Trebas mi sad, kao nikad, kao nekad

6.

Koji minut nakon Aleksinog izlaska iz biblioteke uletele su Saska,Mia i Anica : Moramo svasta da ti ispricamo. Rekle su sve tri zajedno u jedan glas. Delovale su uzbudjeno i veoma srecno, primeti Sofija.

Sofija: Hajdemo onda gore, imam i ja vama svasta da ispricam.

Mia: Vazi, aliprva ja pricam.

Na to su se sve nasmejale i jednoglasno rekle NARAVNOO!

Nakon sto su se smestile u sobicu na gornjem spratu i sipale po casu crnog vina, zapocele su razgovor. Naravno da je Mia bila prva na redu.

Mia: Nasla sam posao!

Saska: Molim? Tek mi sad kazes?

Anica: Gde?

Sofija: Mogu da predpostavim....

Mia: Reci Sofija.

Sofija: Nadam se samo da nije kod Relje...

Mia: Naravno da jeste, sta je u tome lose?

Saska: Ali Mia...

Sofija: Znas dobro sta je bilo u proslosti.

Mia: Da, tada sam bila nezrelo dete, sada sam vrlo zrela devojka.

Sofija: Ako ti mislis da ce sve biti dobro i da nece to uticati na tvoje emocionalno stanje onda je okej.

Mia: Naravno da je okej, bez brige. A i treba odnekud poceti.

Saska: OKej onda, ali znaj da brinemo.

Anica: Imas lepog direktora, sta te briga.

Saska i Sofija: Anice!

Anica: Dobro, dobro! Sad je moj red.

Mia: Slusamo.

Anica: Znate svi ko mi se svidja vec duze vreme?

Sofija: Znamo, Nikola.

Anica: Znate svi da je juce bio u onom klubu?

Saska: Znamo i to.

Anica: I da sam pricala sa njim?

Mia: Molimm? O cemu?

Sofija: Pricaj brzo!

Anica: Pitao me da izadjemo!

Saska: Molim?

Sofija: Konacno!

Mia: Sjajno!

Anica: Nalazimo se sutra, pozelite mi srecu!

Sofija nije mogla da veruje sta se sve izdesavalo za jedno vece, delovalo je zaista nemoguce. Svakoj od njih se ostvarila zelja koju su toliko prizeljkivali, nemoguce zar ne? Iako je bila srecnija nego ikada pre, neki glas joj je govorio da se ne bi trebala toliko radovati,nikad se ne zna. A onda ju je iz misli trgla Saska.

Saska: E da, Sofija moram nesto da ti kazem.

Sofija:Reci.

Saska: Mislim da ti se nece svideti, ali opet... nisam mirna ako ti ne kazem.

Sofija: Reci slobodno. Nemoj da me brines.

Saska: Ne znam kako da ti kazem, a da te ne povredim. Radi se o Aleksi.

Sofija je pozelela da ne nastavi ovaj razgovor, bilo joj je jasno da se nece dobro zavrsiti, ali opet morala je da sazna o cemu se radi. Devojke nisu znale za ono sto se desilo sinoc, sto im je jednim delom olaksavalo da joj to kazu, ma sta god bilo u pitanju.Znala je da mora da se suzdrzi, da sta god da bude odreaguje smireno,bar pred njima. I napokon kad je skupila dovoljno snage rce: Aleksa ne moze da me povredi vise, znate to. Sve sa njim je u dalekoj proslosti.-rece Sofija dobro znajuci da sve znaju da nije niti ce ikad biti tako.