KOD PSIHOLOGA 🔚

10

KOSTA

Dok juri kroz stan, ostavlja za sobom stvari, maskaru nanosi u kuhinji između dva gutljaja kafe, smeška se i pevuši. Odlazim u sobu kako bih uzeo svoju majicu i nalazim hrpu stvari na krevetu, otvorena vrata ormara, nasmejem se kolika je ona suprotnost meni, makar u nekim stvarima.

"Gde sam te stavila?"

"Molim?"

"Ne pitam tebe, ne mogu da pronađem četku za kosu."

"Kako?"

"Vrlo česta pojava kod mene. Nema veze, navikla sam."

Vrata kupatila su otvorena, stoji ispred ogledala i kosu kači na vrh glave, u punđu. Podseti me na studentkinju, zbog koje sam toliko puta ustao rano, da bih je samo video.

"Koliko smo bili glupi."

"Jesmo." Okrene se i spusti poljubac na moje usne. "Hoćeš da mi sipaš sok, u frižideru je? Da unormalim ovu grivu."

"Hoću."

Otvaram frižider i prvo što ugledam jeste četka, pored litarske flaše.

"Doris, našao sam četku." Ko još četku drži na stolu?

"Ne treba mi sad. Ostavi je na sto, tu ću je videti." Četku na sto?

Zaključa vrata i pogleda me, kao da se nečeg setila.

"Zaboravila sam!"

"Šta? Vrati se."

"Ma da te pitam hoćeš li sa mnom na svadbu. Nema veze pitaću te drugi put."

Par upitnika leti oko moje glave, kad ona prasne u smeh.

"Pitala sam te upravo. Sad žurim, odgovorićeš mi drugi put."

***

Dok poslednji put proverevam program koji treba da dostavim šefu za koji sat, u mislima mi je Doris i pitanje šta će biti sa nama?

Kad se vratim u prošlost shvatam da sam vrlo često mislio da će me ono što osećam kada je ona u pitanju proći čim ili ukoliko se nešto među nama desi, ali sada vidim da mi nje nikad neće biti dosta. Možda nećemo uspeti, ali će ona uvek imati posebno mesto u mom životu. Već ga je imala.

I o kakvoj je svadbi reč?

Ako zaista želi, ići ću.

Pred kraj smene, dobijem poruku od nje, pozvala me je na večeru. Onda je stigla sledeća poruka.

"To znači da ti praviš palačinke. Volim sa džemom. Samo da nije od jagoda."

Nasmejem se i napomenem sebi da moram u prodavnicu, po taj džem.

***

"Odmah ću te pitati, primetila sam da pored tebe ne razmišljam baš kako treba. Mada tata kaže da ja nikad ne razmišljam."

"Pitaj me." Sedi na radnoj ploči kuhinje i gleda u mom pravcu. Opomenem sebe da su sad palačinke, ne njene noge prioritet, ali džaba pogled mi uporno beži prema njoj.

"Za deset dana imam svadbu, na kojoj moram da se pojavim. Hoćeš sa mnom? Priznjem, ne smem još i ovaj put da se pojavim bez dečka. Ja sam jedina, pored sestre od ujaka koja nema makar vezu. Ali sestra ima deset godina."

"Obično sam dobar sa upoznavanjem familije. Ići ću."

"Hvala ti, vratiću uslugu." Skoči i obmota ruke oko mog vrata, te me sočno poljubi, onda se odmakne i uzme jednu pečenu palačinku.

"Inače, svadba je u Bosni, u Bihaću. Nemoj ništa da brineš, prenoćište, prevoz sve je sređeno. Samo je bitno da se pojaviš sa mnom." Smeje se i pruža mi namazanu palačinku.

"S tobom sam manje od sedam dana i pristajem na sve. Ne razumem."

"Znaš me sedam godina." Opet se nasmeje. " Odlične su ti palačinke. Kako je moguće da ti je stan tako uredan?"

"I to što kažeš. Hvala i navikao sam da držim u redu. Mada često mi navrati majka i sredi."

"Zašto sam i pomislila da sam sređuješ.."

"Ček..."

"Ništa loše, super. Meni majka nije htela ni sobu da sredi od kada sam napunila 15 godina."

"Žao mi je, stvarno." Ironično joj iskažem sažaljenje. "I ja bih bio manji kreten, da je moja bila poput tvoje. Tako kaže psiholog."

"Možda je u pravu. Jebiga. Izvini. Nisam ništa bolja. Dođi."

"Red uvreda, red poljubaca i misliš da će ti proći?" Kao uvređeno pitam.

"Čim završiš dobićeš još nešto."

"Da?"

"Kosta. Mislim da ću se ozbiljno zaljubiti u tebe. Možda to ne bi bilo dobro. Ti mi toliko ličiš."

"Imamo čak i isti problem."

***

Očekivanje da ću je svakodnevno viđati ili se makar čuti sa njom prošlo je nakon dva dana. Nisam navikao na vezu sa nekim kakva je Doris, ali mi se sviđa ono što ona daje. Ne guši, ne zivka, ne donosi odluke umesto mene. Kod nje nema cenzure, lažnog sjaja, ona je baš onakva kakvom se predstavlja.

Pored nje moraš, hteo ne hteo biti šta jesi, izvlači to iz tebe.

Sa njom stvaram drugačiji, dublji sa mnogo više poverenja odnos.

Želja da sebe premlatim se pojačava iz dana u dan, što sam bio takva kukavica i šta sam propustio svih ovih godina, bežeći i ne želeći da se suočim sa devojkom koja mi nije izbijala iz glave.

I ako nisam verovao u koncept srodne duše, mislim da ću sa Doris baš u to poverovati.

Kada sam je par dana pred tu svadbu, neplanirano upoznao sa majkom i kada se na prvu nisu složile kroz glavu su mi opet prošle, ali znatno intenzivnije, reči doktorke Mitić, možda je baš Doris tvoj tip devojke.

Doris je smetalo to što moja majka gura nos svuda i što još uvek misli da ja treba da je slušam. Možda sam zapravo i sam to mislio, jer nekako uvek sam strepio od njenog mišljenja. Sada mi je po prvi put bilo nevažno šta će reći, meni je sa Doris lepo.

"Lepa je, zaista. Ali taj jezik. Vidi se da je baš detinjasta. Deluje mi kao da ne znam baš šta želi od života. Sara je.." Moja majka govori, nakon što je Doris otišla.

"Prošlost." Prekinem je.

"Dobro. Ja sam ti rekla, ti kako želiš. Mislim imate 26. godina, znate valjda. Zbog nje si ostavio Saru?"

"Ne, ostavio sam je jer nisam zaljubljen."

"Nije sve u ljubavi."

"Tačno." Nije, mnogo faktora je važno.

***

"Svratiće moji roditelji po nas sutra oko 13h, ići ćemo sa njima, jel ti odgovara?"

"Hajde da idemo sami."

"Zašto? Kad idu oni, plus imaju mesta. Samo njih dvoje idu. I taman da se upoznate."

"Možemo se upoznati, sutra. Ali idemo sami."

"Ako tako želiš."

"Ne ljutiš se?"

"Zašto bih?"

"Ne znam, pitam."

"Uh čoveče." Uzdahne. "Idem da se kupam."

"Mogu li da ti se pridružim."

"Jedino ako ćeš mi oprati kosu."

Dovikuje, kada zatvori vrata kupatila.

Ja sam ozbiljno zaglavio, sa devojkom od koje sam pa bežao.

___________

❤❤❤❤ da vam priznam, ja jedva čekam svadbu ;)