Moja Wattpad Ljubav//Prevod na srpski//

Chapter 07

Moja Wattpad Ljubav

Chapter 07

Prvo,užasno,užasno mi je žao.Izvinite! Nastavka nije bilo već mesec i jedan dan (morala sam to jedan,jel),ali bila sam kod tate do 7.8 a on mi nije dao na komp jer je znao da ću kad dođem kući svejedno biti na njemu.Posle toga sam neočekivano otišla kod bake i tamo sam bila do juče,a tamo nema interneta logično.Tako da se izvinjavam svima,hvala vam što idalje čitate i od sada nastavci idu redovno! :)

 

Činjenica:Shane će me ubiti.

Zanimljiva činjenica: Čarape mi nisu iste.

Tužna činjenica:Umreću nevina.

Mogla sam tako ceo dan provesti u nabrajanju činjenica svog života a mogla sam i da uradim nešto dok mi se Shane približavao.Skenirala sam sobu pogledom u potrazi za nečim korisnim da se odbranim,ali nakon što sam videla plišane mede,jastuke,male lampe,prljavu odeću i male slike,shvatila sam da nemam ništa.Kakogod,imala sam element iznenađenja,i to je sve što sam i imala.Znala sam da Shane ne očekuje ono što planiram da uradim.Izgledao je samouvereno i morala sam to da iskoristim.U brzom pokretu,okrenula sam se na peti i istrčala iz sobe.

„Hej!“ Shane je vikao iza mene ali ja sam već trčala niz stepenice.Držeći majicu u jednoj ruci,otvorila sam prednja vrata drugom „Jones!Stani!“ Sranje,blizu je.Shane je viši i brži od mene.Moje šanse za beg su bile male koliko i moj IQ ali morala sam da pokušam.
Stresla sam se osetivši hladan vazduh na mom polu golom telu.Napravila sam bolnu grimasu dok sam prelazila baštu,svo to mrtvo cveće je nekako postalo bodljikavo.Grebalo je moja bosa stopala.Podsetnik:Zalij prokleto cveće,jednom će te ubiti „Jones!“ pogledala sam preko ramena,Shane je  trčao prema meni.

„Nikad me nećeš dobiti živu!“ vikala sam dok su moja stopala doticala hladan beton.Zašto ja moram da živim u izolovanoj kući? Živim u sred ničega.Puno puta sam se svađala sa mamom jer sam htela da živim u gradu ali naravno,ona više voli tu mirnoću izolovanog mesta.Mirnoća dupe moje!Biću ubijena a niko neće ni primetiti.Trčala sam niz put,ledeni vazduh mi je šibao po koži.
Donja usna mi je počela podrhtavati,Bože,smrzla sam se.Gde je dođavola Sunce kad ga trebaš?Kao odgovor,začula se grmljavina.Sjajno,padaće kiša.

„Jones!“ nisam se trudila da pogledam nazad. Jedva sam disala,a moja neuredna punđa se raspala i uskoro je moja kosa letela iza mene nošena vetrom „Stani!“  Shane je zvučao kao da je tačno iza mene. Bože,molim te pomozi mi,žao mi je što nisam otišla u crkvu prošle nedelje.Ićiću iduće obećavam.Čuvši Shaneove korake tačno iza mene,počela sam ići cik cak da ga zbunim.Stvarno moram da prestanem da radim to sa cik cak,jer ljudi,ozbiljno ne radi.Topla ruka mi se našla oko struka zaustavljajući me.Pokušavala sam da se izmigoljim.

„Pusti me!“ vikala sam. Ostala sam bez daha,ne treniram ništa ili štagod.

„Isuse!Smiri se!“ Shane je to rekao ne zvučeći bez daha koliko i ja.Prokleti fudbaler!

„Upomoć!“ vikala sam ponovo i ponovo.Shane je stavio slobodnu ruku preko mojih usta.

„Začepi!Možeš li se molim te smiriti?“ okrenuo me je,držeći moje ruke.Moje oči su susrele njegove,a pluća su mi se pomerala gore-dole zbog mog ubrzanog disanja „U čemu je tvoj problem?“ rekao je uzdišući „Neću te ubiti,“

„Stvarno?“ pitala sam puna nade.

„Da,pokušavao sam da te uplašim ali nikad nisam očekivao trčanje-niz-ulicu-kao-opičena-kokoška reakciju,“