KOD PSIHOLOGA 🔚

5

DORIS

Jutro mi je počelo kao najvećem baksuzu na svetu, prespavala sam alarm, dva alarma, nigde nisam mogla da pronađem normalan beli grudnjak, te sam ispod bele  majice obukla crnu čipku. Na brzinu se našminkam i razbijem omiljenu šolju za kafu, tek tada probudim uspavanu Evu.

Blago njoj ona danas nema ispit, prođe mi kroz glavu. Ne bi imala ni ti da si na vreme učila, glupačice moja lepa.

"Dobro jutro!" Čujem sanjivi Evin glas iza sebe.

"Sve je osim dobrog."

"Vidim. Skini tu majicu, imaš ogromnu fleku." I tako ostanem bez jedine normalne i ispeglane majice. I bez vremena da peglam drugu, pa se poslužim takođe belom, razdrljenom toliko da ako se malo nagnem  napred postoji verovatnoća da pokažem profesoru grudi, tačnije čipku koja ih prekriva.

"Mogu li da pozajmim tvoju šarenu maramu?"

"Da nećeš šal?"

"Ostavi zajebavanje za drugi put, mogu."

"Ne pitaj me gluposti, naravno da možeš. Majke ti što si se toliko našiminkala?"

"Nek sam makar lepa kad sam glupa." S tim rečima, rančićem i velikom maramom napuštam stan.

Nisam zaista glupa, al poslednji ispit sam spremila previše traljavo, pa sam ljuta na sebe. Bukvalno trčim prema fakultetu, kako bih sprečila da stignem na ispit posle profesora.

"Čestitam koleginice, kod koga radite završni?" Profesor mi pruži indeks.

"Hvala. Kod profesorke Trajković." Odgovaram, pokušavajući da smirim glas koji treperi od sreće. Nisam mogla bolje pitanje da izvučem. Kako je jutro počelo mislila sam da ću i ovog puta izvući pitanje koje nemam blage veze.

"Odlično."

"Doviđenja."

"Doviđenja." Profesor me pozdravi i ja zatvorim vrata a onda razvučem usme u osmeh od uha do uha. Kad se prestanem da se radujem, skinem onu maramu kojom sam se omotala i krenem dalje.

Doris, ti si genije!

Prelepi, pametni genije!

U hvalospevima sebi prekida me Tanja, te nastavlja da se raduje sa mnom kada joj kažem.

Više nismo bliske kao nekad ali se i dalje radujemo uspesima jedna druge.

"Idemo na kafu? Ako si slobodna."

"Naravno. Može u Lolu, imam nešto posle da obavim u centru?" Tanja odgovara i složimo se. Ja javim porukom mami da sam položila a Tanja se odjednom zacrveni kao paprika.

"Moj bivši, u kojeg sma i dalje zaljubljena. Haha. Mlađi je..."  pokaže mi na nekog momka u prolazu.

"Što ste raskinuli?" Posle tri minuta sam se pokajala, jer je počelo izlaganje od prvog trenutka do današnjeg dana. Niko ne voli da priča više, niti priča brže od Tanje.

"...Tada sam odustala od Koste, znači dečko je postavio standard u smislu fizičkog izgleda i onog kako muškarac ne treba da se ponaša. Dečko je žena, brate!"

Reč za uključiti moj mozak je izgleda jedno ime - Kosta.

"Ja moram njega da smuvam, ma hajde bre, nisam luda. Precrtala sam ga ja još u trećoj godini. Sad smo stvarno dobri drugari, dopisujemo se, pomažem mu tako nešto oko faksa..." Kad je seksi kolega opet postao glavna tema?