Njegova #1

11.deo

Roberta Armani

Vrelo junsko sunce udara u moje obraze dok peške idem do firme.Jebem ti,našli su kada će raditi ulicu i auto ne moze proći.Obrišem rukom znoj sa čela.Umreću od vrućine.Uzmem telefon kako bih ukucala poruku Ani da uključi jako klimu u kancelariji i spremi mi limunadu sa ledom na stolu.Zakucam se u nekog.Bravo smotuljo!

-Izvinite,ja sam...Roberta?Jel tako?

Podignem glavu na spomen mog imena i ugledam istu devojku iz Filipovog stana.

-Nina-pruži mi ruku-nismo se upoznale onog dana.

Stegnem vilicu i rukujem se sa njom.Tek onda primetim da pored nje stoji još jedna devojka i drži je za ruku.

-Oh,da,ovo je Milica.Moja devojka.

Devojka?-zagrcnem se sopstvenom pljuvačkom.Ona se nasmeje i klimne glavom.

-Znala sam da ti Filip nije rekao.Pa drago mi je da smo se upoznale Roberta.Vidimo se okolo.

Maše mi dok odlaze od mene dok ja stojim blago otvorenih usana na sred ulice.Devojka?Ona je gej?Šta?

Izbezumljeno stižem u svoju kancelariju.Bacim se u stolicu i stavim ruke preko glave.

-Gospođice,jeste li dobro?-upita me Ana dok ostavlja moju limunadu na sto.

Počnem da se smejem sama sebi.Ova situacija nije za smeh.Ovo je za plakanje.Ne mogu da verujem.Roberta glupačo.Smejem se i dalje dok me Ana gleda kao da nisam normalna.

-Pozovi mi Filipa molim te.-kažem kroz smeh i ona klimne glavom i napusti prostoriju.

Ja sam idiot.Eto to sam ja!Lupim se po čelu.Ana se ponovo pojavi na vratima.

-Gospođice.Am...Gospodin Galeoti je..ovaj...on je zauzet.-zacrveni se a ja se namrštim.-I došao je Nikolas.

Ona se pomeri malo u stranu i na vratima se pojavi Nik.

-Hej,lepotice.-ljubi me u obraz i smešta se na stolicu nasuprot mene.

-Majke su me poslale da te zovem u kupovinu.

-Za šta?

-Žele da biraju venčanicu.

-Opet te gluposti?Zar nisam rekla da...

-Čekaju te ispred.

Uzdahnem.Nema mi izlaza.Dobro.

I evo mene u radnji,biram venčanicu za venčanje sa Nikolasom.Isprobala sam oko 30 venčanica.I sve su bile 'prelepe' ispraćene suzama moje majke.Izlazim u još jednoj.

-Oh,mediću...-šmrcne.

-Možemo li samo uzeti bilo koju?-uzdahnem.

-Nasmej se,Roberta.Udaješ se.

-Majko,obe znamo moje mišljenje o tome,zar ne?

Ona se namršti na moje reči i ja se samo okrenem i odem da se presvučem.Da,namerno sam to rekla ispred prodavačice i nije me briga da li će se to proširiti u javnosti.

-Odlazim.-obavestim ih i krenem nazad u firmu.Moram do Filipa.Rešićemo ovo i onda da prekinemo sa ovim glupostima.

Ulazim u lift i protisnem 5.sprat gde je Filip.Pre nego što se vrata zatvore ulaze muškarac i žena u malo odmaklom dobu koji su toliko zadubljeni u razgovor da me nisu ni primetili.

Ima nešto poznato u njima.Ti neki pokreti,kosa,građa toliko me podsećaju na nekog.Ali da me ubiješ sad ne znam na koga.

Okej,stvarno nisam htela da prisluškujem.Samo sam čula.

-Antonio,jesi li siguran u to?Šta on misli?

-Ono što on misli i oseća nije bitno.Obećao je.Nije li?-otresito odgovara čovek.Čak me i glas podseća na nekog.

-Ali,ipak...

-Ne!-vikne na ženu.-oženiće se drugom a onu ženu će ostaviti na miru.Nema rasprave.

Ko?Šta?Jadan lik...Saosećam sa njim.Sigurno će ga sad naterati kao i mene da ide da kupuje venčanicu.To nije tako trebalo da zvuči.Znam ja šta sam mislila!

Njih dvoje izađu na drugom spratu a ja nastavim do petog.

Izlazim iz lifta i pre nego uđem pokucam na vrata te čujem njegov promukli glas kako viče da uđem.

Zatičem ga u njegovoj fotelji dok ispija viski a ispred njega stoji gomila papira.Kad me ugleda ostavi viski sa strane i podigne upitno obrve.

-Čime sam zaslužio ovo zadovoljstvo,dospođice Armani?-došetam do njega i spustim torbu na sto.

-Došla sam da se izvinim,Filipe.-pogleda me kao da sam ubila nekog i nasmeje se.-Srela sam tvoju drugaricu Ninu jutros i sve mi je objasnila.Izvini.

On ustane i krene ka meni.

-Samo sam bila besna tada kada sam dolazila do tebe.Htela sam da mi bude bolje kad te vidim ali kad sam videla Ninu u mantilu mokre kose a onda i tebe,pomislila sam svašta.Bilo mi je još gore i onda sam...-prekinu me njegove usne na mojima.Uzme me za nadlaktice kako bi sprečio moje ruke da mlataraju.Odvoji se od mene i spoji naša čela.

-Previše brbljaš.-nasmeje se i ponovo spoji naše usne..

Zašto se osećam ovako dok me on ljubi?Ljubila sam puno momaka,spavala sa par njih,ali nikad niko nije umeo to kao on.On je bio poseban.U svemu.Umeo je da kaže prave reči u pravom trenutku,da me zagrli i poljubi kada je potrebno.On je...on je taj.Ovo je valjda onaj osećaj kad shvatiš ko je prava osoba.Tvoja srodna duša.Prosto osetiš,zar ne?On je onaj kome bih dala sve,bez razmišljanja.On je taj zbog kog noću ne bih spavala.Kad bi mu trebao vazduh ja bih prestala da dišem.A osećam i prosto znam da  bi on to isto uradio za mene.Želim ga.Želim da ostanemo ovde zauvek.Da zaustavimo vreme.Ne želim da provedem ceo svoj život udata za drugog i patiti što se ovo između nas nije ostvarilo.Ne želim porodicu sa Nikolasom.Želim porodicu sa ovim muškarcem koji me ovde ovako ljubi,na ovom stolu.

Spusti ruke sa mojih kukova na moju zadnjicu i lagano je stisne.Ne prekidamo poljubac iako oboje ostajemo bez vazduha.Odvoji se od mene ali samo milimetar tako da nam se usne samo malo dodiruju.

-Nemaš pojma koliko su mi nedostajale tvoje usne.

-I ti si meni nedostajao.

Raširim malo noge kako bi se on smestio između njih dok sedim na njegovom radnom stolu.

-Znaš-šapnem mu.-uvek sam sanjala seks na radnom stolu.

-Zato sam ja tu da ostvarim sve vaše snove,gospođice Armani.

Poljubi me opet a onda spusti usne na moj vrat.Ostavlja poljupce duž njega a onda preko mog dekoltea.Rukom uzme naramenicu moje haljine i spusti je niz rame.Onda drugom rukom obuhvati moje grudi.

-I one su mi nedostajale.-nasmejem se i udarim ga blago u rame.

Krenem rukama ka njegovom šlicu i krenem da ga otkopčavam kad čujem kašljanje koje dolazi sa vrata.Odvojimo se jedno od drugog i ja siđem sa stola i vraćam naramenicu moje haljine na mesto.

Stari par iz lifta stoji na vratima i namršteno gledaju u nas.Znate to su oni koji hoće da ožene svog sina i da kupuju venčanicu.Čekaj...Filip se zakašlje.

-Ovo je Roberta.-pokaže na mene.-Am..Robs,upoznaj moje roditelje.