Kako se Danijela vratila iz Amerike, tako je i Sofija odmah sutradan prestala da radi umesto nje u biblioteci. Sada je tamo odlazila da bi citala ili da bi se vidjala sa Danijelom, ali i to joj je tesko padalo jer je Aleksa svoje tragove i tamo ostavio.Dane je provodila pisajuci novi deo svoje knjige zatvorena u svojoj sobi, daleko od stvarnosti, daleko od svih. Nije se predala, nije odustala, nije ni imala takvu nameru, jednostavno je htela da zavrsi zapoceto i vec jednom stavi tacku na kraj knjige. 'SOFIJA!', iznenadni povik sa ulice ju je trgao iz razmisljanja i Sofija odskoci ka prozoru, podigla je roletnu a zatim ugledala Anicu na ulici, izgledala je uzasno, pomisli Sofija, a zatim ju je pozvala gore, kod sebe u sobu.
Sofija: Da li si dobro?
Anica: Ne, zapravo osecam se uzasno. Potreban mi je razgovor.
Safija: Pricaj, sta se desilo?
Anica: Izasla sam sa Nikolom.
Sofija: I? Da li ti je nesto uradio?
Anica: Ne. Ja sam sama sebi to uradila.
Sofija: Sta si urdila sama sebi?
Anica: Stvorila nepostojecu sliku o njemu!
Sofija: Objasni mi polako, sve redom.
Anica: Uopste nije onakav kakav sam mislila da jeste. Vec je velika suprotnost. Razocarala sam se.
Sofija:I sta ces sad da radis?
Anica: Ne znam. Jos mi je rekao da mu se svidjam.
Sofija: A ti?
Anica: Ja sam cutala, ne znam sta osecam.Razocarala sam se.
Sofija: To mi je jasno,ali zar ti se on ne svidja jos iz osnovne?
Anica: Upravo.
Sofija: I bas ne zasluzuje ni jednu jedinu sansu?
Anica: Ne znam...
Sofija: Mislim da bi trebala da mu das makar jednu sansu, da ga bolje upoznas. Mozda nije tako los.
Anica: Mislis?
Sofija: Svi mi zasluzujemo makar po jednu sansu, zar ne?
Anica: Valjda...
Sofija: Samo se opusti i potrudi se da ga upoznas bolje...sigurno ima to nesto u njemu cim te je toliko godina privlacio.
Anica: A sta je sa tobom i Aleksom? Da li bi ti njemu dala sansu da je on drugaciji nego sto si mislela?
Sofija: Anice, Aleksa je zavrsena prica, znas to...
Anica: Ali tvoja knjiga kaze nesto sasvim drugo.
Sofija: Upravo privodim drugi deo kraju, i nece biti nastavka.
Anica: Uhhh, znaci toliko je lose?
Sofija: Toliko.
ZVr ZVr ZVr ZVr....
Sofija: Mia?
Mia: E ja sam.
Sofija: Reci.
Mia: Sta je to bilo izmedju tebe i Alekse one veceri?
Sofija: Molim? Koje veceri? Nista.
Mia: Molim te ne pravi se kao da nista nije bilo, nesto ocito jeste cim se Aleksa ovako razbesneo.
Sofija: Razbesneo se?
Mia: Da, upravo je izjurio iz Reljine kancelarije, izgledao je besno.
Sofija: Pa kako si to povezala samnom?
YOU ARE READING
Trebas mi sad, kao nikad, kao nekad
RomanceTrebas mi sad, kao nikad, kao nekad Zivot nam uvek da drugu sansu kada je zasluzimo. Ponekad nam ta druga sansa pomogne da uspemo u necemu, a ponekad nas samo podseti da nam to nesto za sta se borimo jednostavno nije sudjeno. ...