joj se ozarilo.

- Stvarno. A sad na spavanje.

Zagrlila sam i Minu i macu u trenutku odlučivši da sutra sačekamo Maksima i Andreja na aerodromu.

- Jesu li stigli?

- Ne.

- Jesu li stigli?

- Ne.

- Jesu li stigli?

- Ne.

- Jesu li stigli?

- Mina znaš da možemo ovako do sutra – moja ćerka nije strpljiva osoba.

- Ali rekla si uskoro. Kada će to uskoro?

- Let je malo kasnio, uz to dok se svi putnici iskrcaju treba vremena – pokišavam da je urazumim. Kao da sam nekad uspela u tome?