KOD PSIHOLOGA 🔚

2

KOSTA

Stojim ispred slušaonice, sa par drugova i čekam da se vežbe završe, otišli smo na pauzi do menze i kada smo se vratili, u slušaonici više nije bilo mesta. Ljudi iz ostale tri grupe su pohrlili u najbolji termin i tako da smo mi zbog ručka izvisili.

"Nadam se da će spojiti, pa ćemo završiti pre šest."

"Što? Da stigneš na večeru?" Zafrkavam Danijela, inicijatora odlaska na ručak u pauzi od 45 minuta. Stižemo! Vidim, baš smo stigli.

"Ne, ne večeram, na dijeti sam."

Moj najbolji prijatelj ujedno i jednini  sa kojim se družim čitav život, kroz svaku fazu odrastanja prošli smo zajedno, je pre par nedelja odlučio da krene na poseban režim ishrane. Hoće čovek da smrša.

Njega zaljubljenost navodi da promeni život iz korena a mene ne može ni da se upoznam sa devojkom koja mi mesecima ne izlazi iz glave.

I baš u tom trenutku, vrata se širom otvore i prvo što ugledam jesu duge noge u crnim farmericama.

"Zbogom prijatelji, ja idem da spavam." Njen dubok glas i letimičan pogled izazovu trzanje u gaćama i podsete me na to koliko dugo sam bez devojke.

"Nemoj reći da si odustala od izlaska!" Niža devojka, narandžaste kose je hvata za nadlakticu i Danijel me pogura prema vratima.

Izlazak?

Gde?

Možda mi je to šansa? Kako ne, ne gleda te. Mani je se. Imaš Bojanu. Ona je za razliku od čupave koleginice zagrejana za tebe. Savetujem sam sebe, kada me prekida vibriranje telefona.

Kafana, narodnjaci i veće količine alkohola obeležile su noći mene kao studenta.

Oduvek sam imao veliko društvo koje je činilo podjednako i momci i devojke. Situacija se nije promenila ni kada sam došao u drugi grad, na studije. Ubrzo sam imao opet veliku grupu ljudi oko sebe, ljudi koji su bili poput mene. Neiživljeni, željni provoda, dobre zabave, seksa, ludih, do jutra provoda...

Još jedna od tih noći u gradskoj kafani, prepunoj dima, oskudno obučenih devojaka (nemojte misliti da mi smeta), momaka koji misle da im ni jedna ne može odoleti...

Ona.

Tik pored mene prolazi ona i spuštam lagano, za nju neprimetno šaku u dno njenih leđa i čitav trenutak upijam miris njenog parfema izmešanog sa kafanskim dimom. Sklanjam ruku kako bi njena narandžasta drugarica prošla i nastavljam da gledam za njom. Te duge noge u visokim štiklama mi se urezuju u pamćenje, dok se okrećem ka društvu za stolom i posegnem za flašom.

Gorka tečnost se sliva mojim grlom, dok me iz ugla na drugom kraju gledaju dva oka. Moraću manje da pijem, donosim zaključak i naručujem još jednu turu za naš sto.

Gaga spušta ruku na moju podlakticu i šapuće mi nešto, klimam glavom ne znajući da pristajem na after parti u njenom stanu. Kako je te noći spustila ruku na moju, tako je i moje usne poklopila svojim, rukom otkopčala svako dugme i oslobodila me odeće. Meni je bilo bitno da umočim a njoj da se pohvali. Te noći sam jebao još jednu od tri najbolje drugarice. Svaka se ložila na nedokučivog, umišljenog, emocionalno nedostuplnog tipa. To sam bio za njih. Za sebe, bio sam samo jedan veoma povučen tip.

Penjem se stepenicama ka amfiteatru i pre nego što otvorim vrata, čujem profesorkin glas. Zakasnio sam, opet ću dobiti neželjenu pažnju. Jebena devojčica sam, ali ništa mi mrskije nije nego kada kasnim i moj ulazak privuče poglede. Kontradiktornost se javlja u punom sjaju, kasnim veoma često.
Otvaram vrata i ugledam prazno mesto pored Duleta, prijatelja iz srednje. Sednem i zavalim se u stolicu, koliko to dozvoljava skučeni prostor amfiteatra.

"Isključiću svetla kako bi bolje mogli da vidite šta prikazuje video bim." Profesorka izgovara i njene stikle lupkaju u ritmu dok se kreće ka mestu na kome su prekidači za isključivanje svetla.

"Mrak i ja pored tebe. Nemoj da me pipkaš."

"Ne brini, nisi moj tip." Dule odgovori na provokaciju u svom maniru i začum ispred sebe prigušeni ali opet tako poznati smeh.

"Kolege iza planiraju pipkanje."
Znam taj glas. Kosa joj je ravna, mnogo duža, po prvi put od kada je vidim ukroćena, zato je valjda nisam prepoznao. 

"Šta?"

"Kažem, kolege iza planiraju pipkanje. Šteta što potencijala nema u blizini, ja se ne bih bunila kad bi me malo ispipao."

"Ćuti, budalo." Devojka pored nje izgovara, suzbijajući osmeh, a koleginica, kojoj još ime ne znam, prekine svaku konvenciju, nasloni se zabacujući kosu.

Jebeno ni reč njihovog razgovora nisam ukopčao, ali osetim žalac ljubomore. Ko je "potencijal"?

Šta misliste da neko poput mene uradi kada se loži na neku devojku, a ta devojka po svemu sudeći ili je ista budala kao ja ili me stvarno ne primećuje? Logično, drogira se pesmom "... a ja sam se ložio na tebe..."

To mi nije bilo dovoljno pa je još postavim na zid na svom facebook profilu. Trebaće mi neka uspomena da se stidim za par godina.

Zatvaram vrata ordinacije doktorke Mitić i koračam prema parkiranom automobilu. Nije bilo tako loše, podsetio sam se koliki sam bio krete. I koliko se zapravo nisam promenio. I dalje sam isti kreten, samo kreten u "ozbiljnoj" vezi, koji laže devojku da ide na fizio terapiju zbog povrede na treningu.

Povreda je mnogo gora i datira još od rođenja. Mozak ti je povređen!

Zbog opisivanja mog problema, prisetio sam se do najsitnijeg detalja Doris. Svih onih sitnica koje su plenile moju paznju, tamnih fleka na levom ramenu, sitnih kovrdža u vidu novo izrasle kose, koje su padale oko  lica kad bi vezala kosu. Načina na koji nanosi labelo, desetinu puta u toku jednog predavanja ili kako zatakne kosu iza uha. Kako njeno ozbiljno lice, zamenjuje osmeh. Boje njenog glasa. Njenog zaraznog smeha.

Tek kad se nađem pred zgradom u kojoj stanujem, nateram sebe da prestanem da se iznova prisećam nje. Isto tako prisilim sebe da učinim prvi korak. Okončan moju i Sarinu vezu. Vreme je da učinim nešto na emotivnom planu.

Da li je zbog terapije ili shvatanja koliko se samo sa njom vrtim kao da sam ušao u kružni tok iz koga ne umem da izađem, ne znam. Da li je to samo početna euforija ili će mi suočavanje sa prošlošću, sa najdubljim strahovima i osećanjima doneti promene, ni to ne znam. Znam samo da želim da budem sam sa sobom.

Želim da konačno crnu čipku ostavim iza sebe.

Prva terapija je imala pomak, šta li će izazvati sledeća, sa tim pitanjem otključam vrata i bacim se na kauč.

___________
❤

_____________