Moja Wattpad Ljubav//Prevod na srpski//

Chapter 03

Moja Wattpad Ljubav

„Julie Anne Jones!“ poskočila sam razbuđujući se i trepćući par puta kako bih sredila taj zamućen pogled.Ljutiti glas moje majke imao je tu snagu da me u sekundi probudi.Jutarnje sunce je ulazilo kroz prozor.Oh čoveče!Verovatno sam kasnila u školu.Čula sam korake svoje majke i nespretno pokušala da ustanem iz kreveta,ključna reč:Pokušala.Noge su mi se upetljale sa posteljinom pa sam završila padajući pravo prema podu.Dobra stvar je to što sam imala reflekse,inače bi moje lice završilo na hladnoj površini;da pre njega nisam stavila ruke na pod.Pokušala sam ustati ali prokleta psoteljina nije htela da pusti moju nogu.Vrata su se naglo otvorila,a ona je tamo stajala: Carla Jones,moja divna majka,pa 'Divna' i nije baš pridev koji joj je u tom momentu pristajao.

„Ćao,“ nervozno sam je pozdravila.Prekrstila je ruke na grudima,pružajući mi osuđujući pogled.

„Možeš li mi objasniti,zašto je moja ćerka idalje u krevetu ponedeljkom ujutro?“

„Tehnički,nisam u krevetu,“ branila sam se pokazujući na pod ispod mene.

„Veoma smešno,“ lažno se nasmejala „Budi spremna za pet minuta,Julie.Neću ti dozvoliti da zakasniš u školu,“

„Pet minuta?“ zakukala sam.

„Vreme ti ističe,“

„Ali-„

„I nemaš vremena za doručak.Poješćeš neki integralni keks usput,“

„Mama!“

„Četiri minute,“ uzdahnula sam i brzo otišla do ormara.Moja mama je inače dobra osoba,ali veoma striktna i disciplinovana.Prepisujem to njenoj karijeri.Medicinska škola je žilava.Maturirala je kad sam ja imala 9 godina,znala sam da joj je bilo teško da u isto vreme brine o meni i da pohađa Medicinsku školu.Ali nije imala izbora.Bile smo prepuštene sebi.Moj otac bio je veoma zamagljen u mojim sećanjima.Jedva se sećam da sam ga viđala kao dete.Ostavio nas je,mama mi nikada nije objasnila zašto.Bila je to delikantna tema za nju.Svejedno,ona je imala temperament koji sam na učila da volim,kao i nju,baš onakvu kakva jeste.Uvek je poštovala pravila i nek mi je Bog u pomoći ako uradim nešto pogrešno ili ne poslušam njenu komandu.

Vožnja do škole protekla je u tišini,što je bilo čudno; mama me uvek napada sa njenim doktorskim trabunjanjem o mom nezdravom spavanju.Bila sam biše noćna osoba,ako niste primetili.Gledala sam kroz prozor dok je drveće nestajalo za nama.A onda,setila sam se njega.

Evan...

Nisam mogla a da ne pomislim šta on trenutno radi.Da li spava?Zašto uopšte mislim na njega ovako rano ujutro?On je samo dosadni,nepristojni dečko kog sam upoznala na internetu.Ali zainteresovao me je,to nisam mogla poreći.

Iphone mi je zapištao u džepu od jakne i poskočial sam iznenađena.Mama me je pogledala hladno i brzo vratila oči na put.Uzdahnula sam,očigledno je ljuta na mene.Proveravajući telefon,nisam mogla zaustaviti osmeh.Bio je to mail od wattpada.

Ne mogu izbrisati tvoj odvratni miris jagode sa mog zida.Fuj!

Evanova poruka me je naterala da se nasmejem.Čak i ako me je diskretno vređao.Ponovo.Nisam mogla a da ne pronađem smešnu tu celu Mrs.Strawberry situaciju.Iz nekog razloga,više me to nije vređalo.Brzo sam ukucala odgovor:

Nisi mogao da odoliš porivu da mi pošalješ poruku,zar ne?

Pre nego što je odgovorio,već sam bila izvan kola moje mame i hodala prema ulazu u školu.Brdo tinejdžera se vuklo okolo dok su drugi ulazili u školu.

On:Ne laskaj sebi,devojčice.Samo mi je dosadno.

Ja:Da,tačno.Bilo ti je dosadno pa si odlučio da pričaš sa piscem kog mrziš,to nema nikakvog smisla.

On:Meni ima ;)

Ja:Stvarno si čudan.

On:Rečeno mi je par puta.

Ja:Idalje mi duguješ izvinjenje,znaš to,zar ne?

On:Izvinjenje?Pffh,zašto bih ti se izvinio?

Ja:Za mnogo stvari,ali i za tvoje nepristojne poruke o mojoj priči je ono što mi je na mislima trenutno.

On:Neću se izviniti za to što sam bio iskren.Tvoja priča je detinjasta,priznaj i pređi preko toga.

Ja:Iskrenost?Ti to zoveš iskrenost?

On:Da.

Ja:Ne znam zašto trošim svoje vreme na tebe.

On:Kao ni ja.

Šokirano sam gledala u ekran mog iPhone-a.Stvarno je kreten!Krenula sam da odgovorim,ali sam udarila u nečije čvrste grudi.Jake ruke su me uhvatile i spasile od bolnog padanja na moje dupe.Muški miris mi je ispunio nosnice pa sam podigla pogled gore.Umalo sam se onesvestila od šoka i mogla sam osetiti da mi krv juri pravo u lice.Bila sam u rukama Shanea Masona,školskog popularnog zlatnog dečka.Njegove oči boje lešnika su gledale pravo u moje plave,paralizujući me.Njegova plavo braonkasta kosa je bila u neredu,ali u seksi smislu.Njegove savršene karakteristike izazivale su zavidnost većine momaka u školi i obožavanje cele ženske populacije.

Nisam znala šta da kažem,pa,istina je da nisam mogla ništa da kažem.Bila sam šokirana činjenicom da me ovaj prelepi dečko drži.Shane se arogantno nasmešio,verovatno misleći da sam zasenjena,što i jesam bila ali sam brzo pokušala navući neku kulirajuću facu.Pročistila sam grlo.

„Trebala bi gledati kuda ideš,“ rekao je kratko,pustivši me. Spotakla sam se unazad i podigla bradu,pokušavajući da održim svoje dostojanstvo „Takođe,trebala bi nekad očešljati kosu,da li si ikad čula za češalj?“ usta su mi bila otvorena u šoku.Kako se usuđuje!Bila sam stidljva osoba,ali ako se kačiš sa mojom kosom,kačiš se sa mojim životom.Recimo,to je bila osetljiva tema za mene još od dana kada me je moj prvi školski dečko otkačio jer mi je kosa bila bezveze.Imala sam deset godina kada se to desilo,ali to je idalje ostavilo trag.

„Jesi li čuo za manire?“ odbrusila sam prekrštajući ruke.

„Oh,pa to govori!“  uzviknuo je lažno šokiran.Pogledala sam ga i koraknula sa strane da prođem pored njega.Uspešno,napravila sam pet koraka napred kada je on ponovo progovorio,“Mislim da je ovo tvoje,“ pogledala sam ga,okej više kao streljala pogledom preko ramena.Šokirala sam se kad sam videla crni telefon u njegovoj ruci:Moj Iphone. Pokušala sam ga ščepati iz njegove ruke ali ga je on podigao izvan mog domašaja.

„Vrati mi to,“ rekla sam i pokušala skočiti najviše što mogu.Kreten je bio previše visok,toliko da nije čak izgledao ni zaokupljen mojim neuspešnim pokušajima da dobijem telefon nazad.
Gledao je u mene,zabavljajući se.

„Uradi moj domaći iz matematike i vratiću ti ga,“

„Molim?“ pitala sam iznenađena.

„Čula si me,“

„Neću uraditi tako nešto!“ Zar nije znao da sam umalo pala iz matematike?Nisam uopšte bila dobra sa brojevima,čekaj... „Misliš da sam štreber?“ upitala sam pokazujući na sebe.Slegnuo je ramenima.

„Zar nisi?“ odmahnula sam glavom.

„Ne,a sad,vrati mi moj telefon,“

„Nope,sigurno si štreber,inače zašto bi došla u školu izgledajući tako...ne-ženstveno?Mislim,te vrećaste pantalone i ta majica ti ne stoje.Svako bi te pomešao sa dečakom,“da kažem da sam bila povređena je preblaga reč.Lice mi je gorelo od ljutnje i stisnula sam pesnicu.Sledeća stvar koju sam uradila je nešto što ću pamtiti do kraja života...ne,to je nešto što ću pamtiti i posle smrti:Ošamarila sam Shanea Masona. Moja ruka je udarila njegov levi obraz jako,bio je zapanjen.Uzimajući prednost zbog njegove reakcije,zgrabila sam svoj telefon i otrčala kao neka ludača.

Provela sam ostatak dana,pazeći na sebe.Osećala sam se kao nindža,proveravajući svaki ćošak pre nego što prođem pored njega,sakrivajući se iza knjiga i kafeterijske tacne.Imala sam osećaj da Shane neće ovo ostaviti po strani.U svoju odbranu,zaslužio je taj šamar.Još nisam mogla poverovati da sam to uradila,nisam bila nasilna osoba ali on je zaista prešao granicu.

„Julie,šta se događa?“ Laura,moja najbolja drugarica me je pitala dok smo ulazili na čas hemije.Idalje sam držala torbu ispred lica,sakrivajući se.

„Huh,u nevolji sam,“

„Zašto?“

„Udarila sam nekoga,“

„Molim?“Laura je delovala iznenađeno.Kao što rekoh,nisam bila nasilna osoba i ona je to znala.

„Koga?Šta se desilo?“

„Shanea,“ prošaputala sam tako tiho da sam pomislila da me Laura nije čula.

„Shanea?Kao Shanea Masona? Zgodnog Shanea?“

„Aham,“ klimnula sam.

„Stvarno?“ prestala je hodati i stala ispred mene „Reci mi šta se tačno desilo,“ otvorila sam usta,kada je moj telefon zapištao.

„Rećiću ti kasnije,“ rekoh pre nego što sam proverila telefon.Lice mi se razvedrilo kada sam videla da je to email od wattpada,ali sam se razočarala kad sam videla da je to samo komentar na jednoj od mojih priča.Ne shvatite me pogrešno,obožavam komentare koje fanovi ostavljaju i pročitam svaki od njih smešeći se kao idiot.Samo sam se nadala da je poruka od Evana.Telefon mi je zapištao,i nisam mogla a da se ne nasmejem kao idiot kad sam videla da mi je stigla poruka od njega.Da li mi čita misli ili tako nešto?

On:Buu.

Ja:Stvarno ne možeš živeti bez mene,zar ne? :)

On:Nee,samo uživam da te nerviram.

Ja:Tačno.

On:Nadam se da te mogu nagovoriti da pišeš dobre stvari umesto detinjastih priča.

Ja:Moje priče nisu detinjaste!Prestani to govoriti!

On:Jesu,jedog dana,priznaćeš to.

Ja:Štagod.

On: ;)

Ja:Zašto mi idalje šalješ poruke?Očigledno je da ti se ne dopadam.

On:Rekao sam ti.Zabavljaš me.

Ja:Kako?

On:Koje ti je boje donji veš?
Mogla sam osetiti kako crvenim dok sam kucala odgovor:

Ja:Perverznjaku!

On:Kladim se u svoj PS3 da crveniš trenutno.Vidiš?To je kako me ti zabavljaš,predvidiva si.

Ja:Ni ne znaš me!

On:Znam dovoljno o tebi.

Ja:Šta to treba da znači?
Namrštila sam se i odmah osetila glupom jer on ne može videti moje lice.

On:Pisci uvek ostave deliće sebe u njihovim pričama.Dakle,čitajući tvoje priče znam dosta o tebi.

Ja:Moji likovi nisu stvarni.

On:Ali svaki od njih ima delić tebe.

Nisam znala šta da kažem na to.Verovatno je bio upravu.

Ja:Ti si čudak.

On:Ne,ja sam pametan.Da li želiš da ti to dokažem?

Ja:???

On:Ti si stidljiva devojka.Više voliš biti na kompijuteru jer se plašiš stvarnog sveta.Voliš da čitaš i pišeš (Očigledno,ali morao sam to istaći),nemaš oca;napustio te je dok si bila dete ili tako nešto.Tvoja majka ima stresirajuću karijeru;verovatno je advokat ili doktor.Nemaš puno prijatelja,ne voliš kad nisi upravu.Ne puštaš puno ljudi blizu sebe jer se plašiš da će te napustiti kao tvoj otac.I na kraju,nemaš dečka,“

Bila sam potpuno šokirana.

Kako za ime sveta je on to znao?Da li je bio uhoda?

Ja:Da li me uhodiš?

On:Ne,ja sam osoba sa jakim opažanjima.Imam sve te lične informacije samo čitajući tvoje priče.

Ja:To je nemoguće.

On:Ne,to se zove intaligencija.

Ja:Ti si čudak,veliki čudak.

On:Hvala ti ;)

Ja:Koliko imaš godina?

On:Zašto? :)

Ja:Ne znam...samo deluješ...

On:Starije od tebe?Da,jesam.

Ja:Pa?

On:Zar je bitno?

Ja:Da,želim da znam da li si neki čudni starac.

On:Ha-ha,ne,nisam pedofil tako da ne brini.

Ja:Zašto pričaš sa mnom?

On:Jer si ti moja suprotnost.

Ja:Kako to misliš?

On:Moram ići,čujemo se kasnije,peachy girl.

Ja:Divno! Još jedno životinjsko ime.

On:Znaš da ih voliš ;)

Ja:Šta god,čudaku.

On: ;) Ćao.

Iz nekog razloga,osećala sam se usamljeno kad sam završila razgovor sa njim.Idalje me je iznenađivalo kako izgleda da zna puno o meni.Čak ni Jason ili Laura nisu znali toliko o meni.Mislim,oni ne znaju koliko sam uplašena od stvarnog sveta.Nisu znali da se krijem iza svoje maske da bih se zaštitila.Oni su znali samo da sam zatvorena osoba. Evan je idalje bio kreten i nepristojan prema meni,ali nekako je postao bolji.Ili sam se jednostavno navikla na njegove uvredljive komentare.

Ubacila sam telefon u džep i oglasilo se zvono.Imala sam još jedan čas pre nego što sam bila slobodna da odem.Uspeću da odem iz ove škole nepovređena.Da,stvarno sam se nadala da neću naići na Shanea na putu do sledećeg časa.Bilo je lako,još samo dva sata i biću sigurna kod kuće.Nešto mi je ipak govorilo da neću pobeći tako lako.

I bila sam upravu.


To je trećii deo. :) Izvinjavam se zbog grešaka u pisanju,ovaj deo sam prevodila noćas do kasno..Hahhaha :)