Ona Me Je Promenila | Suga ff

2.

*to je to momci idemo*

Začuo sam Namjoon-a kako nas ohrabruje i skuplja sve na jedno mesto. Vreme je za nas koncert speak yourself, na ovome smo tako dugo radili, i puno se trudili. Bili smo jako koncentrisani sa ono sto ce upravo da se dogodi. I konačno sam čuo te reci, od svakog clana posebno. BAN- BAN BANGTAN. Tada dam znao da je vreme da se pokažemo jaci nego ikada. Nikada mi nije bio problem da se suočin sa hejterima, u srednjoj i osnovnoj školi sam se inače tukao kada bi me neko uvredio ili hejtovao. Sada sam se navikao na to i sve mi je jedno da li ce neko da me uvredi, ja za sebe znam sta radim i da ovo čime se bavim je nešto što sma zapravo oduvek želeo. Izašli smo na scenu i počeli nastup. Vreme je prolazilo i dosao je red na moj solo još od pre, seesaw, počeo sam da pevam, i odjednom sam video u publici devojku koja je držala znak  "min yoongi stop being depressed". Pokazao sam prstom na nju i rekao body guardu da je dovede na binu. Kada je došla na binu počela je da plače, od sreće predpostavljam, ipak sam joj ja idol, uzeo sam joj znak i podigao ga vidoko tako da svi vide, ona se je sagla i počela još više da plače, gledao sam je i uzeo je za ruku, ona je ustala i zagrlila me jako snažno, te sam joj ja uzvratio zagrljaj. Sedela je na bini sa mnom i pevala do kraja moje pesme. Zamolio sam je da dodje do back-stagea i da cu joj obezbediti ulaz ona me je samo jos vise zagrlila i plakala. Nešto mi je jako poznato kod nje, i nešto mi je prosto predivno kod te male. Kako zna da sam u depresiji kada nikada nisam pričao o tome. Nikada nikome nisam spomenuo moju depresiju. Želim da znam odakle joj to i kako zna.

Vote ako vam se svidja