Kiša

34. dio

Raquel P.O.V.

,,Raq, ja odlazim odavdje. Ovaj grad je postao suvišan za mene. Čim izađem iz bolnice pakujem stvari i odlazim u Italiju".
Viktorija mi je sve ovo govorila sa tugom u glasu.

,,M...molim? Šališ se je l' da?"
Nisam vjerovala šta mi govori.
,,Ne. Ja sam višak ovdje. Ne želim da vam kvarim sreću. Kylian je srećan sa Atinom, ti si srećna sa Antoine-om, svi ste srećni međusobno kao prijatelji, a za mene više nema mjesta. I to je u redu. Navikla sam na samoću. Snaći ću se ja već nekako.
Tebi hvala na svemu prijateljice. Volim te najviše na svijetu", govorila je isprekidanim glasom koji se tresao.
Pustila sam suzu, a i ona nakon mene.

Čučnula sam pored njenog kreveta i plakala, gledajući je onako slabu, bez onog sjaja u očima.
,,Ti u našim životima nikada nećeš biti višak"
Blago se nasmiješila.
,,Ostani, molim te".
,,Donijela sam odluku Raq, ali hvala ti".

Pognula sam glavu.
,,Onda, pusti me bar da ti napravim oproštajnu zabavu".
,,Ne treba mi nikakva zabava".
,,Molim te. Ja sam kriva za ovo što ti se dogodilo. Ja sam te iznapadala i ostavila kao staru krpu. Ako odeš bez pozdrava kakvog si zaslužila, nikada to sebi ne bih oprostila", govorila sam držeći je za ruku.

Nasmijala se.
,,Poznavajući tebe Raq, ti bi nju napravila svakako, tako da ne mogu da se protivim".
I ja sam se nasmijala.
,,Tako nekako.....Hajde, odmori se, idem ja".
Poljubih je u čelo i izađoh iz njene sobe.

                           ~☆~
,,Ne znam, Raquel. Nemam baš snage za to. Ti znaš koliko ja nju volim. Ne mogu doći na žurku znajući da ću se na njoj oprostiti od nje. Razumi me".
,,Znam Kyliane. Ali nećeš biti sam, ja sam uz tebe. Uvijek".
,,Znam draga. Hvala ti".
,,Ti dobro razmisli, može".
,,Može, pusa, volim te".
,,I ja tebe, ćao".

Ispričala sam Kylianu ideju o žurci, i o razlogu njenog održavanja.
Bio je veoma tužan.
Ne mogu da vjerujem dokle smo došli.
Kada se sjetim naših dugih razgovora, odlaska u kino i gađanja kokicama, odlaska na sladolede i u šetnje, naše prve gala večeri sa Kylianom.....
Srce mi se raspada.
Želim ponovo onaj naš ,,trio fantastiko".
Želim svojoj najboljoj prijateljici sa širokim osmjehom da prepričavam svaki sastanak sa Antom.
Ko zna da li ću je ikada više u životu vidjeti.

                             ~☆~
Jovana P.O.V.

,,Dušo moja, šta je bilo, smiri se?!"
Grlila sam Atinu koja se u mom naručju slamala i gušila u suzama.
Nije mogla od plača da mi kaže, samo mi je pružila telefon i pokazala mi fotografiju na kojoj se Kylian ljubi sa nekom djevojkom.
Bijes je prolazio mojim tijelom.

,,Ko je ova?"
,,Njegova...njegova najbolja prijateljica", govorila je kroz suze.
,,Viktorija?"
Odmahnula je glavom.
,,A ko je onda?"
,,Raquel".

10 dana kasnije
Kylian P.O.V.

Viktorija je, hvala Bogu, izašla iz bolnice već prije 5 dana i večeras je žurka pred njen odlazak.
Sve se odvija tako brzo.
Nisam stigao ni da porazgovaram sa njom, a već treba da se pozdravim.
Srce mi se slama na samu pomisao da neće više biti naših izlazaka koji uvijek budu propraćeni nekim izjavama kojima se smijemo i mjesec dana kasnije.
Napolju je hladno, a ja hodam bez jakne i tresem se, ali ne osjećam hladnoću.
Moja duša je previše hladna unutra da bih osjećao hladnoću napolju.

Šetajući, na svoje iznenađenje sretoh Atinu.
,,Atina", uhvatih je za nadlakticu.
Okrenu se prema meni i pogleda me sa bolom u očima, a zatim pogleda u svoju ruku i skloni je.
Srce mi je jače zalupalo.
,,Šta je bilo?"
,,Ništa", reče izbjegavajući moj pogled.
,,Nešto jeste, reci mi. Deset dana mi se nisi javljala".

Pogleda me sa suzama u očima i izvadi telefon iz džepa.
,,Ovo mi je".
Pokaza mi fotografiju na kojoj se ja ,,ljubim" sa Raquel.
Uhvatio sam se za glavu.
,,Atina, nije kako izgleda".

Nasmija se.
,,Stvarno Kyliane? Samo to imaš da mi kažeš? Pobogu, Kyliane, Viktorija, ja, Raquel, koja je sljedeća?" , govorila je, sada već plačući.
,,Molim te, pusti me da ti objasnim".

,,Nemaš ti meni šta da objašnjavaš. Ne moraš da mi objašnjavaš".
,,Molim te, samo me saslušaj!"
Stala je prekrstivši ruke.
,,Slušam".

Dva mjeseca ranije
,,Čuješ li se sa Viktorijom?"
,,Ja ne, ti?"
,,Ni ja. A da znaš da mi fali. Mnogo".
Raquel pusti suzu.
,,Meni kažeš. Gledala sam naše zajedničke fotografije i isplakala more suza.
Ja jednostavno ne mogu bez nje".

,,Kada se samo sjetim kada sam vas prvi put upoznao. Ti si skakala kao luda. Ona nije imala pojma ko sam ja", rekoj kroz blahi smjeh.
,,Znam. Eh, kako bih sada voljela da imam svoj život u ruci kao knjigu i da mi neko da gumicu za brisanje da popravim sve što se kasnije loše desilo među nama.
I Antoine-u je žao. Stalno krivi sebe za sve što se dogodilo. Mislim, da nije bilo onog poljupca ništa od ovoga se ne bi dogodilo, ali ja znam da on ipak nije kriv.
Svi smo mi krivi."

Šetali smo do njenog stana u tišini.
,,Hvala ti što si me dopratio".
,,Uvijek sam na raspolaganju".
Nasmijala se.

,,Hvala ti za sve Kyliane. Ne znam šta bih bez tebe. Riješiće se sve ovo, sigurna sam u to".
,,I ja sam. Bićemo mi ponovo čuveni ,,trio fantastiko" kakav smo oduvijek bili".
Oboje se nasmijasmo.

Raquel se prope na prste i zagrli me.
Viši sam od nje tako da je morala da stane na prste.

,,Vratiće se trio fantastiko i niko ga neće razdvojiti", reče.
Gledali smo se u oči i krenuo sam da je poljubim u obraz ali slučajno, poljubio sam
je u usne.

Razdvojili smo se brzo i počeli se glasno smijati.

,,Šta je ovo bilo", reče kroz smjeh.
,,Nemam pojma".
Ponovo se nasmijasmo te se ovaj put poljubismo u obraz i pozdravismo.

,,Ćao amigo, volim te".
,,I ja tebe. Vidimo se".

~Sadašnjost

,,Moraš da mi vjeruješ".
,,Kyliane, istina je da ti je priča malo smiješna, ali ja ti vjerujem. Međutim, nije poenta u tome da li ti ja vjerujem. Ti znaš koliko ja tebe volim. Ja nisam samo zaljubljena u tebe. Ja te volim svim svojim srcem, ali ja više ovako ne mogu. Ne znam da li si ti to primijetio, ali ja jesam.
Osoba kojoj treba da se pravdaš nisam ja Kyliane, već Viktorija.
Ti voliš nju, ne mene.
Mislim voliš ti mene, znam ja to, ali ne onako kao nju. Ja sa tobom nisam bila dugo, ali sam se osjećala kao nikada do sada, i hvala ti na tome. Ja tebi želim sve najbolje, i želim da budeš srećan, ali to nećeš biti sa mnom", govorila je kroz suze, koje su i mene boljele.

,,Atina.....ja.....".
I ja sam zaplakao.
,,Ja tebe mnogo volim", rekoh joj jecajući.
,,Znam", reče stavivši svoju malu ruku na moje rame, ,,ali ona je djevojka za tebe. Znam da pravite žurku za nju. Idi, spriječi je da ode. Ja tebe ne mogu natjerati da me voliš, niti želim to da uradim. Ja sam srećna kada si i ti srećan, a ako je to uz nju, želim vam sve najbolje. Ja ću nadam se već naći nekoga. A ti, čuvaj je. Znam ds i ona tebe voli. Budite srećni zajedno i uživajte u svojoj ljubavi, jer vi to zaslužujete".

Pogleda me očima punim tuge te me poljubi u obraz i ode, ostavivši me samog, zaprepašćenog i slomljenog.

Ljudiiiiii !!!!!
Sljedeći dio je posljednji i idem upravo da ga pišem tako da izlazi večeras.
Ostanite sa nama 😂😂😂😂😂