Trebas mi sad, kao nikad, kao nekad

3.

Sofija je za stolom u biblioteci prelistavala knjige trazeci inspiraciju za nastavak svoje ali uprkos silnom trudu inspiracija nije nadolazila, pa je odlucila da se malo proseta po biblioteci i istrazi lepo sve naslove. Nakon sto je Danijela otisla na odmor kod brata u Ameriku, ostavila je Sofiju da se brine o biblioteci sto je njoj dobro doslo.Sada je u miru mogla da pogleda sve naslove i prelista zeljene knjige bez ometanja. Bio je kraj maja i vrucina je svakog dana sve vise i vise rasla ali bez obzira na sve to, u biblioteci je bilo bas prijatno i Sofija iz nje nije zelela da izadje, biblioteka je postala njeno utociste. S obzirom da je bilo jutro, biblioteka je u ovo vreme uvek bila prazna i Sofija to iskoristi za razgledanje. Dok je pretrazivala police zacu necije korake kako idu kroz biblioteku.

"Ima li koga?" Sofiju je odjedanput nesto preseklo u stomaku, otkucaji srca su joj se ubrzali i pocela je nekontrolisano da se trese i da crveni.Odlicno je poznavala taj glas, te korake, to sigurno i samouvereno hodanje, bio je to on.Aleksa.

Aleksa: Izvini?

Glas je dopirao Sofiji s ledja, Boze, kako neverovatan glas! ,pomisli u sebi, okrenula se i pogledala ga pravo u oci, a zatim mu dobaci uz osmeh " Mislim da si promasio zgradu, ovo nije mesto gde se idioti najcesce okupljaju, znas?".Posto je primetila da se skamenio od iznenadjenja ugledavsi nju, ona mu ravnodusno okrete ledja i nastavi da pregleda izdanja.

Aleksa: Sta ti radis ovde?

Sofija mu odgovori bez okretanja glave,popevsi se na merdevine kako bi pogledala gornje police:"Pa ako te bas zanima,radim, privremeno."

Aleksa: Mozes misliti, isto kao sto ja pricam francuski.

Sofija: Reci zasto si dosao, ne mogu da se raspravljam od ranog jutra.

Aleksa: Interesuje me da li postoji u ovoj biblioteci jos neka knjiga od ove spisateljice?

Sofija: Ti citas knjige? Nikad ne bih rekla. Daj da vidim knjigu.

Sofija se sad okrenula ka njemu kako bi videla o kojoj knjizi i spisateljici je rec:"Molim?!". BUM.

I vec u sledecem trenutku Sofija se nasla na podu sa merdevinama preko nje.Aleksa je brzo prisao i podigao merdevine, a zatim i njoj pruzio ruku za pomoc.

Aleksa: Hajde ustaj, nema lencarenja na poslu.

Sofija mu je pruzila ruku i ubrzo se nasla na obliznjoj fotelji, ne mogavsi da poveruje o kojoj knjizi je rec.

Aleksa: Nisam znao da ce te ta knjiga u potpunosti oboriti sa nogu. Ili te je ipak moje prisustvo oborilo?

Sofija: Ne laskaj sebi, vec reci. Odakle ti ova knjiga?

Aleksa: Zasto te to zanima?

Sofija: Reci mi.

Aleksa: Dobio sam je pre desetak dana od sestre i bukvalno sam bio prinudjen da je procitam, odusevio sam se. Sigurno si je citala? Ako nisi procitaj obavezno.

Sofija: Ja....ovaj...zapravo....da, citala sam je. Bas je dobra.

Aleksa: I?

Sofija: Sta 'I'?

Aleksa: Daj mi jos neku njenu knjigu.

Sofija: Zapravo, ne postoji.

Aleksa: Kako to mislis?

Sofija: To je jedino izdanje te spisateljice.

Aleksa: Ali kako? Ko je u stvari ona?

Sofija: Zasto mene pitas zaboga? Ne znam ja sve.

Aleksa: U redu, nemoj da se ljutis. Mozes li mi onda bar predloziti neku za citanje?

Sofija: Hmmm, reci samo koja vrsta?