REVENGE. » h.s.

Chapter 7.

U proslom nastavku:

''Zasto?'' Gubim i poslednje zivce i zelim da sto pre zavrsim ovu glupu raspravu ,jer ne vodi nikuda.

''Jednostavno ne mogu! Nemoj da vrsis pritisak na mene!''

''Pa zasto si sad dosao onda?'' Zagrizao je donju usnu i poceo da mi se priblizava ,a ja sam pre nego sto je uspeo da dovrsi svoju nameru uetela  zgradu ,a on je ostao dole potpno zbunjen mojom reakcijom.

.......... 

Usla sam u ucionicu i sela u svoju klupu.Zakacila sam torbu za stolicu ,izvadila knjige koje mi trebaju za prvi cas ,a zatim spustila glavu na sto.Jako me boli.Sinoc nisam mogla da spavam zato sto sam mislila zasto Taylor i Harry imaju onakav odnos.Iskreno od kada sam upoznala Harry-a glava me stalno boli od razisljanja.Podigla sam glavu i pogledala oko sebe.Jennifer i Jesy jos nisu dosle.Taman kada sam ponovo krenula da spustim glavu ,koja mi je nenormalno teska i pada od umora ,na klupu osetila sam da me neko drma po ramenu.To je bila Jesy.Otkud se ona stvorila tu? Verovatno je sad usla.

''Ari.'' Rekla je zabrinutim tonom i zagrlila me.Uzvratila sam joj zagrljaj ,a ona je sela do mene.Pogledala sam iza ,ali nisam videla Jennifer.

''Gde je Jennifer?'' Pitala sam je dok je namestala rukav teksas jakne koju je imala na sebi.

''Bolesna je.'' Klimnula sam glavom i oblizala usne.

''Moram nesto da ti pricam.'' Rekla sam joj ,a ona je iskrivila glavu i pogledala me zbunjeno. ''Kasnije cu ti reci.'' Dodala sam ,a ona je prevrnula ocima.

''Ma daj ,nije jos usla nastavnica ,ajde pricaj.'' Pokazala mi je rukom da pocnem da pricam ,a ja sam samo rekla 'Dobro.' i pocela da joj pricam razlog moje glavobolje koja traje vec nekoliko dana.

... ... ... ...

Jesy i ja smo iz skole i zaustavile pored nje kako bi se pozdravile ,jer je tatin stan u drugom pravcu tako da ne mozemo ici zajedno kuci.

''Samo se opusti i ne misli o njima.'' Klimnula sam glavom ,a ona me je jako zagrlila. ''Vidimo se.'' Poljubila me u obraz i mahnula ,a onda otisla.Ja sam polako hodala ka kuci.Prija mi sto idem ovako samo kako bih mogla da razbistrim misli.

''Aurora!'' Cula sam dobro poznat glas iza sebe.Okrenula sam se i videla mau kako dolazi kameni ,a ja sam se okrenula ipocela brze da hodam.Taman kada sam zaboravila na nju zbog onih gluposti ,ona opet dolazi ,a uz nju dolazi i jos jedan problem koji donosi vecu glavobolju.

''Aurora! Da si stala istog trena!'' Naredjuje mi ,a ja je ne slusam.Stvarno mi nije do njenih gluposti. ''Aurora molim te stani ,samo hocu da pricamo!'' Uzdahnula sam i okrenula se.Dosla je do mene i stavila ruke na moja ramena.Izmakla sam se.

''Pusti me.'' Zatvorila je oci i duboko uzdahnula.Verovatno kako bi se smirila.Kad bih i ja mogla tako da se smirim barem na nekih sat vremena i zaboravim na sve gluposti. ''Sta hoces? Ako zelis da mi kazes da se vratim mozes slobodno da ides.'' Uputila mi je znacajan pogled ,pomalo i ljut.

''Ne razgovaraj sa mnom tako ,majka sam ti!''

''E pa u tome i jeste stvar! Umesto da ti je stalo do mene ti vise brines o onoj glupoj Vicky!'' Pocela sam da se derem ,a na njenom licu se jasno video bes.Ma moze da bude besna koliko hoce upravu sam.

 ''Dosta Aurora! Pa odrasla si ,ne ponasaj se kao neko deriste!'' Prevrnula sam ocima i udarila rukama o butine.Zar se ja ponasam kao deriste? Pa ona trazi nesto od mene ,mesa se u nas odnos.I onda se ja ponasam kao deriste.Sva iznervirana sam se okrenula i posla ,a ona me je uhvatila za ruku i okrenula ka sebi.