Bori se za mene 🔚

Part 3

Kako sam ujutru bila neispavana zbog prethodne noći javila sam da danas neću doći na posao, zatim sam otišla kod Mine u sobu, zagrlila je i nastavila da spavam.

- Mama budi se, uspavale smo se – Mina mi se smeška dok me budi.

- A kako ti znaš da smo se uspavale?

- Znam jer ti uvek budiš mene a meni se spava, sada ja budim tebe i ne spava mi se – zaključula je.

- Nisi li ti moja pametnica? Danas ja neću raditi a ti nećeš u vrtić.

- Zato što dolazi Marija? – obradovala se. Sranje, zaboravila sam na Mariju.

- To je jedan od razloga, a drugi je taj što moramo ozbiljno da porazgovaramo o nečemu.

- Jesam li kažnjena? – namrštila sa i odmah me podsetila na oca, kakva kopija.

- Nisi, radi se o tvome tati – pogledala sam je nežno. Mina zna da je ja nisam rodila, nisam htela da je lažem ali isto tako znam da želi oca kao i sva deca.

- Moj pravi tata je došao po mene? Rekla si mi da ću uvek živeti sa tobom – pogledala me u panici.

- Ne, tvoj tata je došao da te upozna ali samo ako ti to želiš. Mina ti si moja i niko te ne može odvesti od mene. Znaš da te ja nikad neću lagati?

- Znam mamice, i šta je rekao tata? Zašto me je ostavio?

- Nije te ostavio. Žena koja te je rodila te ostavila, to sam ti već objasnila, e sad ta žena nikad nije rekla tvom tati gde te je ostavila i on te je svo ovo vreme tražio – nadam se da shvata. Oca može da ima ali drugu majku nikad.

- Stvarno?

- Da. Mi smo već razgovarali i ukoliko želiš ti možeš da ga upoznaš, onda odluči da li želiš da ti bude tata.

- Volela bih da imam tatu, ali ako bude kao Lenin tata onda ga ne želim.

- Dogovoreno, ti odlučuješ. Idemo da doručkujemo.

Posle doručka obukle smo identične crveno-bele haljine i bele baletanke, i krenule u šetnju. Prvo smo se zadržale u parku a onda smo krenule u kafić-poslastičarnicu, Mininu omiljenu, da popijemo ja kafu a Mina sok i naravno pojede kolač. Dok je moja lepotica zasmejavala mladog konobara ja sam primetila njenog oca. Ušao je u susedni kafic sa jednom ženom i dvojicom muškaraca. Valjda me ne prati? Odmah sam odbacila tu pomisao jer mi je delovao neprepoznatljivo. Na sebi je imao crno odelo upareno sa belom košuljom i crnom kravatom, kosa mu je i dalje ista, onako malo razbarušena, na licu mu nema ni traga umora i deluje hladno, odmereno, nema ničeg ljudskog u njemu kao sinoć. Da li je na to mislio kada mi je rekao da je težak i hladan? Nadam se da ga Mina neće takvog upoznati, zato sam rešila da se pravim da ga ne primećujem, uzela sam viljušku i počela da hranim Minu.

- Kad će Marjin autobus da dođe? – jedva čeka da je vidi.

- Rekla sam ti da je još uvek kod kuće, doći će popodne. Hajde otvori usta.

- Ne mogu više mama.

- Dobro, šta kažeš na to da platim i idemo u kupovinu?

- Hoćemo li kupovati haljine? Mama ja hoću ljubičastu.

- Zašto ljubičastu?

- Da mi se slaže sa onom ljubičastom torbicom – mlatarale je nogama.

- Možemo li da platimo? - mahnula sam konobaru videla Maksima kako očarano gleda u nas. Trepnula sam par puta. Šta je meni znam da je ovde? Gledam ga kako se udaljava od ostalih i kreće ka izlazu. Znam da će doći kod nas.