Malena moja, to ti je ljubav

On me je spasio

Probudila sam se u nekoj sobi...Promatrala sam je kako se okrece u krug.. Pokusala sam da ustanem ali sam tresnula na pod.. Cula sam necije korake..
"Hejj, pazii, nemoj da se povredis mala"-pekao je meni vrlo ppoznat glas ali nisan bas razumno mogla da vidim pa sam rekla..
"Sta se ovo jebeno dogadja"-prosaputam i pocnem da jecam..
"Hej, pa bice sve u redu.. Sad si tu sa zgodnim Lukom koji te cuva.. A posle cu da ti objasnim sta se desilo kada si ti od straha pala u nesvest u Filipovom narucju ..."-kaze i to vrlo besnim tonom..
"F..Filip.."-promucam i briznem u plac dok me Luka nosi do kreveta. 
"Odmori se molim te... Bar pokusajj"-kaze i pokusa da ustane ali ali ga ja zaustavim..
"Reci mii... Sta se desilo nakon sto sam pala..."
"Uhhh.. Ok..Cekaj.."-kaze i sedne na krevet.
Luka Pov;
Spremao sam se da joj objasnim.. Bilo mi je jako zao sto sam je video onakvu i hteo sam da je zagrlim ali sam odustao.. Ne smem..
"Ovako... Video sam te kako vristis.. I kako mlatis rukama po njegovim ledjima..  Suljao sam se ... Polako... Slusajuci razgovor👂...Cuo sam sta sam trebao i krenuo da ti pomognem.."-rekao sam i pogledao je.. Bila je na rubu suza...
"Hvalaaa ti..."-kaze i zagrli me...
Osmeh mi se razvuce licem.. Volim kad me zagrli.. Ovo je nesto prelepo..
"Uvek "-rekao sam i obrisao joj suzne oci..
Nasmejala se na kratko a onda se uozbiljila i rekla tiho "ali kako"...
"Lepo malena.... Budi srecna.. Spasio te je glavni dasa skole..-kazem na sto oboje puknemo od smeha..
Zaspala je.. Odmaram se gledajuci je... Lepo spava... Njene suze je zamenio osmeh.. To je najlepsi osmeh na svetu... Lepsi cak i od moje bivse ljubavi..Tako spokojno spava...A kad se blago namrsti kad je slucajno pocupam dodje mi da sve te greske popravim jednim poljubcem... Ali ne mogu.. Ne daje mi moj ponos...
Ti sad ramisljas o ponosu a pored sebe imas princezu-kaze moj mali gremlin u glavi..
Ma cuti..............-razmisljam se... Pa mozda je i upravu..