KOD PSIHOLOGA 🔚

13

DORIS

"Toliko se promenio za ovih mesec dana, od kada smo da kažem zajedno. Nekad ne mogu da ga prepoznam." Sedim u kabinetu dr. Mitić i opet pričam svoje probleme.

"Kako mislite da se promenio?"

"Na bolje."

"Smeta vam što se menja na bolje?" Dr. Mitić podigne glavu ka meni i ozbiljno me pogleda.

"Ne smeta mi to. Ali ja sam se zaljubila u jednog tipa, šta ako se odljubim sad kad se menja? Ne želim da se odljubim, s njim mi je  lepo." Zvučim po malo očajno?

I kakva je to reč odljibim, Doris?

"Ja bih rekla da on napokon postaje svoj. Doris, ja sam prolazila sa njim kroz te promene. Vi pozitivno utičete na njega. Uz vas postaje što jeste zaista. Vi mu to dozvoljavate."

"A ko mu je branio pre?" Psiholog me bledo pogleda.

"Mislim da vi imate problem sa komunikacijom..."

"I ja, verio me je a ja sam to poslednja saznala."

"Molim?"

"Da, mene je pitao hoću li da se udam za njega, tek kada je skoro sva moja rodbina saznala da smo vereni."

"To nije u redu."

"Recite mu to vi."

"Doris, shvatite da je komunikacija ključ uspešne veze."

"Ja mislim je ključ i dobar seks. Jer na taj razgovor mogu da ga prisili... " Kako bih mogla da ga nateram da me zadovolji tako da se izgubim?

"Bez prisile razgovor. Doris, taj opušteni stav, koji je zapravo vaš odbrambeni zid da malo smanjete. Makar pred bitnim osobama. On vam znači."

Opuštenost kao odbrambeni zid?

Kako?

Ja sam takva i nije istina da... Ili?

"Razmislite o tome."

***

Kucam na njegova vrata i čim mi otvori progovorim.

"Moramo sa razgovoramo."

"Zdravo Doris." Krene da me poljubi ja se izmaknem.

"Posle, prvo razgovor."

"Hteo sam samo da te poljubim, šta ti je?"

"Dr. Mitić mi je rekla stvar koja me je poprilično zbunila. I pošto je moja najbolja drugarica van grada morala sam prvo kod tebe da dođem. I ti si mi isto bitna osoba."

"Šta ti je rekla?"

"Da je moja opuštenost u stvari moj odbrambeni zid. Misliš li i ti isto?"

"Znam da kad god si u situaciju gde se ne snalaziš okreneš na šalu."

"I?"

"I da mi sutra ističe mesec dana."

"Za?" Zbunim se.

"Period za koji si mi rekla da ću se predomisliti."

"I jesi li?"

"Imam još 6 sati." Na prevaru mi se primakao i poljubio me.

Kada sam kasnije ležala na njegovoj strani kreveta setila sam se razgovora koji je imao neuspeli pokušaj.

Ono što ga je prekinulo je makar bilo uspešno.

Nama zaista treba razgovor ali kako početi, zapravo kako ga završiti.

Ustanem, navučem njegovu majicu i krenem da vidim šta radi. U kuhinji se čuje zvuk udaranja noža po dasci za sečenje.

"Šta radiš?"

"Pravim večeru."

"Šta praviš?"

"Pomfrit i salatu." Prilazim mu i spuštam poljubac na sredinu golih leđa.

"Ja sam ovde došla da razgovoramo ali to nam ne ide."

"Razgovorajmo."

"Promenio si se."

"Nisam. Samo sam te upoznao."

"Šta ti to znači?"

"Dođi." Spusti ruke na moja ramena, nakon što isključi ringlu.
"Sećaš se šta si mi rekla kada si upoznala moje prijatelje?"

"Da. Bilo mi je čudno kako si sa njima opušten, drugačiju, ni malo povučen..."

"Njih poznajem jako dugo. Treba mi dosta vremena da se opustim i pokažem u pravom svetlu."

"Znači..."

"Čekaj."

Zaustavim se i pustim ga da nastavi.

"Doris, ja sam pasivan, povučen, ne volim da sam u centru pažnje, ali samo kada su stranci u pitanju. Sa prijateljima je drugačije, sa tobom je drugačije."

"Sa Sarom si bio nekako..."

"Zaboravi Saru više. S njom sam bio sve samo ne ja. Doris, ona mi nije dala da dišem, a ja sam je puštao i mislio da je to okej. Takav sam primer gledao dok sam odrastao."

"Znači ovo među nama je ozbiljno?"

"Šta ti misliš?"

"Deluje kao da jeste. Zaboravljaš da sam neiskusna?"

"I ja sam." Opet me ljubi, opet prekida naš razgovor.

Da dr. Mitić ocenjuje mi bismo pali godinu, peticu bismo imali samo iz zaljubljenosti.

***

"Juče sam shvatila jednu prednost stidljivog momka." Sedim sa Tarom i pijemo kafu.

"Koja je?"

"Devojka je juče otvoreno flertovala on ju je ignorisao kao mene nekad."

"Čini mi se da tebe nije ignorisao nikad. I zaljubljen je u tebe. Šta ima okolo da flertuje?"

"Da, pravio se da ne postojim..."

"Samo je kreten kao i ti. Tebe volim on me još po nekad nervira. Mada, ispravlja greške. Polako menjam misljenje. Sviđa mi se i to što sad kad te se dočepao ne pušta."

"Ne želim ni da odem od njega, da bi trebao da me ne pušta."

"Šta si upravo rekla?" Pogleda me zbunjeno.

"Ne znam ni sama. Srećna sam i zaljubljena. I majka me više ne smara, nisam sama i ona je srećna. Rekla mi je da je Kosta kao stvoren za mene."

"I ja mislim. Da mi je neko rekao sa takve dve osobe mogu biti u vezi ne bih verovala. Vi ste kao nebo i zemlja. A opet tako slični."

"Čuda se dešavaju."

"Od kad ste se vi konačno urazumili, verujem u to."

***

Oblačim farmerice i majicu brzinski silazim niz stepenice te bukvalno uskočim u njegov zagrljaj. Nisam ga videla deset dana, jer je bio na nekom poslovnom putu, onda je išao kući danas se konačno vratio u Beograd.

Ljubim ga svuda po licu i sama sebi se smejem, nisam verovala da ću nekoga moći zavoleti u ovako kratkom periodu.

Toloko me nervira, duplo više privlači, nije ni nalik momku o kakavom sam maštala kao klinka, niti kao tinejdžerka. Ali sam se zaljubila, onda i zavolela.

"Doki, nedostajala si mi."

Kako je od Doki, najružnijeg nadimka, postao moj omiljeni nadimak?

Sa njegovih usana, zvuči tako seksi, privlačno...

"I ti si meni. I mom krevetu. Mom tel..." Moje nabrajanje prekida mokar, požudan pomalo traljav poljubac.

___________