Osjećala sam se tako čudno kada me pogledao. Prošla me neka toplina tijelom, htjela sam mu se zaletiti u zagrljaj, ali onda sam se sjetila Stefana. Kada bi barem mogla voljeti samo jednog,sve bi bilo jednostavnije,bezbolnije.. Gledali smo se par sekundi, no onda sam ja maknula svoj pogled i usmjerila ga u Magsta. „dušo,zašto se mučiš?“- upitao me Magst. On kao da mi je čitao misli, predobro me znao. „volim obojicu.“- mahnula sam ramenima jer ovog puta nisam lagala. Stvarno sam ih oboje voljela. „razmisli koga više voliš. Ako se mene pita..ti i Liam.“- zastao je i nasmijao se. Uputila sam mu zbunjeni pogled. „Liam i ja što?“- upitala sam ga iako sam se bojala odgovora. „to je čarolija.“- stavio mi je ruku na rame i otišao na binu. Kvragu.. „prvi natjecatelji su: Liam,Nicolas,Marija i Dorijana.“- pogledala sam prema Magstu. Bilo mi je krivo jer mene nije prozvao,htjela sam se utrkivati sa Liamom,pa da osjetim onaj početni osjećaj. Sjeli su u svoje aute i čekali Magstov znak da krenu. „PRIPREMA,POZOR.....VOZI!“- uspravila sam se i u sebi mu poželjela sreću. Naravno on je prvi krenuo, nasmijala sam se i osjetila da me Magst gleda. Došao je do mene „mislim da znaš koga voliš više.“- zagrlio me i otišao promatrati utakmicu na vrh neke zgrade.
LIAM POV.
Među prvima sam,ali nije kao prije. Misli mi je obuzela mala problematična djevojka. Znam da ga ne voli, radi mi ovo namjerno,želi da patim. Nažalost,uspjeva u svom planu. Svaki puta kada pomislim na nju, poludim i sve bi dao da je mogu zagrliti i poljubiti. „jebemu Katness“-rekao sam tiho i lupio rukama po volanu. Sjećam se našeg prvog susretna,mrzio sam ju, a sada ne mogu živjeti bez nje. Uopće ne znam kako je uspjela napraviti da ju toliko volim. Lupio sam još par puta po volanu. Došao je veliki zavoj,ali od toliko razmišljanja o njoj,zaboravio sam prebaciti brzinu. Taj zavoj prođem i pobjednik sam,ali prije nego li sam se snašao, Sve mi se zacrnilo pred očima.
KATNESS POV.
Gledala sam kada će doći,bila sam uvjerena da će on prvi proći zavoj. Vidjela sam njegov auto,ali na pola zavoja izgubio je kontrolu nad autom i zabio se u zid te se auto prevrnuo. „ne!“- zaderala sam se i počela trčati prema njemu,ali na pola puta auto je počeo goriti. „ne!“- zaderala sam se još jače dok sam trčala prema njegovom autu.odjednom sam začula kako se Magst dere „Katness stani! Može eksplodirati svaki čas!“- nisam se obazirala na njegove riječi. Došla sam do njegovog auta koji je bio okrenut na krovu. Legla sam na pod kako bi ga vidjela kroz staklo,bio je sav krvav. Auto je stvarno svaki čas mogao eksplodirati,ali me uopče nije bilo briga. Staklo je bilo razbijeno,pa sam nekako zavukla ruku unutra,pokušavajući otvoriti vrata od auta ali nisam uspjela. „Katness,dolazi ovamo! Ne možemo ništa!“ – pogledala sam u Magsta,ali nisam odustala. Pokušat ću ga izvuči kroz prozor. „ajde,molim te pomozi mi.“ – plakala sam i pokušavala ga svom snagom izvući. „nemoj me i ti ostaviti.“- prošaptala sam. Uspjela sam izvući njegov gornji dio tijela. Nakon par sekundi cijeli je bio vani. Bio je u potpunoj nesvjesti,tako da sam ga vukla po podu. Čim smo se udaljili,auto je eksplodirao. Počela sam plakati od sreće jer sam ga izvukla,grlila sam ga i zatim se počela derati „zovite hitnu! Odmah!“- Magst je odma izvadio mobitel i nazvao. „izdrži još malo,molim te nemoj me ostaviti.“ – više mu nisam osjetila puls i tada je došla hitna. Odvezli su ga u bolnicu. „idem i ja.“ – namjeravala sam ući,ali su me spriječili „žao mi je ali ne možete s nama.“- gurnuo me od vozila i zatvorio vrata. Pogledala sam ga kroz prozor,izgledao je tako bespomoćno. „ali ja sam..“- nisam ni stigla reći a on mi je već reko da se smirim. „dušo, ja ću te otpeljati do bolnice.“-rekao je Magst. Ne znam ni sama kako da mu zahvalim. Sjeli smo u auto,a ja sam cijelo vrijeme razmišljala hoće li Liam preživjeti. „nazvat ćeš Stefana,ipak ti je decko..“- promrmljao je,ali svejedno sam ga čula. „da znam,ali šta da mu kažem? Ej dragi,idem u bolnicu kog bivšeg dečka,kojeg još volim,ali volim i tebe.“- okrenula sam očima. „upravo to! Voliš ga.“ – poviknuo je i lupnuo rukama po volanu. Znala sam da je upravu, u potpunosti, ali obećala sam Stefanu da ću mu dati priliku i za sada mu jako dobro ide... „da,ali volim i Stefana.“- rekla samu mu. Dok smo se vozili do bolnice,trebalo nam je 10 minuta. Meni se svaka minuta činila kao da sati prolaze. Samo sam htjela biti uz njega kada se probudi. Napokon smo došli ispred bolnice. Odmah sam izašla iz auta i potrčala prema hitnim slučajevima u podrum. „oporostite, soba Liama?“- upitala sam glavnu sestru. „prezime molim.“ –uzvratila je. „Walker.“ – tražila je na kompjutoru ime i prezime i odjednom rekla „žao mi je, ne možete sada do njega. Pričekajte.“- samo sam htjela znati kako je.. „jel mi možete reći kako je?“- upitala sam ju na što je ona odgovorila „nažalost..........“
