Bori se za mene 🔚

Part 19

Ne treba ni da uđem unutra da bih videla kolika je gužva. Dvorište je puno diznijevih junaka na naduvavanje, baloni, tu si bile i igračke koje su Andrej i Maksim kupili za Minu kada smo drugi put došle ovde. Da li želim da uđem unutra? Kako sam se približavala ulazim vratima glasovi su bili sve jači i jači, deca su toliko bila glasna da sam na trenutak pomislila da se vratim u bolnicu. Nisam kucala, jednostavno sam ušla.

Ova žena nije normalna. Mnoštvo poznate i nepoznate dece je trčalo na sve strane, između balona i konfeta. Ukrasne trake su visile na sve strane, u sredini dnevnog boravka je postavljen veliki sto sa grickalicama, slatkišima i pecivom za decu. Prošla sam kroz dnevnu sobu, deca su me samo zaobilazila i ušla u trpezariju, pa, mnogo nepoznatih lica.

- Hvala Bogu – Mateja me prvi uočio i upoznao me sa svima. Od njihovih rođaka do prijatelja i suseda, neke susetke sam već poznavala. Svi su znali kako izgledam jer su me videli danas na televiziji. Znači postala sam poznata, naravno pali su i komplimenti za Minu, sve u svemu svi su bili veoma ljubazni prema meni.

- Mama, stigla si – Mina mi se bacila u naručje.

- Jel možemo sada da duvamo svećice? – pitala je baku.

- Još uvek niste sekli tortu? – iznenadila sam se

- Čekali smo tebe – Katarina mi je prišla i zagrlila me. Odkud ovo?

- Hvala. Jesu li svi ovde? – Ne vidim Maksima, ni Andreja.

- Tu si negde, idem ja da spremim tortu – odvojila se od mene.

- Idem da potražim ostale – okrenula sam se i sudarila sa Andrejem.

- Polako snajo, postala si poznata pa gaziš sve pred sobom? – zeza me.

- Ha, ha. Da li ti to pokušavaš da budeš humorističan?

- Izgledaš pregaženo – više se nije smejao.

- Ne pitaj, idem da se malo sredim. Gde je Maksim?

- Tu je bio – osvrnuo se oko sebe.

- Idem da ga potražim – Mateja mi se prišunjao.

- Zdravo moj obaveštajcu.

- Zorka je pijana nemoj mnogo da se ljutiš ako malo napada našeg brata – šeretski mi je namignuo.

- Molim te, specijalista sam za žene koje žele moje muškarce – setila sam se Darie.

- Za Maksima ne moraš da se brineš, jadnik kao da zna samo za tebe, mozak si mu popila – Andrej mi je odgovorio u svom stilu.

- Znaš jednog dana kada neka žena tebi bude popila mozak razvaliću te od zezanja, zažalićeš za sva ova bockanja – zapretila sam mu.

- Milim te nije se rodila ta koja može da izađe na kraj sa ovom inteligencijom.

- Ko čeka taj i dočeka, a ja uvek dočekam, a sada se skloni blokiraš mi put. Moram da nađem tvog brata da mu još malo popijem mozga.

Propustio me je smejući se zajedno sa Matejom, magarci.

Dok sam išla ka Maksimovoj sobi smejala sam se u sebi ali čuvši njegov glas usporila sam.

- Pijana si, ovo nisi ti.

- Pijana sam ali od želje za tobom – je li ovo Zorkin glas?

- Kuća je puna dece – Maksim je rekao opasno tiho.

- Ne smeta mi bićemo brzi.

Šta? Približila sam se odškrinutim vratima i virnula unutra. Idioti su zaboravili da zatvore vrata. Srce mi je tuklo snažno u grudima stvarajući u meni osećaj ljubomore. Maksim mi ovo ne bi uradio zar ne?