Ona Me Je Promenila | Suga ff

27.

I konačno slećemo.. Ne znam šta će mi ostali reći kada me budu videli.. Sigurno će biti ljuti.. Pogotovo Namjoon.. BRATE ŠTA MI JE OVO TREBALO JAOOOJ! Mogu se sad slobodnl ubiti, ali ipak ne, želim se suočiti sa svime i da jednostavno nastavim kao da se nista od ovoga nije desilo.. Kao da se Yoona nije desila.. Uzimam i zadnje stvari iz aviona i krećemo polako ka kući. Stvarno sam uzbudjen, pričam kao da me nije bilo 3 godine a ne 3 - 4 dana, ah Bože živote...

" stigli smo"
i pakao počinje..
" JEL STE GA NAŠLI?" začuo sam Jina kako viče
" da da.."
" YOONGI GDE SI BIO, TI SI HTEO DA CRKNEMO OD BRIGE, BEZ TEBE ALO.."
" dobro Jin ajde smiri se"
" YOONGI HYUNG!!"
i onda je dotrčao Jhope naravno..
" BRINUO SAM SE ZA TEBE!!"
" o Bože Jhope.."
" idem da ostavim stvari pa cu vam sve ispričati"

Uzeo sam kofere i stvari i odneo ih u sobu, rasporedio i sišao dole u dnevnu sobu. Tamo me je dočekao BTS, ali, Yoone nije bilo, kao ni Jungkooka..
" Hej ljudi gde su Jungkook i Yoona?"
U tom trenutku je Jungkook ušao u kuću, alj vesti koje je nosio sa sobom nisu bile dobre..
" Jungkook gde je Yoona?"
" slušaj.. Yoongi.. Yoona je mislila da je najbolje da ode, a i ja i ona nismo hteli više da nastavimo vezu, jer, ne želim da budem loša osoba, niti loš prijatelj, ona takodje, pošto se znate od malena i sve.. odlučila je da ode i da jednostavno zaboravimo na sve.."
" ja- Jungkook nisi to morao da radiš zbog mene-"
"- nije to zbog tebe hyung.. to je zbog mene, jer, da smo nastavili ja bih se osećao loše, a i ona tho, tako da sad sam iskreno opušteniji i lepše se osećam'
" drago mi je zbog tebe Jungkook i hvala ti"
" i dobro gde si bio?"
" Namjoon.."
" hoćeš li sesti da nam ispričaš?

I tako sam im sve ispričao na šta sam i počeo da plačem a oni su bili tu da me uteše.. oni su uvek bili tu da me uteše.. sada shvatam da zapravo imam porodicu kakvu nikada nisam imao.. bolju od bill čega, od bilo koga.. možda ih nisam zaslužio, ali eto, onaj kome si namnjen on je uvek tu i uvek je bio i uvek će biti.. samo treba raspoznati prave ljude i da li su to oni.. nakon tri sata sedenja i pričanja koje nismo radili od kako se je Yoona pojavila odlučili smo da legnemo da spavamo. Otišao sam u svoju sobu, okupao se i taman što sam krenuo da legnem neko mi je pokucao na vrata.. Opsovao sam i lagana odškrinuo vrata.
" Namjoon nas treba"
" Jimine šta je bilo?"
" ne znam ni ja idemo"

Otišli smo u dnevnu sobu a Namjoon je gledao u telefon..

" pa Namjoon šta je bilo?"
" momci pakujte stvari, dobio sam poruku od Hitman Bang-a, ujutru imamo aviom, idemo u Nemačku da držimo koncert"

Svi smo ga pogledali upitno, ali, to je uobičajeno kod našeg menadžera.. Tako da smo svi otišli i spakovali svoje stvari..

*Jutro*

Uzimam poslednji kofer i stavljam ga u avion. Sedam pored Jimina i pokušavam da namestim sedište.

" jedva čekam hyung"
" i ja Jimine veruj mi"
" ti nikad hyung"
" ja sad veruj mi"

I osetio sam kako avion uzleće. Stalno smo pričali i bili smo svi uzbudjeni i veseli. Trebalo mi je malo ovakve atmosfere.. Da zaboravim na sve. Ali onda mi je prišao Jungkook.

" hej hyung"
" Jungkook"
" nisi ljut?"
" kako bih ja tebi mogao da budem ljut huh?"
" volim te"
" aww i ja tebe zečiću"

I konačno nakon dugog leta stigli smo u Nemačku.. Uzeli smo svoje stvari i otišli u hotel koji nam je rezervisan. Ostavili sko stvari, odmorili se, presvukli i odmah otišli na probu. Mogu da kažem da su mi ovakve stvari stvarno nedostajale. Nakon probe smo otišli da se spremimo za nastup. Već je 5 minuta pre izlaska na scenu i opet...

" Momci, ovako, šta je bilo, bilo je, sada je sve usmereno na koncert ok?"
" OK "
" DA VAS ČUJEM BAN"
" BAN BANGTAN"

Izlazimo na scenu i prvo što ugledam jeste milion ljudi.. Koncert izvodimo sa puno energije, i puno paznje. Opet red na Seesaw. I ono čemu se nisam nadao..

Opet onaj znak..

Opet ista osoba..

Opet iste oči..

Završavam pesmu, Bangtan izlazi na scenu, poklanjamo se, i izlazimo sa scene i prvo što radim je palim cigaretu..

Neke greške se ne daju praviti 2 puta, pogotovo ne ako je ona u pitanju, jer...

Ona me je promenila...