Wolf's Den

Part 5

Grickala sam zanokticu, dok sam čekala tatu da izađe iz kuće. Danas krećem u novu školu I nervoza me izjedala. Mislim, mrzim nove početke. Pogotovo one koji počinju u novom gradu sa novim ljudima. Tata je trebao da me odveze jer sam ja isuviše glupa da zapamtim jebeni put. No, nema veze snaći ću se ja već. Pogled mi je zalutao prema šumi. Nikad uživotu nisam osećala veću povezanost sa nekim.....ili je to samo iluzija? Jedino što znam je da, ovo neće biti lako. Sabrala sam se ali sam I dalje pod šokom.

"Idemo, Malia." Snažno je zalupio vratima od kuće, besnog I umornog lice. Progutala sam pljuvačku te samo klimnula glavom. Neću ga ništa pitati. Sela sam na suvozačevo mesto I gledala kako tata drhtavim rukama gura ključ u bravu te zatim pali auto.

"Dođi kući peške, imam posla da obavim." Oglasio se posle par minuta, zvučeći grubo I hladno. Opet sam ponovila istu radnju te odlučila da pogledam van auta, kroz prozor. Osećala sam se prazno u ovom trenutku jer je tata ljut, a ja ne znam zašto. Pomirila sam se sa činjenicom da je on pao na samo dno I da ne želi pomoć....auto je polako usporavao, sve dok se nismo zaustavili ispred velike zgrade, škole." Vidimo se." Izustila san kada sam izašla iz auta, samo je mahnuo rukom. Nije me ni pogledao. Udahnula sam duboko I osmotrila ovaj zatvor. Tako ga ja zovem. Stisnula sam papir sa rasporedom časova u ruci, psovajući dan kada sam uopšte ušla ovde. Ovo mesto je ogromno. Pogledala sam u papir I shvatila da je prvi čas....um, biologija? Da tako je.

"Jebem ti kravu." Opsovala sam kada sam shvatila da ja blage veze ne znam gde se taj kabinet nalazi. No, ubrzo sam čula glasno smejanje iza sebe zbog čega sam svoje telo okrenula prema toj osobi. Anna?

"Anna? Šta ćeš ti ovde?" Upitala sam je zbunjeno, odmeravajući je od glave do pete. Zgodna I opasna kao I uvek. Osmehnula se zlobno te došetala do mene gipko I elegantno.

"Zdravo I tebi Malia." Izrugala se." Došla sam da pazim na tebe, mladunče." Dala mi je tako glup nadimak da sam joj se samo isplazila.
"Ne treba meni da paziš na mene." Uzvratila sam joj te zatim I okrenula leđa. Počela sam da tražim nekoga ko bi mi rekao gde je kabinet I baš kada sam videla nekog štrebera koji me sigurno ne bi odjebao, Annina ruka me je sprečila.

"No, no, no mladunče. Ti treba da me slušaš ili ću reći tati Scottu da si nevaljala." Imitirala je bebeći, plačljivi glas praveći grimase. Zašto to radi?

"Daj ne seri." Odbrusila sam joj besna zbog njenog omalovažanja mene. Tek smo se juče upoznale, nema potrebe za ovim. Prevrnula je očima te izvila svoju lepu oblikovanu obrvu.

"Bože...samo sarađuj I ništa više." Rekla je kučkastim glasom, dokazivajući svoju nadmoć nadamnom, no to mene ne zanima." Šta hoćeš više, Ana? Pustime sada." Rekla sam ljuta zbog činjenice da su joj zahtevali da me pazi. Ne treba meni neka ženska da me čuva. Plus, ja čak ni ne osećam neke promene, ustvari osećam se puna energije.

"Malia, ne igraj se sa mnom. Nemaš pojma koliko drugih vukodlaka ima oko tebe. A svi oni su zli I krvoločni. Mogu te osetiti." Prišla mi je te uhvatila pramen moje smeđe kose." Ja te mogu osetiti od davde. Mirišeš na vukodlaka." Ispustila je moj pramen, ciničo mi se smešeći. Namršteno sam je gledala te odmahnula rukom. Gluposti.

"Lupaš gluposti, a sad me izvini...idem na čas." Osmehnula sam joj se te zabavila kosom I nestala u gužvi. Sobzirom da je mudrija I jača od mene, neće biti lako skinuti je sa vrata.

********

Smestila sam se u poslednju klupu u redu, stavljajući ranac na praznu stolicu. Odgovara mi da sedim sama, tada sam svoja I slobodna kao ptičica. Kako sam saznala gde treba da idem? Oh, kao što rekoh štreberi nikad neće odjebati novu učenicu u školi pa makar ona bila ružna kao aždaja. Izvadila sam svesku, knjigu I pernicu usput posmatrajući svakog iz ove sobe. Razni tinejdžeri, puni dobrote I smelosti. Ali to verovatno nije tako. Verovatno su svi oni arogantni I zli. No, upoznaću ih. Polako.