Njegova #1

Epilog

- Mateo, vrati se ovamo - trčim po dvorištu vičući za ovim malim djavolom. Osetim dve ruke kako se obavijaju oko mog struka, povlačeći me ka sebi a onda poljubac na vratu.

- Pusti ga, ljubavi. Rođendan mu je, neka se juri sa drugarima.

- Gde si ti bio? Nedostajao si mi. - obavijem mu ruke oko vrata.

- Uspavljivao sam Nikoletu i raspravljao se sa tvojom majkom da li će sledeća beba biti dečak ili devojčica. - pomazi mi stomak.

- Mama, mama, mama! - dotrčava Mateo - Fuj, zašto se ljubite?

- Mamu su zabolele usne od pričanja, pa sam morao da ljubim da prođe. - nasmeši mu se Filip i zaradi udarac u bubreg od mene.

- Sine, šta si hteo? - spustim se na kolena ispred njega i devojčice iz njegovog vrtića.

- Hteo sam da te upoznam sa mojom devojkom, Majom. - uhvati devojčicu za ruku - Ona je najlepša devojka koju sam imao. Oči joj sjaje. Volim je. A sad ćao. - okrene se i otrči i ostavi me u šoku.

Ustajem frapirana i hvatam se za Filipovu ruku dok se on smeje i jedva uspeva da dođe do daha.

- Smiri se dušo, sin nam je našao devojku.

- Sve bi bilo u redu da pre 15 minuta to nije rekao za drugu devojčicu. Koliko sam uspela da pohvatam, u poslednja dva dana je to rekao za ukupno 6 različitih devojčica.

- Šmeker na tatu. - nasmeši se Filip a ja ga munem u rebra.

- Nemoj molim te. Ovo dete će me u grob oterati. - uzdahnem.

Pošto sam ispratila i poslednjeg gosta iz kuće i uverila se da Mateo i Nikoleta spavaju, istuširala sam se i otišla u baštu. Zatekla sam Filipa kako sedi na ljuljašci sa čašom pića u ruci i posmatra mesec i kuću.

Kad me je ugledao pozvao me kod sebe na ljuljašku i  nasmešio mi se onim osmehom kojim me je osvojio kada sam ga prvi put ugledala. Ne mogu da verujem da je od toga prošlo skoro 8 godina.

- Nedostajala si mi. - privuče me na svoje grudi i poljubi me u kosu. - Ceo dan sam morao da te gledam u toj kratkoj haljinici bez da te pipnem, jer pazi ima dece. Treba da znaju da ih nisu donele rode. Srećom da sam ja mog sina na vreme naučio o tome.

O da samo znate kakva je to fešta bila. Ispričao je svom šestogodišnjem sinu kako nastaju bebe jer je Mateo stalno spavao kod nas u krevetu i Filipa je to nerviralo. Naravno, dete se zgrozilo ali je kukao da želi seku ili batu pa je popustio. Nisam znala za to dok jedne večeri nije moja majka pitala kad će sledeće unuče da dobije. Mateo je stao na sred sobe i pred svima do reči rekao ono što mu je otac ispričao. Moja majka je ostala zgrožena, ostali su umirali od smeha a ja kiptala od besa. Filip je zbog toga dve nedelje spavao na kauču.

- I ti si meni nedostajao. - približila sam mu se i zabila glavu u njegov vrat moleći boga da ovako bude zauvek.

Ko bi rekao? Posle svega, svih laži, problema, prevara, mi smo zajedno. Imamo zajednički dom, dvoje dece i treće na putu. Posao ide na bolje. Sve je u najboljem redu.

Moja sestra Izi, odselila se u Norvešku sa dečkom i tamo završava Filološki fakultet. Juče mi je javila da ju je Daniel zaprosio. Jako sam srećna zbog nje. I dalje ne znam zašto je bila odsutna, gde je bila, sa kim. Ne želi da priča o tome, a ja ne želim da navaljujem.

Moja majka sve ređe dolazi ovamo, samo za rođendane i velike praznike. Ona i David uživaju u Beogradu sa sinom Dušanom koji se odlično slaže sa Mateom i jako mi je drago zbog toga.

Nikolas se oženio sa svojom devojkom, imaju blizance. Naše druženje nije prestalo kao ni poslovna saradnja. Naša deca se takođe odlično slažu. I nešto neočekivano je to da su Nik i Filip postali najbolji prijatelji. Mislim da ne bi izdržali jedan bez drugoga ni dan. Kad se njih dvojica sastave bolje da bežiš. Ko bi rekao jel da?

Moj tata mi pomaže u firmi, oko dece i naša veza postala je još jača. Pretpostavljam da i on ima nekoga u životu ali je jako zatvoren što se toga tiče i ne navaljujem. Ali mi je drago ako ima nekoga, zaslužuje to.

Moja najbolja drugarica, Mina, udala se i preselila u Francusku. Nažalost, saznala je da ne može imati dece ali je svejedno srećna. Ne viđamo se često, nažalost. U životu joj se desilo mnogo loših stvari. Izgubila je brata i snajku u saobraćajnoj nesreći, pa je dobila starateljstvo nad petogodišnjom bratanicom. Jednom ju je dovodila ovamo i Mateo i ona se nisu razdvajali, ali su se pred polazak toliko posvađali, niko ne zna oko čega i rekli da više nikad ne žele da se vide.

A Filip i ja? Ne možemo srećniji biti. Volimo se svakim danom sve više. Posle rođenja Matea, Filip je rekao da su deca nešto najlepše na svetu i da će ih praviti dok može. I tako već sedma godina braka, a ja trudna po treći put.

Mateo ima 7 godina. Sve više počinje da liči na Đorđia. Gledao je njegove crteže i oduševio se. Ali je onda sve propalo jer je krenuo da se interesuje za fudbal i ništa drugo ga sad ne interesuje.

Nikoleta ima godinu dana i Mateo je bio oduševljen i obožavao je ali samo prvih mesec dana. Kasnije je shvatio da ona dobija više pažnje od njega i naljutio se. Još uvek ne zna da sam trudna i ne znam kako ću mu reći jer će poludeti.

Tako otprilike izgleda naš život sada. Srećni smo a to je najvažnije. 

Filip je ostao moje sve. A ja ću do kraja života biti Njegova.

I to bi bilo to od ove priče. Nadam se da vam se svidela. Ovo je moja prva priča i jako sam se trudila oko nje. Mislila sam da je uređujem i prepravljam, ali ne želim. Neka ostane ovakva kakva jeste, uspomena na moj početak pisanja. Nadam se da nećete zaboraviti Robertu i Filipa i da ste spremni na ludu vožnju sa Mateom Galeotijem.

Voli vas vaša 

Nina Deen