Ona Me Je Promenila | Suga ff

21.

Završila sam cigaru i krenula ka sobi kada me je njegova prokleta ruka sprečila.
"gde si posla?"
"a gde mogu nego kod Jungkooka?"
"ja sam tebi pravio društvo"
"pa?"
"sad ti sedi da praviš meni"
Ne mogu da se raspravljam sa njim, samo sam se vratila i sela pored njega. Oboje smo samo ćutali neko vreme. Ali eto Yoongi ne može da bude Yoongi a da nešto ne izlupeta od ranog jutra.
"pa, zašto si sada sa Jungkookom?"
"ha? Kako to misliš?"
"Pa, mislim, mene si iskoristila samo kako bi bila sa njim"
"Zato si rekao da ostanem? Da bi me sad krivio zato sto mi se svidja neko drugi?"
"Ne, to mi je palo na pamet"
"E pa nek ti ode s pameti, ne želim o tome da pričam sada"
"Kasnije onda?"
"Možda"
"YOONA" dotracava Jungkook zadihan
"ej baby"
"OD KAD TI PUSIS?"
"STA JE SA SVIMA VAMA KAO DA NE MOGU DA RADIM STA HOĆU U ZIVOTU"
"YOONGI ZASTO JE NISI SPREČIO!?"
"A zašto da je sprečim, kad ona to radi zato sto ona hoće?"
"TI YOONGI NISI NORMALAN ALO, YOONA POLAZI" uhvatio me je za ruku i bukvalno odvukao do naše sobe.
"Sta se desava sa tobom Kook?"
"Zasto si uzela cigaretu?"
"Može mi se"
"Ali to nije dobro za tebe"
"Znam Jungkook, evo, obećavam da necu više"
"Promise?"
"Promise"

Odjednom me je privukao i snažno poljubio. Naše usne su se ritmicki kretale i stvarale neopisiv zoološki vrt u mom stomaku. Morali smo da prekinemo poljubac zbog prokleto vazduha, jer eto, PROKLET JE.
"Volim te Yoona, nemoj sebi da škodis, ako treba prebij mene, ali nemoj da pusis"
"Ok Jungkook, volim i ja tebe, i ne neću te tući, neću ni pušiti, biću dobra"

YOONGI P.O.V

"Ok Jungkook, volim i ja tebe, i ne neću te tući, neću ni pušiti, biću dobra" su zadnje reči koje sam čuo pre nego što sam otrcao u sobu i plakao nenormalno gorke suze. Znam, rekao sam da nije problem da bude sa Jungkookom, ALI NE MOGU DA JE GLEDAM SA DRUGIM, POGOTOVO NE SA JEDNIM OD MOJIH NAJBOLJIH DRUGOVA, JA I JUNGKOOK SMO KAO BRAĆA, NE RAZUMEM. Ljubomoran sam, ne mogu da razmišljam uopšte. Možda bi bilo najbolje da samo napustim BTS ako ce se ovako nastaviti. Znam da ce svi biti razočarani i ljuti na mene, ali ne mogu ovako da živim, jednostavno ne mogu. Jednostavno im neću ni reci. Pokušaće da me zaustave. Samo cu otići. Večeras.