Double game

Zelenokosa

Izlazi iz kupatila u kosulji koja je bukvalno skoro providna.Uhu,verujem da nema nista ispod nje.Prelazi joj preko zadnjice dovoljno da ako se sagne otkice njene atribute.Perverzno se nasmejem.

'Ako si zavrsio sa buljenjem daj mi cebe.'
Prevrnem ocima i bacim joj cebe.Otvara vrata od terase.
'A gde ces ti?'
'Na spavanje?'
Muci se dok sklanja zavese i penje se na prste... Jos malo samo...
'Na terasi?'
'na krovu ako treba,samo sto dalje od tebe.'

Jao sta ova devojka radi.Udzahnem.
Otvaram oci i trljam ih.Podlaktim se i pogledam oko sebe.Mesec osvetljava sobu i pridjem vratima od terase kako bih osmotrio nebo.
Pogled mi skrene na sicusnu figuru sklupcana na stolici i prekrivena cebetom.

Otvorim vrata i cucnem pored nje.
Mesec obasjava njene savrsene crte lica i njena kosa blista na mesecini i ostavlja neki zeleni sjaj.Zelena kosa,cudna neka devojka.Dugacke trepavice ostavljaju senku na njenim rumenim jagodicama.Jao jebote zvucim kao neki,ne znam ni ja...
Podignem je u narucje i nogom otvorim vrata.Zakoracim u sobu i spustim je na vrevet.Malo se promeskolji i zagrli jastuk.Prebacim jos jedno cebe pored nje i uzmem svoj jastuk.Sidjem do dnevne sobe i bacim se na neudobnu komodu.

Dolores (p.o.v..)
Budim se i trljam oci.
Sta ja radim u njegovoj sobi?
Pogledam u stranu i vidim da njeganema na krevetu.
Poprilicno sam sigurna da sam zaspala na terasi,bar se tako secam.
Odem do kupatila i uzmem svoje stvari i presvucem se.Bacim pogled na sat,9:06.
Pa,odoh kuci.Napokon.
Kada se obucem i proverim da li sam ponela sve svoje stvari zaputim se ka izllazu.

Na vratima me zaustavi dobro poznati duboki muski glaas.
'Ides bez pozdrava?'
Uzdahnem i okrenem se.
'Jebi se.'
Ne znam odakle mi hrabrosti te brzo izletim i zalupim vratima.
Pretrcala sam cela tri bloika ni sama ne znam zasto.

Kada sam stigla kuci na svu srecu nije bilo nikoga.Mama i tata su bili na poslu.Otisla sam do svoje sobe kada sam cula neko suskanje u Inesinoj sobi.Uletim u sobu bukvalno kao provalnik.
'Ines?!'
Sedela je na krevetu i prelistavala neki casopis savim nonsalantno.
'Alo devojko?!'
Pridjem joj i iscupam slusalice iz usiju.
'Koji kurac?!'
J:Da li si ti devojko normalna?Mama samo sto nije premrla!'
Slegne ramenima.
'Ti si kriva.'
Kaze potpuno nonsalantno.
'Znaci ja sam kriva?!Ja koja sam zbog tebe saam bila...'

Ostatak recenice ostane u vazduhu.
Necu joj reci da sam bila na ivici smrti.Da zamalo da pronadju moj les u nekoj napustenoj fabrici.
Bez reci izadjem iz sobe i odem u svoju sobu.Izvadim mali zlatni kljuc i zakljucam se.
Bacim ga na sto i legnem na krevet.
Zagrlim jastuk koji ubrazo postaje mokar od mojih suza.

Cujem jedno bzzzz,i podignem pogled.
Uzdahnem i uzmem telefon sa nocnog stocica na cijem zaslonu pise Relja.
'Hejj....'
Trudim se da zvucim prirodno.
'Hej lepotice. Hoces da se vidimo?'
'Um,stvarno mi nije do toga.Nesto me boli glava.'
'Docicu ja do tebe.'
'Relja stvarno...'
Bip bip bip.
Znam da nema svrhe da ga zovem ili nesto te se bacim opet na krevet.
Posle deset minuta cujem neko lupkanje o prozor.Pridjem prozoru kada jedan kamencic udari o njega.
Nasmejem se i mahnem rukom kako bi prestao da gadja prozor kamenjem i kako me ne bi spicio kamenom u glavu.
'Zelenokoso pusti mi svoju kosu.'
'Jebiga,moraces sam da se pentras.'
Nasmejem se i pokazem na svoju kratku kosu.
.
Iii evo mene opet ljudiii, kako vam se dopada?