Kiša

9.dio

,,Idemo?"
,,Idemo"-rekla sam veselo te smo krenuli.
Nisam obraćala pažnju ni na to kako sam obučena, a to je poprilično jednostavno, samo sam mislila na to kako šetam sa svojim dugogodišnjim, tačnije ,,petogodišnjim" idolom. Da, fudbal pratim pet godina, ali pod to ,,fudbal" podrazumijeva se Paulo Dybala, njegove utakmice i njegov Instagram profil.
Iz njegovog kluba i reprezentacije poznajem još svega tri fudbalera, ako i toliko.

Za njega sam saznala sličajno, listajući Instagram objave. Prvo sam ga primijetila tako što sam vidjela ,,nekog lijepog momka" i ušla u objavu, te ušla u njegov Instagram profil i saznala da je fudbaler.
Vidjela sam i da igra za neki tamo klub ,,Juventus" i da je Italijan.
Zahvaljujući njemu ja sam, da kažemo i počela pratiti fudbal.

,,Ćutali smo neko vrijeme, dok on nije prekinuo tišinu.
,,I, kako si provela dan?"-upita me.
,,Odlično, ti?"
,,Dobro. Bilo mi je malo dosadno, ali mi je drago što sam sreo tebe"
Zacrvenjela sam se.

,,I, želiš li da odemo negdje?"-upita me.
,,Svejedno mi je"-odgovorila sam i slegnula ramenima.
,,Idemo na trg, večeras su popaljene neke lampice i sviraju ulični svirači.
,,Može,meni odgovara"-nasmiješih se, te i on za mnom.

Pružio je ruku, tako da ga uhvatim ,,pod ruku", što sam i uradila te smo tako krenuli prema trgu.

Veče je bilo zaista predivno.
Došli smo na trg, koji je bio prepun uličnih svirača i lampica koje su sijale kao zvijezde.
Kada smo došli do nekih ljudi što su svirali Paulo me je uhvatio za ruku te okrenuo, a zatim je prebacio tu istu ruku preko mog ramena.
U tom trenutku srce mi je zalupali i zacrvenila sam se, ali nisam mu uzvratila zagrljaj, jer me je bilo sram.
Pomislila sam da će skloniti ruku, jer mu nisam uzvratila zagrljaj, ali je on nastavio da me grli, što mi je bilo izuzetno drago.

U jednom trenutku sam primijetila kako sam i ja svoju ruku obavila oko njegovog struka. Bilo me je sramota što sam ga zagrlila, ali bi me takođe bilo sramota da sklonim ruku jer bi to bilo providno.
Tako zagrljeni stigli smo do samog centra grada, odnosno do Ajfelovog tornja. I on je bio obasjan.

,,Savršeno je"-rekla sam zadivljeno gledajući u nebo i osvrćući se oko sebe.
,,Da,zaista jeste"-to isto je uradio i Paulo.
Tako razgledajući, odjednom su nam se pogledi susreli, na šta smo se oboje samo postiđeno, ali slatko nasmijali.
,,Želiš li toplu čokoladu?"-upita me Paulo.
,,Da, može, hvala".
Sa smiješkom je klimnuo glavom i otišao.
Nisam ga dugo čekala. Nakon par minuta došao je sa dvije šolje u rukama.
,,Pazi,vruće je"-upozori me Paulo.
Uzela sam toplu čokoladu i malo puhala u nju da je rashladim.
Bilo je malo pohladno, te mi je dobro došla.

Iznenada, na nebu se pojavio vatromet.
Bio je u raznim bojama i veličinama.
Svi ljudi su, sa osmijesima, gledali u nebo.
,,Otkud to da sve sija, još ima i vatromet? Da nije Nova godina?"-upitah kroz smijeh.
Paulo je počeo da se smije.
,,Ma ne, danas je praznik valjda, ne znam koji".
,,Aha"-klimnula sam glavom i nastavila da gledam u nebo.
Bilo je tako romantično.

U jednom trenutku smo se oboje pogledali i postiđeno brzo vratili pogled ka vatrometu, a već u sljedećih par trenutaka sam osjetila kako me je Paulo uhvatio za ruku i približio sebi.
U početku sam bila zbunjena, ali gledajući u njegove savršene, zeleno-plave oči zaboravila sam na sve.

U pozadini se čula romantična muzika, a na nebu je počeo da se pojavljuje vatromet u obliku srca, zvijezda i drugih savršenih oblika.

Paulo je ruke stavio na moj struk i još više me približio sebi, te nježno spojio naše usne.

Slatki poljubac pomiješan sa ukusom tople čokolade, u lijepoj večeri ispod vatrometa i svjetiljki i uz romantičnu muziku uličnih svirača je definitivno nešto najljepše na svijetu!

Komentarišite molim vas, baš sam se potrudila!☺
Prethodna dva dijela niko nije komentarisao...
Nešto vam se ne sviđa ili?
Napišite mi mišljenje!😀
Hvala, volim vas!😉😘💋❤