On je stajao iza mene,gledajući me sa zbunjeni pogledom. „apsolutno ništa.“- rekla sam i nasmijala se. Lagano sam osjetila njegove ruke oko struka,ali sam se brzo izmaknula. Dobila sam još jedan zbunjen pogled,koji je gledao ravno u moje oči. „moram spavati.“ – izgurala sam ga van iz sobe i zatvorila vrata. Ovorila sam prozor i legla u krevet. Promatrala sam zvijezde, kojih je ove noći bilo poprilično puno. Tata se vjerovatno sada ne ponosi samnom, ali sada je tako. „laku noć tata.“ –prošaptala sam i otišla spavati.
STEFAN POV.
Nemam pojima što se upravo desilo,pokušavao sam sebi objasniti, ali ništa. Malo pokazuje osjećaje, kao da ima više od prijateljstva i onda napravi granicu koja me izludi. Jebemu Katness. Šetao sam po sobi gore-dolje, prisjećajući se onog osjećaja, koji sam osjetio kada sam s njom bio u sobi. Ima nešto u njoj, što mi svaki puta zaustavi dah,ne mogu razmišljati u njezinoj blizini. Obožavao san tu njezinu grubost, iako me ta grubost odbijala. Legao sam u krevet, opet razmišljajući o njoj..bit će moja. Od onog dana,kada sam ju skoro pregazio,ne mogu prestati misliti na nju. Opet sam zaspao sa mislima o njoj.
KATNESS POV.
Jedva sam ustala iz kreveta,ali kada sam vidjela da je već 10h morala sam. Obukla sam se i zvezala neki rep. Uzela sam jaknu i izašla iz sobe. Susrela sam se sa tatom od Stefana. Izgledao je tako čudno i odmjeravao me od glave do pete, kao da me analizirao. „aha,jesam mu rekao da ne dovodi ovamo više svoje drolje za jednu noć!“ – naglo sam ga pogledala,ostala sam u šoku. Niti sam imala haljinicu ili minicu..bila sam normalno obučena. „oprostite,ali po čemu sa ja drolja?“ – upitala sam ironično, sve mi je ovo bilo smješno. Kada je planirao odgovoriti začuli su se koraci. „tata ovo je Katness,moja...prijateljica.“- pogledala sam ga i nasmijala mu se, znala sam da mu je pomalo nelagodno zbog onog jučer. Zatim sam svoj pogled usmjerila na njegovog tatu. „kako god! Večeras te trebam u klubu..“- Stefan je mahnuo glavom u znak potvrde, te je njegov tata otišao, ostali smo sami. „trebaš prijevoz do bolnice?“- upitao je kao da mu je svejedno za ono jučer. „pa ako nemaš ništa za raditi,može.“ –uzvratila sam mu i blago se nasmiješila. Sjeli smo u auto,ali ni jednom me nije pogledao. Vozili smo se do bolnice,ali ni riječi nismo progovorili. Kada smo stigli nasmijala sam se. Pogledao me i ja sam mu okrenula glavu i poljubila ga u obraz. „pa što sada izvodiš?“- primio me za ruku, grubo ali nježno. „što bi radila?“- pravila sam se kao da ne znam o čemu priča. Maknula sam njegovu ruku i izašla iz auta. Ovog puta me uhvatio „nejdeš sada nikuda.“- privukao me sebi. Srce mi je počelo lupati 100 na sat. Osjetila sam njegove mišiće,bio je dobro građen. Kada sam se opet htjela izvući,potegnuo me prema sebi i poljubio. „sada idi.“-pomalo me odgurnuo,sjeo u auto i otišo. Osjećala sam se..čudno. Krenula sam prema gore i srela sam tetu. Svi su plakali, pogotovo teta. „ne brini izvući će se.“ –prišla sam joj i rekla. Pogledala me i još više počela plakati. „jesi me čula? Izvuči će se“- protresla sam ju,ali ona je maknula moje ruke sa sebe. Što se događa,nitko mi ništa ne govori. Kada sam namjeravala nešto reći Liam me prekinuo „prestani Katness! Zar ti nije jasno?!“- raširio je ruke. Krenuo je prema meni,dok sam ga ja zbunjeno promatrala. Prišao mi je i tiho rekao „moja sučut.“ – kada je to rekao, gurnula sam ga i zderala se „što izvodiš?! Ha?“ – potekle su mu suze, a ja sam se okrenula prema teti. „gdje je Rosa?!?“- zderala sam se ali ona je još više počela plakati. „prestanite! Gdje je?“- povikala sam i skoro pala na koljena,ali me Liam uhvatio u Zagrljaj. Pokušavala sam ga gurnuti,ali on me sve jače stiskaou svoj zagrljaj. Počela sam plakati, izgubila sam ju. Rekli su mi još 2 mjeseca! „ne,ne!!“- počela sam se derati te me Liam primio i iznjeo van. „šta radiš idiote,makni se!“- derala sam se i lupala ga. Kada smo izašli van opalila sam mu šamar i pokušala se vratiti unutra ali mi nije dozvolio. „katness saberi se! Nećeš je naći gore.“- prošaptao je. Držao se za mjesto gdje sam ga ošamarila,nisam htjlela. Izvan sebe sam. „katness!“- začula sam glas. Okrenula sam se i vidjela Magsta. „ljubavi moja, žao mi je!“- zagrlio me. Počela sam plakati i samo sam htjela da netko kaže: zeznuli smo te. Ali to se nije dogodilo,nje više nije bilo među nama. „posudiš mi auto?“- upitala sam Magsta,ali me Liam povukao „jesi ti normalna? Nećeš u ovakvom stanju voziti!“- maknula sam njegovu ruku te potnovila pitanje. „jesi me čula?“- upitao je. „idiote.“- izustila sam. „glupačo,nećeš voziti!“- kada je to rekao udarila sam ga. Magst me primio i govorio mi da se smirim. „idite kvragu! Sama ću se snaći!“- kada sam došla u garažu,teta je potrčala za mnom. „ovo ti je Rosa ostavila da ti dam kada nje više ne bude“. Pogledala sam ju zbunjeno. „ona je znala da će umrijeti?“- klimnula mi je glavom u znak potvrde te se okrenula i otišla. Krenula sam po svoj auto, popravila sam ga. Odlučila sam otići do Obiraha i tamo pročitati pismo. Tokom vožnje,osjećala sam bol kao nikad prije. Kada sam stigla tamo,pogledala sam u pismo.,bojala sam se.. Napokon sam ga uzela i otvorila. Pisalo je ________________
