Pozlilo joj je. Ja sam se uplašila i htjela sam ući unutra ali me sestra nije pustila. „molim vas,ja sam njezina se...“ prekinula me i grubo mi odgovorila „trenutno me nije briga tko ste! Rekla sam da ne možete ući i točka.“ Zalupila mi je vratima pred nosom te prozore prekrila zavjesom. Ludjela sam od brige. Liam me pokušavao smiriti ali bezuspješno. Sve o čemu sam razmišljala je bila Rosalija i hoće li preživjeti. „Koliko god se nerviraš Katness,sada joj ne možeš pomoći“ rekao mi je Liam. Znam da joj nemogu pomoći i to je ono najgore! Čekali smo sat vremena dok napokon doktorica nije izašla iz sobe. „gospođo Katness?“ upitala je doktorica. „gospođica.“ Odgovorila sam. „ispričavam se, gospođice Katness,ona je sada trenutno dobro,ali ne znamo koliko će dugo izdržati. Po ovakvom stanju dajem joj maksimalno godinu dana.“ Stavila je svoju ruku na moje rame te otišla. Ušla sam u njezinu sobu. Imala je svakakve žice po sebi,spojene na razne aparate. Imala je maskicu koja joj je pomagala da diše. Prišla sam joj i šapnula na njezino malo uho „mišice moja,sve će biti dobro“ pomazila sam je po glavi i ostavila joj lagani poljubac na njezinom crvenom obraščiću. Uspjela je otvoriti okice i pokušavala mi je nešto reći. „nemoj se umarati. Liam i ja smo ovdje i necemo te ostaviti. Probaj spavati,a sutra će ti doći medo u posjetu“ nasmijala se slabašno i zatvorila oči. „Liam,treba mi kava. Idem do aparata,želiš li ti kavu?“ ustala sam trljajući ruke o hlače. „može,ja ću ostati s njom.“ Kimnula sam glavom u znak potvrde i izašla van. Bila je takva strka u bolnici,jedva sam uspjela doći do aparata za kavu. uzela sam dvije kave i krenula prema liftu. Nehotice sam se zabila u jednog decka i prolila vruču kavu po majici. „ajme,ajme o prosti! Nisam htjela“ krenula sam mu rukama prisati po majici iako sam znala da to baš nema neke koristi. „ček,mi smo se upoznali“ rekao je i ja sam podigla glavu i napokon ga pogledala. Pa to je bio dečko koji me skoro pogazio danas. „da,skoro si me pogazio danas“ dobacila sam mali osmijeh,jedva. „što ti je bilo?ujutro si izgledala puno sretnija Katness“ imresioniralo me to,što mi je čak zapamtio ime. „ma sestra mi je u bolnici i zakompliciralo se...“ počelo mi se vrtiti, ljuljala sam se ko da sam bila ultra pijana. Stefan me uhvatio da ne padnem „jesi dobro?!“ potapšao me po obrazima i uplašeno me gledao. „da..samo mi se malo zavrtilo. Dobro sam“ taman kada sam to rekla opet mi se zavrtilo i pala bi na koljena da me Stefan opet nije uhvatio. „nisi dobro,pozvat ću doktoricu“ držao me čvrsto kako mu ne bi iskliznula iz ruku. „KATNESS?!“ Začula sam drugi muški glas,to je bio Liam. Uspjela sam stati na noge i pogledala sam Liama. „tko je sa rosalijom Liame?“ upitala sam ga pomalo ljutito. „nije te bilo dugo,ona je dobro..zabrinuo sam se za tebe.“ Rekao je stavljajući svoju ruku na moj obraz. Kao da mi je to trebalo. Nasmijala sam se „ja sam dobro.“ Mahnula sam ramenima,dajući mu do znanja da je jedino Rosalija važna. „a tko je ovo?“ upito me Liam,prstom pokazivajući na Stefana. „zove se Stefan,danas smo se upoznali.“ Nasmijala sam se prema Stefanu,te mi je on uzvatio osmijeh. „drago mi je“ pružio je Liamu ruku. Imala sam osjećaj kao da je ljubomoran,zapravo sam bila sigurna da je ljubomoran. „trebala bi ići kod sestre“ prekinula sam obojicu dok su se poprijeko gledali. Odlučila sam Liama staviti na vrhunac ljubomore te sam Stefana poljubila u obraz i dala mu svoj broj te otišla prema liftu. „njemu češ dati priliku da te osvoji.“ Osmjehnula sam se sebi u bradu jer sam htjela vidjeti koji je vrhunac njegove strpljivosti. „nisam to rekla.“ Pokušavala sam što ozbiljnije reći. „ako ti tako kažeš“ izašao je prvi iz lifta i ušao u Rosalijinu sobu. Ona je još uvijek spavala. „Ne moraš ovo raditi...ako si umoran odi doma,ona te ovako i onako ne vidi.“ Prošaptala sam. „a tebi ne treba moje prisustvo?“ okrenuo se i upitao me odlučno. „ nije to..voljela bi malo biti s njom nasamo.. ako me razumiješ.“ Nisam znala kako da išta kažem a da ga ne povrijedim. „razumijem. Imaš moj broj,nazovi ako će me htjeti vidjeti.“ Mahnuo je ramenima,uzeo svoju crnu kožnu jaknu te ključeve od auta i izašao van. Znam da je ovo grubo ispalo ali stvarno sam ju htjela samo za sebe sada. Stigla mi je poruka na mobitel. „poljubi anđela umjesto mene. Teta.“ Tako sam i napravila. Jednostavno nisam mogla vjerovati da se sve ovo događa,tako bi voljela da je to sve samo ružan san i da kada otvorim oči sve će biti kao prije. Rosalija zdrava,ja na trkama, a teta živahna i ljutita. Gledala sam Rosaliju i na njezinom licu pronalazila sam crte tate. Bila mu je slična. U nekim trenucima me tako podsjećala na njega. Možda ju zato još više volim. Kiša je počela padati,bilo je 2 ujutro. Sjetila sam se jednog trenutka sa tatom. Bili smo na plaži. Posjeo me u svoje krilo i često smo znali proučavati zvijezde. U jednom trenutku mi je rekao „znaš,jednom kada me ne bude bit ću jedan od ovih zvijezda i pazit ću na tebe“ pogledala sam ga „ali ti me još nećeš ostaviti zar ne?“ upitala sam ga. Puna nade i želje da odgovori kako me nikada neće napustiti iako sam znala da taj dan kad tad mora doći. „ista si majka Katnes..ali nikada ne postavljaj pitanja na koja ne želiš znati odgovor.“ Pomazio me po glavi i tada mi ništa nije bilo jasno,ali danas sam shvatila što mi je želio reći. Tako mi fale njegovi savjeti. Zaspala sam sjedeći na stolici. Probudio me alarm koji je zvoni za njezin ljek. Pozvala sam sestru te otišla ispred bolnice sjesti na klupu uz kavu. Nakon par minuta pokraj mene je sjeo Stefan. „što radiš ovdje u 5 ujutro?“ upitala sam ga začuđeno. „mama mi je bolesna jako,vjerovatno neće preživjeti ni dana više.“ Izgledao je tako hrabro,ali znala sam da se loše osjeća. Pa zaboga gubi majku,to je jedna od najvećih boli koje čovjek može osjetiti. „žao mi je“ izustila sam i stavila svoju ruku na njegovo rame. „hvala. Nego zašto si ti još uvijek tu?“ spustila sam pogled dolje „sestra mi je jako bolesna i doživjela je jučer napadaj..ima 7 godina i nisam je htjela ostaviti.“ Mahnula sam ramenima. Osjećala sam se tako umorno i iscrpljeno. „kakav ti je to rez na ruci?“ uhvatio me za ruku gledajući rez. „prije tjedan dana doživjela sam nesreču u utrci autima.“ Pogledao me onako sa podignutom obravom,stvarno je prezgodan kada to napravi. „ti se trkaš?!“ nasmijala sam se i razumljivo mi je bilo što je tako reagirao. „da...auti su moj život. Ja sam mala divljakuša koja luđački vozi aute“ pogledala sam ga i očekivala neki normalan odgovor iako moj odgovor nije bio normalan. „wau,svako malo me s nečim impresioniraš“ osmjehnuo se i mahnuo ramenima. „što je s tobom?“ gurnula sam ga onako slabo,tek tolko. „radim sa tatom,vodimo noćne klubove. Vjerovatno si čula za nas.. Night se zove klub. Među najpoznatijima smo.“ iskreno nikada nisam čula za taj klub. Sramota. „pa ustvari i nisam,nije moj đir.“ Okrenula sam očima jer mi je bilo malo neugodno iako ne znam zašto. „ma nema veze..moram ići“ stavio je svoju ruku na moju ruku „pozdravi sestru,vidimo se“ otišao je. Prošao mi je tako čudan osjećaj tijelom. Predivna je osoba. Iako ga ne znam,znam da sam stvorila jedno novo savršeno prijateljstvo. Taman kada sam krenula ući u bolnicu vidjela sam tetu da dolazi,bila je sva užurbana. Dotrčala sam do nje „što je bilo? Jesi dobro?“ upitala sam ju.stvarno nije izgledala dobro. „ne znam kako da ovo upće kažem Katness“ spustila je 3 vrećice koje je nosila sa sobom. „nemoj me plašiti,što se događa i zašto nosiš robu u vrećicama?!“ gledala sam začuđeno u te vrećice. „kuća se zapalila“ prošaptala je. Ne..ne vjerujem. Pa do kada će se događati sranja?! „kako kvragu?“ udarila sam šakom o stup koji se nalazio pokraj mene. „Katness izgledaš umorno. Odi kod nekoga odspavati ja ću sada biti uz Rosaliju.“ Kimnula sam glavom i ona je otišla kod nje. Prvi mi je Liam pao na pamet. Zaustavila sam taxi i otišla do Obiraha jer mi je tamo auto ostao. Sjela sam u svoj auto i odmah otišla kod Liama. Pokucala sam mu na vrata. Bilo mi je neugodno. Liam je otvorio vrata. „Hei“ rekao mi je te rukom prošao kroz svoju kosu. Savršenstvo,zagledala sam se u njegove bicepse da sam zaboravila išta reći. „ovoga jer mogu ostati kod tebe dan-dva?“ podignula sam jednu obrvu i uputila mu onaj pogled hitno mi je. „naravno...“ ušla sam i mogu reći da je imao dobar stan. „kako to da si..“ prekinula sam ga na pola rečenice „stan je izgorio“ mahnula sam ramenima gledajući njegove slike koje su bile naslagane na polici. „i ti si to samo tako primila,tu vijest?“ pogledao me zbunjeno. Bila sam sigurna da nešto osjećam prema njemu. Način na koji bi me gledao..sve više razmišljam o tome da mu dam priliku i mislim da bi to bilo najbolje. „sviđam ti se?“ upitala sam ga te me je još sa većom zbunjenošću pogledao. „znaš da da.“ Oblizao je donju usnicu,promatrajući moje lice. Prišla sam mu i prislonila svoje usne na njegove. Ljubili smo se i u jednom trenutku on je mene odgurnuo. „dosta mi je igrica Katness“ gledala sam ga i nisam mogla vjerovati. „nije igrica..možda bi mogli probati..ti i ja“ sve mi je to bilo čudno jer nikada nisam imala baš dečka. Većinom su bili samo za jednu noć ili psp. Znam ,zvučim ko drolja ali nisam htjela biti povrijeđena. Gledao me i znala sam da razmišlja što da napravi. Okrenuo se da krene prema svojoj sobi ali je zastao te brzim korakom došao do mene. Podignuo me i bacio na trosjed. Počeli smo se ljubiti. „nemaš pojima koliko te želim“ ljubio mi je vrat nježno. Svaki puta bi zadrhtala pod njegovim dodirom. Svoje ruke sasvim lagano je zavlacio ispod moje majice. Skinula sam njegovu majicu i bacila je na pod. Otkopčao je moje hlače i zavukao je ruku unutra. Zastenjala sam,uživala bi u svakom dodiru koji mi je poklanjao. Skinuo mi je majicu i grudnjak. Počeo mi je ljubiti grudi. Osjećala sam se savršeno a opet... ispustila sam zvuk nelagode. „jesam nešto krivo napravio?“ brzo me i zabrinuto upitao.“ Gledao me je,ruku držeći na mom trbuhu. „ne samo nastavi..“ nasmijala sam mu se. Skoro pola dana smo vodili ljubav. „ovo mi je jedan od najboljih dana u životu“ rekao mi je,dok sam svoju glavu držala na njegovim prsima. „i meni“ prošaptala sam skoro pa nečujno. Otišla sam u kupaonicu i čula sam da mi je mobitel zazvonio. Kada sam izašla vidjela sam da Liam drži moj mobitel u ruci i gleda u mene s ljutitim pogledom. „od Stefana je. >>predivno mi je danas bilo sa tobom.hvala ti<<“ pročitao je na glas. „nije onako kako misliš“ rekla sam mu na što mi je on odgovorio______________________________________________.
