Kiša

22. dio

Budim se sa blagim bolom u glavi i vidim Paula pored sebe.
Jadan, cijelu noć je slušao mene kako jadikujem.

,,Paulo..."-drmnula sam ga.
,,Mm?"-promrmljao je pospano.
,,Izvini što si ostao dugo".
,,U redu je"-reče sa smješkom te me pomazi po obrazu.

Malo me boli glava.
,,Želiš li da prošetamo malo?"
,,Da, može, dobro bi mi došlo iskreno".
Nasmijao se i zagrlio me, te smo izlašli.

Mnogo mi je lakše kada sam sa njim.

Šetajući ugledali smo Kyliana.
,,Kyliane"-povikala sam i mahnula mu kada se okrenuo.
Nasmijao se i mahnuo mi, te nam prišao.
,,Ćao"-rekla sam i zagrlila ga.
,,Ćao"-i on je uzvratio zagrljaj.

Paulo i on su se pogledali i samo napravili blage pokrete glavama u znak pozdrava.
,,Želite li da odemo na piće?"-upitala sam ih.
Nijedan od njih nije izgledao zadivljeno, ali su pristali.
Pogledali su čudno jedan u drugog, a meni nije bilo jasno zašto.

Sjeli smo u prvi kafić na koji smo naišli i ja sam služila kao privatni fotograf.
Mislim da su obojica napravila oko 50 fotografija. Neki fanovi su tražili da se fotografišu samo sa jednim od njih, neki sa obojicom posebno ili zajedno.
Kasnije su čak počeli i da se takmiče koji od njih će napraviti više fotografija.

,,I kako si Vik?"-upita me Kylian kada smo konačno sjeli.
,,Šta misliš kako je?"-upita ga Paulo drsko.
,,Paulo"-strijeljala sam ga pogledom.
Odmahnuo je glavom i uzeo gutljaj kafe.

,,Dobro sam Kyliane. Mislim, naravno da sma tužna još uvijek, mnogo, ali lakše mi je kada sam sa vama".

Nasmijali su se, ali su nastavili sa svojim ubojitim pogledima jedan drugom.
I jesam i nisam željela da ih pitam šta nije u redu, ali sam ipak ćutala.

Iako mi je bilo lijepo sa njima, ja sam još uvijek tužno gledala u sto.
,,Pomirićete se vi, ne brini"-Paulo mi reče sa smješkom i pomazi me po ruci.
I ja sam njemu uzvratila smješak, ali mali i nesiguran.
,,Nadam se"-rekoh.

Kylian je malo čudno, spojivši obrve pogledao u naše ruke.

Ostali smo još malo i zatim krenuli kućama.
Paulo i Kylian su me zajedno otpratili.

Kylian P.O.V.
,,Slušaj ,,dijamantiću". Poznajem ja tebe.
Dobro pazi šta radiš. Čuvaj je kao malo vode na dlanu. Bolje bi ti bilo"-rekoh ono Paulu i zaputih se kući.

Kada su se uhvatili za ruke došlo mi je da udarim rukama od sto, ali sam se suzdržao.

Ima nešto u tom momku što me izuzetno nervira.
Da li on nešto krije, da li laže, da li je ženskaroš ili sam samo ja ljubomoran, ne znam, ali ako je bilo šta osim ovog posljednjeg prebiću ga.

Viktorija P.O.V.
Moram ići na posao.
Tamo će naravno biti i Raquel.
Mislim da nikada do sada nisam imala ovoliku tremu.

Kako li će reagovati kada me vidi?
Da li će me iznapadati?
Da li će pak biti smirena i opuštena?
Da li će mi oprostiti?

Milion pitanja mi se vrtilo po glavi.
Bila sam veooma nervozna.

Došavši pred vrata zgrade drhtavim rukama sam otvorila vrata.
Vidjela sam šefa i pozdravila ga.
A zatim sa ugledala i Raquel.
Izgledala je tužno.
Poznajem je.
Ona uvijek izgleda veselo i savršeno.

Pogledala me je sa nekim gađenjem a u meni se sve slomilo.
,,Raq..."-slabašnim glasom sam je dozvala i krenula sam prema njoj, ali sam brzo odustala.
Uzela sam svoju radnu opremu i cijelo radno vrijeme samo ćutala i radila svoj posao, što nije bilo baš jednostavno, jer, biti u istoj prostoriji sa svojim najboljim prijateljem a sa njim ne progovarati nijednu riječ je izuzetno teško.

EVO GA KONAČNO!
Imala sam writers block, sorry, ali evo gaaa.

LOVE YA!😚😚😚

blackwriter14 torcida_girl1950 loyalpisces IZVOLITE GOSPOĐE!
ENJOY!❤❤❤