REVENGE. » h.s.

Chapter 12.

U prošlom nastavku:

"Pa ako bi ti želela ,mogla bi."

"Šta bih mogla?" Pitam ga ,a on mi upućuje blagi smešak i približava lice mom.

"Da mi budeš devojka." Spustio je usne na moje ,a ja zatečena njegovim rečima nisam uspela ni da odreagujem.Osetila sam kako se smeje.Jednu ruku je držao na mom vratu ,a drugu na mom kuku.Ja sam bila nepomična sa rukama pored tela. "I?" Progovara ,a ja ne znam šta da mu kažem. Ako prihvatim ,možda uspem da saznam nešto više o njemu ,a tu je i osveta zbog koje ne bih trebala da prihvatim.Šta ako je ta osveta povezana sa tim? Šta da radim?

.........

"Ja.." Šta da kažem? Sva sam zgrčena i plašim se da šta god da kažem biće pogrešno. "Ne znam Harry." Spuštam glavu na njegovo rame i zatvaram oči. Osećam njegove velike ruke kako prolaze kroz moju kosu ,a zatim leđa. Imala sam osećaj kao da tako stojimo nekoliko sati ,a ne nekoliko minuta. Hvata me za ramena i polako odmiče taman toliko da može da me pogleda u oči.

"Aurora molim te." Oblizuje usne ,a zatim zagriza donju usnicu i blago se naginje i spušta svoje čelo na moje. "Hajde." Govori nervozno ,ali ja pokušavam da ne obraćam pažnju na to.

"Treba mi malo vremena da razmislim Harry." Tiho mu govorim ,a on se blago osmehuje. Rupice mu se blago ucrtavaju u obraze ,a on spušta jedan mali poljubac na moje usne.

"Ja ne volim da čekam ,znaš?" Ovog puta se ja smejem i stavljam ruke oko njegovog vrata. Spuštam pogled na zemlju ,a onda ga podižem ka njemu.

"Pa izgleda da ti moram reći odgovor." Sama sebe iznenađujem ovim rečim ,ali šta je tu je. Moram saznati nešto. Na licu mi se pojavljuje krivi smešak ,a ja duboko uzdišem pre nego što mu dajem odgovor. "Biću tvoja devojka." Oči mu se u trenutku šore ,kao i osmeh ,a one rupice sve dublje ulaze u njegove obraze.

"S-stvarno?" Pita me ne skidajući osmeh sa lica ,a ja klimam glavom. Brzo me pribija uz sebe i spaja naše usne u strasni poljubac. Nikada se nisam tako poljubila. Bio je to dug strasni poljubac ,ali sam ga ja prekinula kako bih došla do daha. Prolazim rukom kroz kosu koja je bila mokra pri korenu.

"Ja bih trebala u bolnicu." Klima glavom ,a onda me hvata za ruku i vuče za sobom. Prevrćem očima i pazim da me ne vidi. "Ovaj Harry ,želela bih sama otići do bolnice." Naglo staje i okreće se ka meni sa upitnim izrazom lica.

"Zašto?" Spušta obrve i krivi glavu ,izgleda kao neko nevinašce ,ali na žalost on nije ni n od nevinašca. Podižem ramena ,a onda ih spustila. "Znam da ima razlog Aurora."

"Nema ga Harry ,samo želim da odem sama do bolnice i popričam sa majkom." Nasmejao se na moje reči i poljubio me u obraz.

"Vidiš da imaš razlog. Nema veze ,kako želiš. Vidimo se." Spušta jedan kratak poljubac na moje usne ,a zatim pretrčava na drugu stranu ulice. Izdišem i prolazim rukom preko lica ,a zatim i kose. Sama sam se uvukla u ovo i mislim da ne mogu da kazem da ću se sama izvući iz ovoga ,jer nema izlaza. Sporim korakom sam krenula ka bolnici koja nije puno udaljna od parka. Iz glve mi ne izlazi jedna reč. Osveta. Moram saznati zašto taj kovrdžavi dečko želi osvetu i kome želi da se osveti. Vadim mobilni iz džepa i kucam poruku.

*Da li si uspeo nešto da saznaš?*

Šaljem Taylor-u poruku i vraćam mobilni i džep. Pretpostavljam kakav će odgovor biti ,ali bolje da pitam. Iskrno još uvek nemam osećaj da sam Harry-eva devojka. Ne osećam ništa prema tom dečku ,sve je to kako bih saznala šta on želi od mene. Osetim vibraciju mobilnog i brzo ga vadim i ulazim u Taylor-ovu poruku.

*Ne ,ali obećavam da ću uskoro nešto saznati. Molim te ti ne pokušavaj ništa ,kloniš ga se ,zar ne?:p*

Stišćem usne i iznervirano prevrćem očima.

*Da klonim ga se. Nadam se da ćeš saznati uskoro.*

Sigurno mu ne bih napisala 'Da ,da klonim ga se. Znaš malopre sam pristala da mu budem devojka kako bih saznala nešto više o njemu i glupavoj osveti.'

*Hoću. (: *

Dobro ne moraš baš na sve da odgovaraš. Uskoro sam došla do bolnice i zatekla mamu kako sedi na klupici ispred. Brzo dotrčavam do nje.

"Kako je tata?" Pitam je sedajući pored nje ,a ona klima glavom.

"Dobro je. Došao je svesti. Sutra ga prebacuju sa intenzivne ,doktor je rekao da ako sve budeu redu izaći će za dve nedelje." Smešim se i zahvaljujem Bogu ,jer se sve dobro završilo ,nadam se. "Aurora.." Okrećemo se jedna ka drugoj ,a ona me hvata za ramena. "Možemo li da razgovaramo? Obećavam da ćemo lepo pričati."

"U redu." Uzdišući govorim. Osmehuje mi se i hvata za ruke ,ali ih ja izmičem. "Neću da se ponašamo kao da je sve u redu između nas mama." Spušta pogled ,a ja prekrštam ruke kako joj opet ne bi palo na pamet da me uhvati za njih.

"Slušaj ,ja znam da si punoletna i da želiš sama da donosiš neke odluke ,ali razumi i ti mene. Ali vidi ,udala sam se za Davida i on i Vicky su se doselili kod nas. Znam da je ne podnosiš ,ali vas dve ste na neki način sestre.."

"Ne ,nismo i prestani govoriti to !" Prekinula sam je derući se ,a ona me je ljutito pogledala. Odmahnula je glavom uzdišući ,a onda nastavila-

"Ne deri se na mene. Na neki način ste sestre ,polusestre. Živite u istoj kući ,trebate da se slažete." Prevrćem očima i stišćem usne zbog besa koji osećam.

"Više ne živim u toj kući ,tako da ne moram da se slažem sa njom." Krivi glavu i značajno me gleda. Kreće nešto da kaže ,ali je ja prekidam. "Neću se vratiti u tu kuću." Udaram rukamo po butinama ,a ona stavlja ruku na moja leđa.

"Ostavićeš majku?" Stišćem oči i klimam glavom, "Pa dobro. Ako misliš da je to ispravno." Odmahujem glavom i ustajem sa klupice.

"Slušaj da me ti nisi toliko smarala za nju ništa od ovoga se ne bi desilo." Derem se ,a usput privlačim pažnju ostalih ljudi. "Ne znam šta tebi nije jasno u tome da meni ona nije sestra i nikad neće biti. Nas dve smo dva različita sveta. Roditelji nam nisu isti tako da nismo sestre." Ona prelazi rukama preko lica ,a ja iznervirano uzdišem. 

"Znači ostaćeš da živiš sa ocem?" Ne čekajući ni sekunde ,klimam glavom. "Ali Aurora on je u bolnici sad ,ne možeš biti sama kući."

"Mogu. Ne misliš valjda da ću da dodjem u tu kuću." Naglašavam tu kuću što što je vredja ,vidi joj se po izrazu lica. Iskrno i meni je teško ,jer sam odrasla u toj kući ,ali nema druge. "Idemo gore?" Pitam je ,a ona bezvoljno klima glavom. Ustaje i pognute glave ide pored mene. Jako mi je žao ,ne želim tako da se ponašam prema njoj ,ali sama je kriva. Penjemo se na sprat i dolazimo ispred tatine sobe. Kroz staklo vidim doktora unutra kako čita nešto ,verovatno nalaze. Tata trenutno spava ,ali sutra će se probuditi i sve će biti u redu. Sedam pored mame i spuštam glavu na njeno rame. "Mama molim te ne vrši pritisak na mene. Volim te ,ali jednostavno ne mogu da se vratim tamo." Stavlja ruku na moj obraz i okreće glavu ka meni.

"Neću ,ali znaj da ako ikad budeš želela da se vratiš tvoja soba će te čekati." Klimam glavom ,a onda se odjednom nalazim u njenom toplom zagrlju koji tako volim i koji mi nedostaje. Doktor izlazi iz sobe ,a mama i ja naglo ustajemo.

"Doktore smem li da uđem da vidim oca?" Ne odgovara ništa ,već samo gleda u neke papire koje je držao. "Doktore je li sve u redu?" Počinje da se tresem dok mi mama sve jače stišće ruku.

"Gospođice Willis tek sad smo otkrili da je vaš otac prilikom sudara imao prelom kičme." Napokon podiže pogled ka meni ,a meni se noge oduzimaju.

"Š-šta hoćete d-da kažete?" Mucam ,a on stavlja ruku na moje rame.

"Vaš otac ,ostaće nepokretan."

I evo ga 12. deo napokon haha..Imam puno obaveza krenula sam u gimnaziju i treba mi vremena da se priviknem pa nije bilo nastavka baš baš dugo..Dakle ako iko pročita ovaj nastavak haha nek molim vas komentariše kako bih znala da li da nastavim da pišem priču ili da brišem ,nema uslova za sledeći nastavak ahahh..Ly <3