Bori se za mene 🔚

Part 17

- Zdravo mama – Maksim je zagrlio Katarinu.

- Gde je Mina? – u tpezariji su svi osim nje.

- Gleda Mašu i medu, već je jela.

- Hvala Katarina.

- Da hvala, mi ostali gladujemo dok se vi valjate ko zna gde – znala sam da će me Andrej bockati, zato sam izvadila njegov ključ iz torbe.

- Izvoli devere – spustila sam ključ ispred njega i poljubila ga u obraz.

- Malo smo ti izgužvali postelju u spavaćoj sobi. Nadam se da se ne ljutiš? – rekla sam tiše ali dovoljno glasno da svi čuju. Oči mu umalo nisu ispale od iznenađenja dok su se ostali smejali ko blesavi.

- Obožavam ovu ženu – Mateja je progovorio kroz osmeh.

- Moraću da promenim krevet, ne promeniću ceo stan – konstatovao je ne ljuteći se.

- Ne sekiraj se rado ćemo overiti i novi – namignula sam mu.

- Ti si najluđa ženska koju sam upoznao, jadan moj brat pored tebe.

Pogledala sam kratko u Maksima koji se zabavljao.

- Osećam da ćemo ti i ja biti jako dobri prijatelji, a sada zaista moram da jedem jer je velika verovatnoća da me je tvoj brat napumpao – izvalila sam ne razmišljajući. Maksim se zagrcnuo a ostali su se odvalili od smejanja.

- Doći će zaista puno ljudi - Katarina je prepričavala po ko zna koji put planove za Minin rođendan kako sam sve to već znala, nisam je ni slušala. To je običan rođendan koliko može biti komplikovan? A kako je spomenula puno ljudi setila sam se Mininog dede.

- Sranje – izletelo mi je.

- Ne dopada ti se? – Katarina me pogledala iznenađeno a i ostali za stolom. Sranje na kvadrat.

- Ne, ne, što se tiče rođendana sve je u redu, samo sam se setila nečeg – da li bi trebalo ovako svima da saopštim? Valjalo bi videti njihove reakcije.

- Dovoljno neprijatnog da opsuješ? – Maksim se namrštio.

- Ne znam da li je neprijatno, za mene nije bilo ali ne znam za vas.

- Šta se desilo dok sam bio odsutan? – Maksim me provalio u sekundi, nema teorije da mu priznam za Nikolinu posetu, a tek poljubac.

- Emilija – viknuo je glasnije i izašla sam iz svoje glave.

- Imala sam posetu pre neki dan na poslu. Pavle Blek.

- Koji kurac? – Andrej je skočio sa stolice.

- Je li te povredio? – Maksim je skočio za njim, a odmah potom i Mateja, samo je Katarina sakrila pogled.

- Zašto me dođavola nisi odmah nazvala? – Maksim je besan dok mi prilazi.

- Je li video Minu? – čujem Andreja iza Maksima.

- Stvarno snajo mogla si bar meni da kažeš – i Mateja se umešao. Pa ako sam htela da vidim tri besna, veoma besna muškarca, uspela sam. Jupi.

- Emilija – uhvatio me za ruku.

- Aman Maksime ne znam na koje pitanje prvo da odgovorim.

- Odgovori na sva, nije ti pretio? – pitao je nešto blaže.

- Ne, ništa od toga, bio je sasvim pristojan i kulturan, porazgovarali smo kratko, izrazio je želju da upozna Minu, čestitao nam je na veridbi i to je to.