Plač bez suza

Drugi dio

Dobro se osjećala s obzirom da je za dlaku izbjegla smrt....... Ali joj jedno nije davalo mira a to je da je saznala da je krvna grupa AB+ , a koliko je pamćenje još služi otac je bio 0+ ...... Uzela je telefon čim je ostala sama i počela istaživanje , rezultati su potvrdili njenu sumnju nemoguće je da otac sa O krvnom grupom ima djete sa AB krvnom grupom.......... Odlučila je da sačeka dok neutvrdi da je otac sigurno 0+ .... Smislila je način da dozna kad su stigli roditelji u posjetu i ostla u šoku, sad joj bilo jasno zašto je drugčija od njih, pa njen dragi
" tata " nije njen biološki otac........
Zamrzila je majku istog trena, nije mogla da provede u njenoj blizini ni jedne sekunde više...... Samo je čekala da otac , ako ga ima pravo nazvati ocem, izadje iz sobe, čim su ostale same okrenula se majci i skoro je izgledala kao vampir kad je zapitala majku " ko je moj tata? Doznala sam da je nemoguće po krvnoj grupi da mi je on tata? Zašto šutiš ?? Imam pravo da znam!!!!!!" Sad je govorila glasnije a majka iz straha da neko nečuje joj obećala reći istinu kad izadje iz bolnice...... Nekoliko dana poslije doznaje istinu, kad je majka ostala trudna s njom otac ne biološki je bio na pregovorima za firmu prvo u Iraku i Libiji , pa u Njemačkoj i to je trajalo mjesecima, jednom je na dva dana svratio kući u Philadelphiu ( USA) tih mjeseci što je majka iskoristila da uklopi da je tad ostala trudna...... A ustvari je u tom perijodu bila sa biznismenom iz Turske, kroz plač je govorila da nije htjela takvo što nikad učinit da je željela sve zaboravit ali kad je doznala da je trudna nije nikad ni pomislila na abortus i da joj je drago što ju je rodila........ Delayla je znala da ustvari abortus nije uradila zato što bi se lako posumnjalo zašto je uradila ovako je uspješno sakrila i čuvala tajnu 19 godina....... Rekla je majci ako joj nekaže ko je njen pravi otac da će ovaj " tata" doznat pravu istinu..... Sledeće što zna sjedi na aerodromu i čeka let za Istambul, istražuje sve o Mustafi Yilmazu, rezultati je iznendiše malo ,očigledno po izgledu je bila ista on, doznaje da ima brata, vlasnici su bili fabrika za preradu maslinovog ulja i to na više lokacija diljem Turske ... Konačno je stigla u Istambul i tamo je doćekaše ljudi u odjelima kao da su FBI , malo se bila i uplašila, kad su je odveli sa kolonom crnih auta, nije bila sigurna koliko tačno su se vozili jer je prespavala vožnju. Kad je izašla iz jednog od 6 crnih luksuznih auta vidjela je bjelu gradjevinu nešto kao dvorac iz modernog doba, pridje joj žena i nešto reče što ona nije razumjela ali je skontala da joj rukom pokazuje da podje velikim stepenicama . Nesigurnim koracima se penjala i kad je stigla na sprat što je izgledalo kao ogromna terasa iz više djelova, rukom na velika vrata joj pokaza mlada djevojka. Ušla je u veliku prostoriju izgledalo je kao velika trpezarija, na samom kraju prostorije je bio veliki kancelariski sto od masivnog drveta sa detaljima i za njim " otac" poznala ga je odma, pored njega sa sretnim osmjehom je stajao brat ili bolje rečeno polu brat. Odmah su se našli ispred nje otac je plakao i grlio je, nešto je govorio ali ni riječ nije razumjela, onda je i mladić prigrlio, izgledali su oboica sretni što je vide, samo joj nije bilo jasno kako su znali da dolazi kad ona nije htjela da se javlja dok ne dodje . A iskreno bilo joj čudno kad je majka rekla da će je dočekat na aerodromu neko njen poznat da bi bila ona bez brige , govorila je to je kćeri Istambul za čas se čovjek može izgubit..... Sad je bila sigurna da je majka javila " ocu" , na neki način joj je bila zahvalana ipak nije sigurna da bi ga lako sama pronašla. Rekli su joj da se odmori da sutra imaju slavlje da joj se brat ženi i da će svi doznat i za kćer Mustafe Yilmeza ...
Probudili su je rano ujutro, u sobu su joj ulazile i izlazile žene svih starosnih dobi, unosile su neke stvari , ona ista što je dočekala kad je izašla iz auta je uze za ruku i povede kroz vrata na kraj sobe, našla se u velikom modernom kupatilu, žena je krenula da joj skine spavačicu a ona je rukama obuhvatila smu sebe i stidno odmahnula glavom pokazala joj rukom da izadje i da može sama ..., žena je nešto rekla ali je izašla ne baš rado.., okupala se uživala je u mirisu ručno pravljenih sapuna koih je bila puna korpica., ogrnula se i izašla a u sobi je stajala opet ista ona žena sa čajem u ruci, skoro na silu je natjera da popije čaj.............
Šta je se kasnije dešavalo kod nje je ostala crna rupa u sjećanju. Jednostavno se ništa jasno nije shećala, bila je kao robot sve što su joj naredjivali ona je poslušno radila.......... Obukla joj je bjelu haljinu sa ručno izradjenom ćipkom, nešto malo svečanija od obične haljine, svezali su joj crvenu traku oko struka i crvenom maramom prekrili glavu, nije ništa skoro mogla vidjet .. Nije se bunila bila je kao opijena, sjela je za sto pored nekog i do nje je koliko je mogla vidjet sjela žena slično obučena i ona je imala maramu preko glave i lica, rekli su joj kad je gurne neko da onda kaže " Evet" ( na turskom Da) , i kad joj daju olovku da se potpiše, poslušno je sve odradila... Jedino joj je bilo čudno kad je osoba koja je gurnula kad je trebala reći da i potpisat se ju je podigla da ustane vukući je za ruku . Ustala je bez opiranja osjetivši da ju je neko poljubio u čelo........ Posle su prešli i sjeli za drugi sto, čula se glasna muzika neko je i pucao, nedugo poslije je podigoše da ustane i prodje malo dalje od stola, stavljali su nakit , većinom narukvice, neki su joj stvljali u malenu torbicu koju je imala svezanu oko ruke...... Zaboljele su je noge od stojanja kad je neko uze za ruku i odvede, ušla je u neku od prostorija gdje se nije baš moglo puno čut dešavanja napolju, sjela je što joj se činio kao veoma udoban krevet, taman je htjela skinut crvenu maramu s lica kad joj se zaledi krv u žilama od muškog glasa, rekao je nešto što nije razumjela .... Čula je korake i neko izadje iz sobe, zatvoriše se vrata malo glasnije čula je kako neko zaključava vrata i tad kao da se probudila iz sna..........