KOD PSIHOLOGA 🔚

3

DORIS

"Ti ne ideš na predavanje?" Otvaram vrata Evine sobe i šokirano je upitam kada je ugledam još u krevetu, a treba krenuti na predavanja.

"Nisu obavezna, tako da neću." Zašto ja to ne znam? Prolazi mi kroz glavu, okrećem se i ponosno izgovaram pre nego što zatvorim vrata: " Ja idem, kad sam već ustala."

"Kupi mi doručak kad se budeš vraćala." Dovikuje iza zatvorenih vrata svoje sobe. Obećam i još jednom se dobro odmerim u ogledalu, na meni je sve tip top osim kose koja vodi svoju politiku. Godinama me je nerviralo to što nikako nisam mogla da je ukrotim, a onda sam se pomirila sa sudbinom i sada sam u fazi zaljubljivanja u svoju kosu.

Na izlazu iz zgrade spazim tri koleginice, pridružim im se i tada zapravo počinje zabava. Seksi kolega je glavna tema? Zove se Kosta i Tanja je opčinjena njime?

Tanja je moja dobra drugarica još iz srednje škole. Glumim ludilo i totalnu nezainteresovanost za svet oko sebe, dok slušam priče o njemu. Titula nezaljubljive devojke će me izgleda pratiti i kroz studenstske dane?

"Nisam sigurna da znam ko je on." Odgovaram dok mi slika njega igra pred očima. Glupačo!

"Pokazaću ti ga. Ne mogu da verujem da ga nisi primetila! Izgleda vau!" Tanja se hladi rukom i pomalo zabezeknuto me gleda, a onda nastavlja da niže informacije o njemu, njegovom društvu...

Smeštam se na kraj reda, odmah pored Tanje i par minuta kasnije čujem njeno cičanje.

"Evo ga."

Ignorišem. Ne interesuje me. I onako ga ja ne zanimam. Niti želim da kvarim sreću Tanji. Jebote, ja makar mogu svoje hormone da kontrolišem u njegovoj blizini.

"Ladno sedi iza tebe." Šapuće mi i opa eto, bolje da sam ostala da spavam! Osećam da mi obrazi gore, a leđa su mi prava kao da mi je šipka na mestu kičme. Imam tremu zbog zgodnog?

"Okreni se da ga vidiš."

Tog momenta postupim kako mi je rekla, "suptilno i neprimetno" tako da je svako mogao videti da odmeravam kolegu iza. Da bih popravila utisak kompletnog idiota, okrećem se i kažem.

"Jebiga, dobar je."

"Kažem ti ja."

Ko spoji dve ludače? Komentarišmo lika koji sedi iza nas, poprilično glasno dok nas profesor ne podseti gde smo i zašto smo došle.

Dva semestra su prošla u očijukanju sa zgodnim kolegom, koji nije napravio ni korak bliže. U mojoj glavi su postojala dva scenarija, misli da sam totalni kreten, ali lepi kreten pa me tako merka. Ili je debil poput mene, sviđam mu se al neće ni korak da napravi.

Žao mi je zgodni, dobar si materijal al ja hoću da mene momak smuva. Ja sam samo jedno nežno srce, cvetić... Doris je tada prestala da se nada, neće ona osvajati okolo momke, ili hoće?

Moja kosa a njegovo dugme na jakni su pokušali da nas spoje, ali dalje od izvini i nije problem nismo otišli.

Gužva na ulaznim vratima univerziteta i moje kašnjenje naterali su me da se probijam kroz tu grupu i onda skoro vrinem kad osetim kao da mi neko čupa pramen kose. Ukopam se u mestu i okrenem neznatno, te se skoro zabijem u zgodnog. Rukom povučem kosu, pa opet osetim bol. Moja kovdžava kosa se umotala oko dugmeta na njegovoj jakni. Izvučemo se iz gužve i dobro opipam prsa kolege koji mi uzurpira misli, nažalost preko debelog materijala jakne. Kakav razlog za pipanje, šteta što nije leto, kako bih te mišiće osetila bolje pod prstima.

"Izvini." Progovori kada svoju kosu konačno otrgnem.

"Nije problem. Ošišaću je majke mi." Pobegnem glavom bez obzira.

"Doris, upravo ste mi opisali jedinu konvenciju između vas?"
Skine naočare, te ih obriše, dok pogled ne skida sa mene.

"Da. Četiri godine kasnije smo se u stvari upoznali."

"I tada ste priznali jedno drugom šta osećate?"

"Ne. Samo smo se je... Izvinite. Imali smo seks. Nismo pričali."

"Krenimo iz početka. Taj momak vam se jako sviđao..." Koji put već?

"Da."

"I ništa niste uradili povodom toga?"

"Kao što sam rekla, ne, sviđao se mojoj drugarici, plus ja sam bila klinka i živela u romanu gde momak gine da je osvoji ako mu se neka devojka dopadne. Gde muškarci nisu povučeni... Onda sam zvanično odustala od zaljubljivanja u njega. Viđala sam ga i tada bih imala one leptiriće, kao ni sa jednim drugim. Možda sada i ne bih pričala o njemu da nije bilo te noći, ali ja ne mogu da je izbacim iz glave. I u svakom tražim osećaj koji je on izazvao u meni."

"Doris, da li biste sad drugačije postupili, da se vratite u prošlost?" Gleda me, nakon što je nešto zapisala.

"Ne. Sigurno da ne."

"Uh." Samo uh?

"Mislite li da sam beznadežan slučaj?"

"Mislim da imam rešenje." Žena mi se osmehnula. "Ali ćete sačekati, još."

Nakon još petnaestak minuta napustim njenu ordinaciju i uputim se ka parku. Potrebno mi je da razmislim o ovome danas.

Ja njega ne mogu da izbacim iz glave, zašto?

Jer je u meni probudio interesovanje, jer je drugačiji, jer mi je te noći posvetio više pažnje nego svi momci zajedno. Nežan i strastven. Ni malo povučen u krevetu. I najvažnije nije me tražio, ni zahtev na bilo kojoj društvenoj mreži mi nije poslao. Gad! Zgodni gad!

Zašto imam ovaj osećaj da nešto i on oseća prema meni?

Zašto sam od svih muškaraca uspela da se zalepim za nekog ko je skoro odraz mene?

Zašto sam toliko puta dovela sebe do vrhunca sa njim u mislima?

Zašto mislim da bih se sad ovde, u prirodi, u javnosti pojebala sa njim? Samo da se pojavi?

Moram sebi dati odgovore. Ali ne mogu sama. Sručim se na klupu i nasmejem, dr. Mitić me je makar pokrenula. O ovome nikad ranije nisam razmišljala.

___________
💜