„Naravno..zašto sam uopće pomislio da si drugačija. Govorili su da si problematična ali ja idiot nisam slušao! Idi kvragu Katness!“ –zderao se na mene. Nisam znala što da kažem. Jedino sam znala da, ništa nisam kriva i da se apsolutno ništa nije dogodilo između Stefana i mene. „ne vjeruješ mi?“- upitala sam ga,pomalo razočarano. Znam kakve su priče kružile, ali upoznao me. „daj mi jedan jebeni razlog da ti vjerujem.“ Stao je sa zakopčavanjem svoje košulje i pogledao me. „jednostavno mi vjeruj,ništa se nije dogodilo! Apsolutno ništa!“- ovog puta sam se ja zderala. No, ne iz ljutnje ili nekakvog bijesna,više iz jada i iz razočaranja. Treba znati da nisam u stanju napraviti da netko pati zbog mene,barem ne neko koga volim. „ti si problematična i to je to. Nema živaca prolaziti sva ta sranja sa tobom.“ – rekao je, te mi je rukom pokazao na vrata da odem. Nisam se imala snage više prepirati pa sam to i napravila. Navukla sam svoju majicu i izišla van. Sjela sam u auto,nisam uopče znala gdje da idem. Samo sam davala gas i prepustila se cesti. U Jedno trenutku auto je stao i zadimio se. Kvragu još mi je samo to trebalo! U kvaru je,a ja sam Bogu iza nogu. Kako bi stvar bila gora,kiša je počela padati. Ovo se ne dešava,osjećam se kao da sam u nekom odvratnom,ljubavnom filmu. Ovo je vjerojatno onaj dio di glavna cura pati i sve joj ide krivo. Obećala sam si da se nikada neću tako osjećati,a pogle me. Kiša pada,auto mi u kvaru i osjećam se jadno. Kako me mogao samo tako izbaciti...dobro,onda ćemo ostvariti njegovu viziju. Legla sam u auto i maknula krov,tako da je kiša u potpunosti padala po meni. Ne znam zašto sam to napravila,ali jesam. U jednom trenutku sam čula nečiji auto koji je naglo zastao. „ima koga?“-začula sam glas,zapravo bih se zaklela da je to bio Stefan. Ustala sam i pogledala,pa da..to je bio Stefan koji je također bio mokar.jasno su mu se naglasili mišići. „spasioc!“ potrčala sam prema njemu i zagrlila ga. „pa šta se dogodilo mala?“-upitao je gladajući moj auto koji se dimio. „ne znam..mislim da se motor pokvario. Ja nemam alat pa ga ne mogu popraviti. Možeš me odbaciti do bolnice?“ –upitala sam dok su se sa moje kose cjedile,kapljice vode. „Katness 22h su..šta ćeš tamo sada?“- prošao je sa svojom snažnom rukom,kroz ruku. „nemam gdje biti u tome je problem“- rekla sam mu. „dobro,bit ćeš kod mene“- povukao me za ruku naglo i sjeo na suvozačko mjesto. „dopustit ćeš mi da vozim?“- nasmijala sam se sebi u bradu. Bez obzira što volim Liama,bila sam sigurna da volim i Stefana. „pa ako želiš“-namignuo mi je. Savršen je. Vozili smo se poprilično dugo. „onda Katness Emma McGrain,koja je tvoja priča?“- pogledala sam ga jer nikome do sada nisam rekla svoje srednje ime. Ne volim ga,no s razlogom ga imam. „od kuda znaš moje srednje ime?“-upitala sam ga. „nije bitno,zanimaš me“- pogledao me sa svojim zavodničkim pogledom. „pitaj određeno što te zanima“-nasmijala sam se. „zašto auti?“- još mu je kosa bila mokra,te su mu se isticale njegove oči. „moj tata je volio aute,tako da je to prešlo na mene“-nisam htjela pričati sve u detalje. „što je sa tobom?“-ovog puta sam ja vodila“igru“. „noćni klubovi iako to nije ono što volim“- razgovarali smo cijelu vožnju. Nasmijavali smo jedan drugog,tješili se. Imam osjećaj kao da mu sve mogu reći. Kada smo izlazili iz auta,zazvonio mi je mobitel. Došla mi je poruka od Liama. >>trebamo razgovarati,čekam te kod Rose.<< ovo je odlična prilika da ga napravim ljubomornim. Stefan je svoju ruku prebacio na moje rame te smo ušli unutra. „mišica“-poviknula sam,na što je Liam također reagirao. Kada je vidio Stefanovu ruku preko moga ramena poludio je. „moramo razgovarati“- ustao se i govorio mi. „možemo i kasnije.“- dala sam mu znak,da sada želim biti sa Rosom. „ne,odmah.“- povukao me za ruku van. „to me boli,idiote.“- gurnula sam ga ali on me opet primio i gurnuo u lift. Potiskao je tonu gumbića tako da smo zaglavili. „idi kvragu,šta radiš? Šta misliš tko si ti?“- zderala sam se na njega. „razgovarat ćemo u miru,bez onog Stefana.“- uputila sam mu pogled >baš mi je svejedno<. Sjela sam na pod „neću ni riječi s tobom progovoriti.“-rekla sam mu. „dobro,ja imam puno vremena.“-sjeo je pored mene na pod. „zašto ovo radiš,ne razumijem te.“-prošaptala sam. „ti se na mene ljutiš? Pa ti si ta koja me prevarila sa Stefanom.“ Mahnuo je ramenima. „kako sam te idiote mogla prevariti ako tada nismo ni bili skupa,ajde mi to objasni. Osim toga,ništa se nije dogodilo!“ –ustala sam i zderala se na njega. „ti si moja.“-rekao je,gledajući me ravno u oči. Jebemu taj lik je stvarno siguran u sebe. No i sama sam znala da je upravu. „ja nisam ničija,a ponajmanje tvoja.“-opet sam sjela na pod. Vodili smo razgovor baš kako je htio. „pa da,prekinuli smo.“-rekao je,te me opet pogledao. „upravo tako,što znači da mogu biti s kime želim.“-opet sam ustala i počela nabijati po vratima od lifta. „daj se smiri,ništa time nećeš postići.“-primio me za ruku. Odmah sam se maknula od njega. „nikada nisam voljela niti neću,zašto misliš da si toliko poseban?“- mahnula sam ramenima i upitala sam mu hladnokrvni pogled. „voliš me i to od prvog trena,jako dobro to znaš“ primaknuo mi se...
