Moja Wattpad Ljubav//Prevod na srpski//

Chapter 24

Moja Wattpad Ljubav

Chapter 24

Bila sam izgubljena u Evanovim usnama.Da sam znala da će biti ovako dobro ljubiti ga,uradila bih to ranije.Disanje nam je bilo teško kao da smo trčali maraton.Stala sam na prste i zagrlila ga oko vrata,mogla sam osetiti ubrzano spuštanje i podizanje njegovih pluća pored mojih.Hladna kiša nas je polivala od glave do pete ali sam se ja ustvari osećala toplo u njegovim rukama.Želela sam da zauvek ostanem tako.Nisam želela da uništim ovaj savršeni trenutak.Na moju žalost,bili smo ljudi i morali smo disati.

Nevoljno,odmakla sam se od njega da bih duboko udahnula.Nisam otvorila svoje oči,već pritisla svoje čelo na njegovo.Srce mi je žestoko pumpalo krv u venama,čineći da se osećam okrepljeno.Celo telo mi je lupalo,da ne pominjem zmajeve koji su leteli po mom stomaku.Evanov isprekidan dah mi je udarao po usnama.

„Ne mogu,“promrljao je,toliko tiho da sam ga jedva čula pored jake kiše.

„Molim?“polako sam otvorila oči.

Njegov izraz lica je bio prazan,nije bilo ni tračka kajanja niti potrebe koju sam videla pre poljupca.Uhvatio je moje zglobove da bi sklonio moje ruke sa svog vrata i koraknuo unazad,rušeći svaki kontakt između nas.Odjednom,moje telo se osetilo hladno bez njegovog dodira.Zbunjeno sam gledala u njega.

Prošao je prstima kroz mokru kosu i zagrizao donju usnicu pre nego što je progovorio, „Žao mi je.“Čista krivica se čula u njegovom glasu.

„M-molim?“Nepovezano sam govorila,zbunjeno.Pokušala sam ga dotaći ali je koraknuo unazad.Srce mi se steglo. „Evan?“ tada sam primetila njegova napeta ramena i odbrambeni stav.Nešto nije uredu ovde.

„Ah,sranje!“ viknuo je,okrećući se i držeći se za glavu.

„Evan,šta nije uredu?“ Pitala sam zbunjena.Mislila sam da je sve i više nego dobro,mislila sam da je taj poljubac bio dobar znak-da će se konačno otvoriti i početi da priča sa mnom.Očigledno,pogrešno sam mislila.Evan se ponovo okrenuo prema meni,odlučnog izraza lica.

„Ne mogu ovo da uradim,“ rekao je hladno. „I neću.“

Osetila sam bol na vrhu stomaka.

„O čemu pričaš?“ bojala sam se odgovora na to pitanje.

Evan je sklonio svoj pogled. „Ne želim te više videti,“ rekao je kruto.Da li ja dobro čujem?Suze su se formirale u mojim očima,zamutivši mi vid.

„Molim?Kako možeš reći tako nešto nakon što si me tako poljubio?“ Bila sam i više nego povređena. „Da li je ovo neka vrsta igre za tebe?“ Glas mi je pukao i saplela sam se pred kraj.

Evanove usne su formirale pravu liniju.“Rekao sam ti da ti mogu ponuditi samo moje prijateljstvo,“ odgovorio je.

„Prijateljstvo?“ Ponovila sam,ošamućena i šokirana.Nadala sam se da Evan ne može videti moje suze zbog kiše.Ne neko kao on. „Poljubio si me samo pre par minuta.Oboje znamo da je ovo...više od prijateljstva,Evan.Prijatelji ne ljube jedno drugo tako.“

Ništa nije rekao.

Tuga me je preplavila-ogromna tuga,kao cunami.Ovakav je osećaj kada ti slome srce.Bilo je bolno imati tako divan trenutak sa njim i onda ga čuti kako kaže da me ne želi videti više.Bilo je kao padanje sa visokog oblaka i udaranje u hladnu i jaku površinu.

„Zašto si došao ovde?Zašto si me poljubio?“ Zahtevala sam,ogorčenost se kovitlala po vrhu mog stomaka.

„Uradio sam to vođen trenutkom,žao mi je što sam te tako zavlačio,“ odgovorio je.