Njegova #1

8.deo

Roberta Armani

Osecam toliku ljutnju na sebe trenutno.Sta ja to radim?Ne mogu bezati od problema.Ustajem iz kreveta i krecem da se oblacim.Filipove ruke obavijaju moje telo i privlaci me sebi.

"Hej,sve je u redu."

"Ne,nije.Pusti me!" odgurnem ga od sebe.Neces plakati Roberta prestani,odmah!

"Malena."  privuce me opet u svoj zagrljaj ali ovaj put jaci."Pricao sam sa tvojim ocem.Ona je dobro." Roberta rekla sam da na places glupaco.Uzvratim Filipu zagrljaj.

"Lepotice,hej,nemoj da places." predje prstom preko mojih jagodica a onda ih susi usnama.

"Nisi valjda mislila da ides negde,pobeguljo?"  nasmejemo se i ja ga blago udarim u rame. "A sad mi napravi dorucak.Posle te vodim negde." poljubi me u celo.

"Gde idemo?" zbunjeno pitam dok palim stednjak.

"Iznenadjenje.I usput izgledas tako seksi u toj majici.Zadrzi je." namigne mi i ode u sobu.

Odmerim sebe i shvatim da sam navukla samo njegovu majicu koja mi dolazi do pola zadnjice i skoro i ne prekriva nista.Nasmejem se onako sama za sebe.Kad zavrsim sa spremanjem dorucka stavim na sank i sednem sa suprotne strane od Filipa.

"Hoces li mi reci gde idemo?"

"Onda nece biti iznenadjenje." osmehne se.

"Mrzim iznenadjenja." frknem i naslonim se obrazom na ruku.

"Prestani da se duris.Kao dete si." nasmeje se glasno."Gde je ona djavolica iz Rima?"

"Izvini,vezala sam je,zapusila joj usta i zarobila je u ormanu.Neces je videti vise."

Glasno se nasmeje na ovo i ja ga povucem preko sanka i poljubim ga socno.

"Medicu?!"

"Majko?" skocim sa stolice.Ovo je tako neprijatna situacija.Ja samo u majici koja mi ne prekriva nista a Filip samo u boksericama.Odmeri me ljutito.

"Roberta?!Ko je to?"

"Uh..to je..moj prijatelj,Filip Galeoti."

"Galeoti?" besno vikne na njega."Prijatelj?!"

"Mama,hoces li molim te izaci?"

"Dok je tvoja sestra tamo negde ti se ovde...kurvas?" ne mogu da verujem sta je izgovorila.

Filip besno krene ka njoj i kunem se da je hteo da je digne ruku na nju da ga ja nisam zaustavila.

"Nemoj,nije vredna toga." sapnem mu.

"Majko,izadjii napolje!"

"Medicu.." prekinem je i ljutito viknem na nju:"Napolje!"

Ona protestvujuci napusti stan.Filip me bez reci zagrli.Opet je to uradila.Opet me je povredila recima.Pitam se dokle ce to da radi.

"Ona te ne zasluzuje.Ne slusaj njene reci.Nije u pravu." sapuce mi i mazi me po kosi."A sad se obuci i vodim te da ti pokazem to iznenadjenje."

Glava mi je naslonjena na sediste automobila.
'Dok je tvoja sestra tamo negde ti se ovde...kurvas?'
Reci mi odzvanjaju u glavi.Ne gledam u okolinu,ne gledam gde me Filip vodi.U autu svira lagana muzika.Shawn Mendes.Nisam znala da Filip moze da slusa njega.To me pomalo nasmeje i odmerim ga a on me upitno pogleda i vrati pogled na cestu.

"Shawn Mendes?" on se nasmeje na moje pitanje.

"Volim da ga slusam ujutru."

O boze ne verujem hahaha.

Filip parkira auto i ja tek onda vidim da smo izasli iz grada.Nalazimo se na nekoj uzbrdici.Izadjemo iz auta i prihvatim Filipovu ruku.Cekaj malo...On to nosi korpu za piknik?Zaustavim ga i pogledam u ruku.On se nasmeje i ja ga jako zagrlim.On je potpuni idiot.Vodi me na piknih,ej!Osecam se kao tinejdzerka.

Celi dan proveli smo sedeci na travi.Pricali smo,zadirkivali jedno drugo,dobro mozda ljubili se...Sve je bilo tako savrseno i ne zelim da se ovaj dan zavrsi i da moram da se vratim stvarnom svetu i svojim problemima.Da ne spominjem sto sutra moram na posao.Vikend je prosao tako brzo.

"Zamislila si se." ustipne me blago za obraz.

"Razmisljam o tome kako mi je divno ovde."

Izmamim mu osmeh i on pridje blize.Uhvati moju bradu i pogleda me u oci."I ti si divna." spusti usne na moje i obori me na travu."U kurac,ne mogu da prestanem da te ljubim." kaze na mojim usnama.Njegova ruka uvuce se ispod moje majice.

"Filipe,napolju smo."- odgurnem ga i sednem u turski sed a on nadureno sedne kao i ja.

"Zasto ne pricamo malo o tebi?"

"Nisam siguran da ima mnogo toga o cemu bismo pricali."

"Sta je sa tvojom porodicom?Gde su oni?"

"U Cikagu."-odgovori kao da sam ga pitala da li je unio nekog.-"Mislim da treba da krenemo kuci."

Da li on to izbegava temu o njegovoj porodici?Ah Filipe ne odustajem tako lako.

"Jesam li pitala nesto pogresno?"

"Ne,Robi.Samo...Ajde da krenemo molim te."

"Zasto izbegavas tu temu?"

"Ne izbegavam tu temu samo jebeno kreni kuci!Okej?!" - izdere se na mene.

"Dobro." -iznervirano ustanem i zgrabim svoju koznu jaknu krecuci ka autu.On ce meni da se dere.Otkud sam znala da mu je to bolna tema?Nije kao da mi je rekao.Ja njega cak i ne poznajem!

Sednem ljutito u auto i zalupim vratima.

"Hej,polako,nije ti to tata kupio za rodjendan!"

"Da ali mozda tebi jeste,razmazenko." prekrstim ruke na grudima.

"Znas,za jednu odraslu osobu ponasas se kao cetvorogodisnjakinja."

Namrstim se i ljutito frknem.On ce da mi kaze.Idiot.

"Robi,stvarno ces da se ljutis na mene sada?Vodio sam te na jebeni piknik,a znas da mrzim piknike."

U pravu je.Durim se kao dete.

"Znas sta sam zaboravila?" okrenem se ka njemu i on zaustavi auto.

"Mozemo da se vratimo za to." -nezainteresovano kaze.

"Ne."- stavim svoju ruku preko njegove koja je na volanu.Odvezem pojas i sednem kod njega u krilo propracena njegovim pogledom.- "Nisam nista ostavila iza.Zaboravila sam da ti se zahvalim za danas.Bilo je prelepo." privucem se jos blize njemu a on se konacno opusti i nasmeje.

"Dodji blize imam nesto drugo da ti kazem." sapnem mu.

"Ne znam da li mogu da dodjem blize a da oboje ne ostanemo bez odece."

Okrznem usnama njegove i zmarci mi prodju kroz telo.Dobijem veliki nagon da ga poljubim i da mu se predam ovde.Ali se setim da smo u autu na sred puta u sred bela dana pa ga samo poljubim i vratim se nazad na svoje sediste.

[Znam da je kratko ali bar evo ga nastavak.Uzivajte.]