Part 3

234 14 2
                                    

Ove vide stavljam, jer stvarno izgledaju moćno pa ako hoćete pogledajte Ih.

Siktala sam I psovala sve po redu kada sam osetila tu glupu svetlost kako me ometa u mom spavanju. Besno sam uzela jastuk I stavila ga preko moje glave, tako ne dozvoljavajući svetlosti da mi se približi. No, čim je prošlo par minuta, više nisam mogla da spavam. Bože! Udarila sam rukom od krevet, okrećući se na leđa. Namršteno sam gledala u svoj plafon, pokušavajući da ponovo zaspim. Zatvorila sam oči I duboko uzdahnula.

"Malia?" Naglo sam se trgla kada sam čula grub ali I nežan glas svoga oca. Okrenula sam se prema njemu, gledajući u starog čoveka koji više nije izgledao srećno kao nekad. Prođem rukom kroz kosu te klimnem glavom da priča. Skroz je ušao u sobu, gladajući u mene te je zatvorio vrata. Produžio je do mog kreveta, sedajući pored mojih nogu.

"Vidi, danas nema prvog dana škole, već sutra. Mislio sam da danas pođemo samo da se upišemo jer, nisam stigao ranije to da obavim." Počešao se po svom potiljku, gledajući me.....nesigurno? Da, tako je bilo. Klimnula sam opet glavom te me je on poljubio u čelo, ustajajući. Izašao je iz sobe ne rekavši ništa. Zabacila sam glavu u jastuk, šireći se po krevetu koliko sam mogla. A onda.....slike.Slike su mi se stalno priviđale. Šta je to bilo? Koja je to životinja bila? Da li je to uopšte životinja? Ne, nije. Znam da nije. Iz pospanog lica, prešla sam u ozbiljno te ustala sa kreveta I stala ispred svog ogledala.

Ovo nije bilo onako kako sam mislila da hoće. Mislila sam da će ovde biti bolje ali nije. Grozno je. Nisam imala blage veze da neka stvar ili šta god da je, luta ulicama Liverpula I još napada ljude! Nisam sigurna da li ta svar uopšte postoji? Mislim, postoji, očito ali kako to da ja nikad nisam ni videla a niti čula? Podvrnula sam majcu, tačnije rukav, I videla isti onaj ujed od sinoć. Izgledao je malo bolje ali je I dalje boleo kao sam pakao. Napravila sam bolnu facu I odmah vratila tkaninu na mesto. Pogledala sam se u ogledalo, shvatajući da bih trebala reći ocu za ovaj napad I da sam možda sad zaražena kao besnilom na primer. Rodrmala sam glavom te produžila do kupatila. Očešljala sam se I oprala zube. Mrzim kako izgledam uvek namršteno ali zapravo skoro nikad I nisam. Pa.....barem izgledam nekako strašno. Nasmejala sam se sama sebi, jer sam stvarno idiot. Izađem iz kupatila te brzo izvadik majcu, teksas jaknu I šorc. Uvek sam volela šorceve. Čak I ako bih bila debela kao krava, I tad bih nosila. Opsednuta sam šorcevima, ukratko. Navukla sam sve te stvari pa teksas jaknu preko. Prošla sam prstima par pota po majci kako bi je malo ispravila jer je bila izgužvana. Uzimam telefon I izlećem iz svoje sobe ali čim sam stala na jedan stepenik, glava I moje rame me je zabolelo, te sam se uhvatila za ogradu, I zažmurila. Neka vrtoglavica me je napala, a ruka je naglo počela da....pa, pecka I imala sam osećaj kao da gori. Polako sam se spustila niz stepenice I došla do tate. Stajao je blizu ormara, te držao jedan pištolj, okretajući ga u rukama. Zbunjeno sam ga stala gledati, te me je ln primetio. Zašto ga je izvadio? Nije mi jasno. Obično ga izvlači samo kada mora a to je skoro nikad. Osmehnuo mi se te ga vratio u ormar. Prošao je pored mene, te navukao jaknu na sebe kao I patike. I dalje sam ga zabrinuto posmatrala, I izgledao je kao da ga nije briga. Obula sam čizme I I izletela napolje. Udahnula sam duboko I pogledala u nebo. Sija sunce, što znači da nema kiše danas. Tata je isterao auto iz garaže, te sam ušla I sela na suvozačevo meato.

"Zašto si držao onaj pištolj?" Pogledala sam u retrovizor očekujući njegov odgovor. Mora mi odgovoriti. Izdahnuo je te je izašao na put, stiskajući gas.

"Morao sam da proverim da li ima metaka." Okrenuo je volan I ušao u jednu jako široku ulicu I već tada si mogao primetiti kako užurban narod leti ulicama ne obazirujući pažnju jedne na druge.

"Ne razumem. Zašto si proveravao? Treba li se nečega plašiti?" Podigla sam jednu obrvu, te ga upitno pogledala dok je on morao da gleda pravo ali se videlo da je bio uzrujan I to dosta.

Wolf's DenWhere stories live. Discover now