"Poslednji voz tame"

"Tračak nade"

Ugledao sam njenu andjeosku siluetu kako u haljini od juce sedi na mojoj i Eminoj klupi. Automatski mi se kapci sklopise, dok je licem plesao osmeh. Čak je gledam otpozadi, osećaj je neverovatan.

"Dođi."

Reče tiho, glasom poput najnežnije latice lale. Laganim pokretima okrene se i pokloni mi osmeh, a rupice na njenim bledim obrazima se rasirise. Ja se počešem po temenu glave, s' jedne strane začudjen njenim perfektnim perifernim vidom, ali i počastvovan pozivom.

U poletu, kao malo dete koje će uskoro dobiti novogodisnji paket, otrčim do Sofije i ranac spustim izmedju nogu. Naslonim se, pa ruku neprimentno prebacim preko njenog vrata. Krajičkom oka ugledam kako joj se usne polako izvijaju u postidjeni osmeh, a meni srce zakuca velikom brzinom kada se ona primače mojoj figuri i pusti se u moj zagrljaj.

Luka je doživeo svoju renesansu, jer je na trenutak postao osoba koju ni sam ne bi prepoznao. Njegovo humano srce je htelo da prepukne od entuzijazma i sreće koju je osećalo ovog momenta. Nežno pune usne spusti na savršeno ispeglanu smedju kosu. Zaustavi se na trenutak, u nozdrvama skupljajući njen opijajući miris.

Pogleda ga zaljubljeno, onako dok je njemu donja usna podrhtavala od uzbudjenja.

"Voleo bih da mi je svako jutro ovakvo..."

Progovorio je zanosno, rukama obavijajući njen uski struk. Svoje male šake je stavila na njegove, pružajući jedno drugom osećaj sigurnosti i ljubavi.

"Da mogu da strepim pod tvojim nežnim dodirima, da svom snagom krijem požudu koju osećam prema tebi otkad sam te prvi put sreo. Potpuno si me razorila, Sofi."

Posmatrajući nestvarni izlazak sunca, mrsio je pramene njene svilene kose, dok su mu reči kao pesma navirale iz duše.

"Ali sam potpuno sigurna..."

Okrene se za 180 stepeni, stvarajući neodoljivi kontakt očima sa momkom kose boje uglja. Rupice na njenim obrazima se stvore niotkuda, te se ona slatko zakikoće i ruke stavi na njegove obraze.

"... da ti ovo razaranje neće doneti bol, patnju. Potrudiću se da svaku sekund uživaš, jer ja sam ovde sa veoma dobrim razlogom."

Napravi par polukrugova palcem, te svoje usne spoji sa njegovim. Onako, filmski, oduzela mu je i ono malo vazduha što mu je ostalo. Ugrize je za donju usnu, te se izazovno nasmeje, dok su im usne pobedonosno plesale duet ljubavi.

"Prilično si dobar za jednog amatera..."

Prozusti u jednom dahu, a on je pomno pratio svaki njen pokret. Onog trenutka kada su im se usne spojile, postali su jedno. Sofija je potpuno kročila u njegov svet, postavši deo koji nikada ne sme i nikada neće izgubiti. Dao joj svu svoju pažnju i ljubav, a ona je njemu postala jedini tračak nade.

Radosno iskoči iz mog zagrljaja, odvojivši svoje izazovne usne i prekinuvši prvi i najduži poljubac mog života. Uhvati me za ruku, te vrhom prstiju dohvatim ranac i potrčim za njom u pravcu kuće.

Trčali smo uskim ulicama predgradja, a za neke od njih nikada nisam ni čuo. Pred očima su mi letele slike svih zgrada i solitera pored kojih smo prošli, pa se onda iznenadno zaustavismo kod jedne ogromne kuće, koja je izgledala kao sa naslovne strane Lux magazina.

Dva gargojla stajala su na vrhu stepenica koje su vodile do visokih drvenih vrata. Sjajni, besprekorni mermer je samo još više ostavljao utisak otmenosti i velelepnosti ovog do tada njemu nepoznatog objekta. Zadivljeno je posmatrao tu boju fasade koja ga je neobično privukla, najčistija bela boja, boja besprekorne lepote, čiste duše i osećaj mira.

"Hajde, idemo unutra!"

Viknula je odlučno, a ja joj uputim zapanjeni pogled, na šta se ona slatko nasmeja. Čija je ovo kuća?

Nečujno udjemo u ovu velelepnu palatu, ali sva oduševljenost se pretvori u ogromno razočarenje, kada shvatih da je neopisivi eksterijer potpuni antonim za ono što ju je činilo iznutra.

Polupani nameštaj, polomljeni parčići stakla na drvenom podu, a slike ispreturane sa ispucalih zidova i bačene u ćošak.

Sagnem se i uzmem jednu malu sliku, na kojoj se nalazila naizgled srećna porodica. Otac,majka i dva deteta, brat i sestra. Ali nešto na toj slici mi je bilo poznato. Jedan veliki X se nalazio preko lica male devojčice, kose isprepletane u kikice.

Uspravim se, te začudjeno podignem obrvu i radoznao pogled uputim Sofiji. Ona trepne, te mi se približi i svoju ruku stavi na moju. Udahne duboko, pa me zagrli.

"Rekla sam ti da ću ti pomoći u pronalasku tvoje sestre, a ja nikada ne kršim reči obećanja."

"Znam, ali šta ovo treba da znači? Zašto nestaju samo ženska deca, jel to neko prokletstvo?"

Upitao je ljutito, dok mu je uzavrela krv tekla venama, a prsti postali suviše suvi. Što je više mislio da je bliži cilju, sve je postojalo sve više i više zbunjujuće. A što je najgore, on i dalje nema predstavu gde je njegova sestra.

Odustati ili nastaviti potrage koja nije vodila nikud? U njemu se sukobile različite crne misli, razarajući njegovu neodlučnu ličnost. Nedozvoljavajući trenutku slabosti da propusti i zrno sreće zbog novog traga, skoči Sofiji u zagrljaj i bez ikakvog nagoveštaja je poljubi, a ona srećno uzvrati i prisloni mu šaku na obraz.

"Moram da idem, ali vidimo se večeras, obećavam. Ti ponesi ovu sliku i otkrij što više možeš u vezi nje."

Izadje iz prostorije, a potom njeni korac odjeknuse glavnim hodnim spuštajući se na ulicu. U najmanji začepak stavi knjigu, te shvati da je jedini način da dodje do informacija internet, a pošto ga nema kući, otići će u školsku biblioteku.

•~•

Šestarom je rezao duboke tragove na drvenoj klupi, nervozno očekivajući kraj časa. Ali sekunde su trajali kao minut,a minut kao čitava večnost. U pozadini se čuo glas kreštave istoričarke i njene "veoma zanimljive" priče o tome kako je pokradena u obližnjem butiku.

"To je to, došao je taj dan!" - pomislio je dok je sa osmehom gledao u sliku svoje sestre. Iako i dalje suviše daleko od cilja, ta neopisiva nada ga je sve vreme bodrila i bio je siguran da će uskoro ponovo videti njeno andjeosko lice.

Iz misli ga prenu zvono za kraj časa, te skoči sa stolice i hitro otrča u biblioteku. Od uzbudljenja nije ni primetio da je na ulazu oborio ceo red knjiga, već se usresredi na internet. Na pretraživaču ukuca 'Misteriozni nestanci devojčica u Beogradu' i preko celog ekrana se stvori slika osam nestalih devojčica, medju kojima je prepoznao tamne smaragde koji su prodirali u dušu.

Srce mu je htelo da iskoči iz grudi dok je čitao članak ispod slika, svaku reč dobro analizirajući. Znoj je oblivao čelo, a onda kao da je vreme stalo kada je pročitao poslednju rečenicu. Iz ranca izvadi izgužvani te pažljivo napiše njegovo ime i prezime.

"Uhapšen glavni odgovorni za nestanak osam beogradskih devojčica, Emir Dakic, zvani "Demon". Monstrum iz okoline Sarajeva je po hapšenju smešten u tamnicu u Okružnom zatvoru Beograda, gde ga čeka zatvorska kazna duga 35 godina."

•~•
I nakon višemesečne pauze vratio sam se redovnijem pisanju, u toku leta očekujte još neverovatnih obrta i dogadjaja. Naravno ostavite vote i vaše mišljenje u komentar!