U prošlom nastavku:
"U redu." Spustila mi je slušalicu.Ja svoju majku ne prepoznajem od kad se udala za onog čoveka. Ponaša se prema meni kao da nisam njeno dete.Kao da sam neka nebitna osoba u njenom životu. Čim sam videla da mi Harry prilazi prešla sam ulicu i negledajući da li ide neko auto.
"Aurora pazi auto!"
...........
Okrenula sam glavu i videla auto kako mi se približava.Potrčala sam i uspela da se spasim potencijalne smrti.Vozač je nekoliko puta svirnuo ,a ja sam se uhvatila za glavu.Ne mogu da verujem da me je zamalo zgazilo auto.A Harry me je na neki način spasao.Dotrčao je do mene i zagrlio me.Jedva sam stajala na nogama od straha.
"Zašto ne paziš?" Pitao me je mazeći me po leđima ,što mi je užasno godilo.Nisam mu ništa odgovarala nego sam se još više ušuškala u njegov topli zagrljaj. "Aurora." Odmakao me je od sebe i pogledao ravno u oči. "Zašto bežiš od mene?" Pita me ,a ja samo spuštam pogled.Zaista me mrzi da raspravljam o nečemu u ovom trenutku.
"Harry ,ne mogu sada o tome.Žurim u bolnicu." Tiho sam rekla ,a on je klimnuo glavom.Spustio je ruke koje je prethodno držao na mojim ramenima.
"U redu.Ako ti nešto treba pozovi me na ovaj broj." Pružio mi je papririć sa brojem.Klimnuvši glavom uzela sam papirić i stavila ga u džep. "Vidimo se." Dodao je pre nego što me poljubio ,a zatim se okrenuo i otišao.Zatvorila sam oči i duboko uzdahnula.Nadam se da mama još nije stigla.Ušla sam u veliku belu ustanovu.Kao i juče otišla sam na drugi sprat i došla do tatine sobe.Kroz staklo sam videla da je doktor u sobi.Sela sam na stolicu i stavila ruku na glavu.Nadam se da je sve u redu.
"Gospođice Willis." Čula sam glas starije osobe.Podigla sam pogled i videla doktora. "Dobar dan."
"Dobar dan." Mrsko mugovorim. "Kakvo je stanje mog oca?" Zabinuto ga pitam ,a on mi stavlja ruku na rame.
"Ne morate više da brinete.Nije više u kritičnom stanju i možda ga već sutra prebacimo sa intenzivne." Ovo mi je izmamilo osmeh na lice.Barem nešto dobro da se desi.Zahvalila sam se doktoru i sela sam na stolicu izdahnuvši sa olakšanjem.
"Aurora!" Čula sam vrlo poznati ženski glas.Okrenula sam se i zatekla mamu kako dolazi zabrinutog izraza lica.Ustala sam i jako je zagrlila. "Je li sve u redu?" Odmakla me je od sebe i pitala.U očima joj se videla...zabrinutost? Iskreno dugo nisam videla nikakav osećaj osim ljutnje u njenim očim duže vreme.Klimnula sam glavom ,a ona je skupila ruke i izdahnula.Sela sam na stolicu ,dok je ona nastavila ne skidajući pogled sa mene.
"Zašto mi nisi javila?" Napokon seda pored mene i stavlja ruku na moje rame.Samo spuštam pogled na svoje zamršene ruke koje su mi se nalazile u krilu.Iskreno nisam spremna ,a nisposobna za neku raspravu sa njom. "Aurora."
"Mama ,molim te.Stvarno sam od straha zaboravila." Prolazim rukom kroz kosu ,a ona samo klima glavom.Čudi me što nema neku primedbu na moju zaboravnost.Pošla je nešto da mi kaže ,ali sam je ja prekinula. "Tata više nije u kritičnom stanju."
"Dobro je." Stavila je ruku na grudi i osmehnula se. "Ako želiš idi kući ,odmori se ja ću biti ovde." Stavlja ruku na moj obraz i tiho mi govori.Jedna suza mi blago klizi niz lice.Nema razloga za plakanje ,ali jednostavno ne mogu protiv sebe. "Zašto plačeš?" Slegnula sam ramenima.
"Ja...idem kod tate u stan.Ako ti nešto treba ,tamo sam.Doći ću večeras." Ustajem i još jednom gledam tatu kroz staklo.Sve će biti dobro.Oporaviće se.Jak je.Mama je sa smeškom na licu klimnula glavom.Mahnula sam joj ,a zatim izašla iz bolnice.
... ... ... ...
"Dakle ,sve je u redu?" Crnokosi dečko me još jednom pita ,a ja mu klimam glavom i ispijam još jedan gutljaj hladnog soka.Seo je na fotelju preko puta mene i pogledao me sa smeškom.
"Taylor ,došla sam da mi kažeš šta Harry želi ,a ne da ćaskamo." Prevrćem očima ,a on se naglas smeje.Značajno ga gledam ,a on stavlja ruku na usta i prestaje da se smeje.Prelazi dlanovima preko farmeki ,a zatim mi upućuje značaan pogled.
"Okej ,ali postoji mali problem."
"Koji?" Skupljam obrve ,a on prelazi jezikom preko usana.
"Rekao sam ti sve što znam." Nesigurno mi govori ,plašeći se moje reakcije.
"Šta?!" Širim oči i prelazim rukama preko lica pokušavajući da se smirm ili ću u suprotnom napraviti svenu.Rekao mi je sve što zna? Pa zašto sam ja došla onda kod njega? Za džabe? Ne mogu da verujem. "Zezaš se sa mnom ,zar ne?" Pitam ga nadajući se da će klimnuti glavom ,ali na žalost to se ne dešava.
"Smiri se ,molim te.Pokšavam da saznam.Jedino što sam uspeo da saznam je osveta.I zato ti kažem drži se dalje od njega.Ja ću ti reći kad saznam još nešto." Zatvaram oči i pokušavam da suzdržim bes.Za sada mi dobro ide.Ustajem i krećem ka hodniku.On ide za mnom. "Ideš?" Klimam glavom i obuvam se.Pošla sam da se uhvatim za kvaku ,ali me zaustavlja njegova ruka koja se u tom trenutku nalazila na mojoj.Zbunjeno ga gledam ,a on spušta pogled. "Izvini ,zato što sam te cimao do mene ni zbog čega." Pomeram svoj ruku ,a zatim mu odgovaram.
"Nema veze ,javi mi kad još nešto saznaš." Klima glavom i gleda me.Jako mi smeta kad se tako zagleda u mene.Ustvari to je ranije radio ,ne znam šta mu je sad. "Vidimo se." Izlazim iz stana ne čekajući njegov odgovor.Ušla samu lift razmišljajući o tome zašto da sedi skrštenih ruku ,kada bih i ja možda mogla da saznam nešto o toj osveti.Moram se približiti Harry-u ,ma šta mi Taylor govorio. Vrata od lifta se otvaraju ,a ja zamišljeno izlazim.Uzimam papirić sa Harry-evim brojem iz džepa i razmišljam a li da ga zovem.
Zovi.
Ne zovi.
Zovi.
Ne zovi.
Zovi.
Zvaću ga ,moram.Izvadila sam mobilni i pažljivo otkucala broj.Nekoliko sekundi neodlučno gledam u zelenu tipku ,ali je napokon pritiskam i prislanjam telefon uz uho.Dugo je zvonilo ,ali se na kraju javio.
"Halo?" Hrapavim i pospanim glasom se javlja ,a mojim telom proazi jeza.
"Harry?" Napokon progovaram ,a on se nakašljava.
"Ko je to?" Pita već drugačijim glasom ,a ja prolazim nervozno rukom kroz kosu.Da li je ispravno ovo što radim? Pa šta je tu je..
"Aurora."
Evo ga i 10.deo.Znam da ga opet nije bilo dugo i znam da je kratak ,ali nemam vremena uopšte ,jer moram da vežbam za prijemni.Komentarišite i vote ,a nastavak ide kad bude bilo 20 votes i 3 komentara <3
YOU ARE READING
REVENGE. » h.s.
FanficOn želi osvetu.Ali niko ne zna zašto.Ali šta ako ona sazna za to ,ali ipak zbog svojih osećaja odlučila da bude sa njim?Ali nakon svega umesto da iskoristi to za osvetu dogodilo se nešto potpuno drugačije. Počeo je da oseca nesto prema njoj. Ali da...