Bori se za mene 🔚

Part 21

- I hoćeš li mi reći jesi li rešio situaciju sa Zorkom? – pitala sam podrugljivo uvlačeći se ispod pokrivača. Maksim je već ležao i gledao nešto na lap topu.

- Sad te interesuje.

- Interesovalo me je i danas ali evo sad pitam.

Pogledao me je jedan dugi trenutak i sklonio lap top.

- Jesam, shvatila je da je njeno ponašanje bilo pogrešno i izvinila mi se.

- I tebi je to dovoljno? – nije valjda toliko naivan.

- Poznajem je jako dugo i mislim da nije loša osoba.

- Ja mislim da ti loše misliš. Kako ne vidiš da je ona zaljubljena u tebe?

- Emilija, bila je pijana.

- Ne interesuje me. Kako bi ti reagovao kada bi mene zatekao u istoj situaciji?

Samo se namrštio.

- Upravo tako. Nisam ti ništa rekla jer sam prethodno čula vaš razgovor, jasno mi je da si je odbio i da voliš mene. Razumem da je ona porodični prijatelj i zato sam dozvolila da ti rešiš tu situaciju.

- Ali – podgnula sam ruku prekinuvši ga.

- Nisam završila. Ono što se desilo na Mininom rođendanu je tvoja koliko i njena krivica, nije trebalo da joj dozvoliš da ode toliko daleko ali ja ti verujem i zato samo taj jedini put sam izašla iz sobe, sledeći put, ukoliko bude sledećeg puta a iskreno se nadam da neće, neću izaći samo iz prostorije, već ću izaći iz tvog života i nikad više se neću vratiti, jer ja školu učim samo jednom.

- Možda si malo preozbiljno shvatila moj današnji stav o ljubomori.

- Ja ne ljubomorišem i ovo što sam ti rekla su samo činjenice i moje razmišljanje. I ne želim više nikad da vidiš Zorku.

- Da sad već ne preteruješ malo?

- Ili ti reši tu situaciju ili ću ja, a znaš da ja ne umem lepo da razgovaram sa kučkama koje se petljaju sa mojim muškarcima, imao si prilike da prisustvuješ jednom takvom razgovoru – kod Nikole.

- Da, umeš da budeš otrovna – sigurno mu je ta scena u glavi

- Ni ne slutiš koliko – nasmešila sam mu se.

- Eto to je jedina stvar koja me mučila od jutros a što se tiče ostalih u vezi svadbe, prstena i ostalog, dajem ti odrešene ruke. Možeš da organizuješ sve kako želiš sve dok ja ne moram ništa da radim jer zaista se ne razumem u to niti me interesuje. I ukoliko ti sve ovo nije dovoljno možeš da sakupiš prnje i izgubiš se iz moje nove divne kuće – završila sam teatralno.

- Nove divne kuće a? – podigao je obrve.

- Da, oduševljena sam kućom – priznala sam. Zaista je prelepa.

- Prihvatam sve što nudiš – krenuo je da me poljubi ali je Mina glasno povikala moje ime.

- Nova kuća, sigurno se uplašila, moram kod nje – izuvukla sam se iz kreveta i poslala mu poljubac.

Od kako sam ustala iz kreveta sutradan imala sam neki osećaj, ne umem tačno da ga definišem i to mi se nije svidelo. Pokušala sam da ga oteram radeći svašta po kući, trebalo je popamtiti mnogo toga ali nije išlo, čak ni Mina nije uspela da mi skrene misli. Kada je došlo vreme da krenem na posao prepisala sam sve stresu zbog posla i početku novog života u ovoj kući. Zaista šta bi drugo moglo biti?

Sinoć sam se dogovorila sa Katarinom da ona ide po Minu u vrtić jer ja radim do osam a Maksim nekad duže nekad kraće pa nema potrebe da sedi toliko dugo tamo. Mina je obukla omiljenu ljubičastu haljinu jer je želela da zadivi vaspitačicu i nove prijatelja, poljubila me je u obraz i izgubila se među decom. Sandri sam samo mahnula i ona meni jer je bila zauzeta. Stresla sam se ponovo od onog osećaja i krenula na posao.