Double game

Izvini

Za moju B, tvoja S 🔐

'Znas sta?Ne ide mi se vise u taj klub. Idem kuci.'
Slegne ramenima.
'Verovatno je direktor vec o svemu obavestio moju mamu koja sada histericno smislja sta ce da mi radi kad dodjem kuci.Verovatno ce mi vezati betonske cipeloce i pustiti da setam po Dunavu.'
Nasmeje se.
Zastanem par sekundi ne skidajuci pogled sa njegovih belih zuba koje se cakle poput reda bisera.
'Hoces da te odbacim do kuce?'
'Da li da sednem sa njim na motor?'
'Moze.'
Mislim da cu se pokajati zbog ovoga.
Pruzi mi kacigu i stavim je na glavu.
Sednem iza njega i uhvatim se za kraj sedista.
'Uhvati se za mene.'
Odmahnem glavom.
'Dobro gospodjice.'
Da gas i moje telo se automatski naginje ka njegovim ledjima i ruke mi odlete oko njegovog struka.
'Skini taj kez sa lica i potrudi se da ne poginemo.'
Da gas.
'Viktore prestani! Uspori'
Cvilela sam i povecavala stisak oko njegovog struka.
'Dolores paralizujes me.'
Izignorisem ga posto stvarno zelim da ostanem ziva.
Osetim kako mu koza gori pod mojim dodirom, a kroz majicu mogu da mu osetim savrseno oblikovane plocice.
Nakon nekog vremena se zaustavimo ispred moje kuce i vetar prestane da se igra sa mojom kosom.Skidam kacigu i pruzam mu je.
'Aj cao.'
Potrcim i uhvatin se za kvaku kada me njegov barsunasti tenor zaustavi.
'Neko 'hvala' nesto?'
'Hvala.'
Promrljam i udjem u kucu.
Prisunjan se prozoru i malo pomaknem zavesu,ali pazljivo da me ne primeti.
Stoji nasmejan i gleda u kacigu koju sam mu dala.
Boze,prvi put ga vidim kako se stvarno smeje.Nije neki fejk osmeh ili nesto bezveze.Ovo je bio onaj pravi istinski osmeh.
Okrenem se i osmeh mi spadne s lica.
Mama i tata sa prekrstenim rukama sede ispred mene.
Uzdhanem i sednem na kauc a preko puta mene,jedno pored drugog,mama i tata sa nekim krajnje ozbiljnim pogledom.Tata se nakaslje pa krene ocekivani govor.
'Dolores,ti nikada u ovoj kuci nisi videla nikakav trag nasilja.Zar ne?'
Gospode Boze da li me je stvarno pitao ovo?! Monstrum jedan!
'Cenis?'
Frknem i naslonim se.
Skrenem pogled ka podu i setim se mog otiska sake na licu.
'Mama i ja smo odlucilu da ti uzmemo telefon.'
'Molim?! Koji si ti ovde faktor bre?! Pojavis se u dve nedelje kada nisi pijan i izigravas dobrog oca!'
'To nije nikakva kazna.'
'Jok sta je?!Pomilovnje?!'
Vec sam ustala spremna da polomim sve oko sebe.
'Ne budi drska i ne razgovaraj tako sa mamom.Nasilje,brutalnost i ostale apsurdnosti su potekle upravo odatle.'
'Ti ces da me ucis?!'
Pokaze pogledom na moj telefon.
'Kada se popravis,dobices ga nazad.'
'Ma nemoj?!Sta je sve Ines uradila pa je nikada niste kaznjavali!A mene?!Oduzimate mi telefon kao nekom propalom tinejdzeru.'
Masem rukama oko sebe i cinicno izgovaram svaku rec,
'Mlada damo,ovaj razgovor je mogao drugacije da prodje, ali posto njje,zabranjujem ti izlaske do daljnjeg.'
'Vrati se na tvoje radno mesto a ti u kafanu, tamo ste korisniji!'
Frknem i odem do svoje sobe.
Kada udjem u sobu otvorim prozor i stanem ispred njega kako bih se nadisala svezeg vazduha.
Cuje se jedno 'fijuu' i pogled mi skrene ka travi ispod mog prozora.
Vidim Viktora koji me zvizdanjem doziva.
'Sta radis tu?!'
Prosaputam kako me neko ne bi cuo.
'Dosadno mi je.Ajmo negde.'
Zategnem kais na ogrtacu.
'Omasio si prozor. Inesin je sa druge strane kuce.'
'Ines je sa Aleksom u gradu.'
Podlaktim se na ivici prozora.
'Kaznjena sam.'
'Pa?'
Uzdahnem.
'Uzeli su mi kljuceve od kuce.Zabranjeni su mi izlasci i nema telefona.Kucni pritvor...'
Okrenem se ka vratima da se uverim da niko nije usao u sobu.
'To te ne sprecava da izadjes iz kuce.'
Neki podli osmeh mu se stvori na licu.
'Ako aludiras na to da cu ja sada iskoctiti kroz ovaj prozor i ici negde sa tobom,grdno se varas.Ne pada mi n pamet da se uvalim u jos vece sranje.'
Posto mi nije do neke prepirke sa njim samo nestanem sa prozora i sednem na krevet.
Priblizim s nocnom stocicu i upalim svetlo na njemu.Reljina slika mi privuce paznju pa se nasmejem tome.
Kako ke samo divan.Plava uredna kosa,zelene oci ali nekakv taman ten.
Sjajn kontrast.A osobinama ni ne zelim da pricam.Definitivno decko za pozeleti.Jedno 'tup' mi skrene misli i pogledam ka izvoru tog zvuka.
'Sta radis tu?!I odakle ti prava da ulazis u moju sobu i to kroz prozor?!'
'Sto da ne?'
Nasmeje se.
'Nije ni malo smesno!Ako moji saznaju da si tu ubice mene pa tebe!'
'Daj ne drami.Bilo mi je dosadno pa sam malo svratio.'
'Idi kod tvojih kurvi ne trebas mi.'
Ugh, nalivi histerije udaraju mi u glavu.
'Ko kaze da ti i ja ne mozemo da se zabavimo?'
Prekrstim ruke.
J:Ja kazem.'
'Ma daj.Hajde,nista te ne kosta.'
Sklanja pramenove sa mog lica.
Svaki put kad me dodirne bukvalno spali moju kozu i nalet elekcitreta me udari.Ne dopada mi se to.Ne.
'Sklanjaj svoje sape sa mene.'
'Jednom kad zaboravis na pravila naucices da uzivas.'
'Jednom kada naucis da cenis nesto i drugi ce te ceniti.'
To ga je izgleda uvredilo.Odmah me je neki nalet krvice spopao i bilo mi ga je zao.Huuh.
'Izvini.'
'Ne,nisam ni trebao da dolazim.'
Naravno da nisi.
.
.
Posveta mojoj najboljoj drugarici koja je objavila ovaj nastavak za mene.
Volim te S 🔐