Moj Natprirodni Svet

1.deo

Zvrr, Zvrr. Čujem alarm, ali se ne obazirem na njega, posle par minuta ponovo tonem u san. Budi me grubo ,,razvaljivanje" vrata i majčin besan glas koji govori nešto, od pospanosti baš i ne razumem šta. Odjednom čujem reč ,,škola" i setim se. Kraj je raspusta, danas počinje ŠKOLA!!! Užurbano iskačem iz kreveta i trčim ka kuhinji. Po mojoj navici spuštam se niz gelender stepeništa do kuhinje. Ugledala sam mog najboljeg brata na svetu kako cedi poslednju narandžu za sok. Pružio mi je sendvič i sok na šank sa tihim ,,Dobro jutro mala spavalice. Nadam se da si se odmorila za ono što danas sledi", rekao je sa zlobnim osmehom na licu. ,,Jutro baš i nije dobro, spavalica jesam, ali odmorila se nisam", rekla sam pospanim i dosadnim tonom. ,,Dobro, dobro, mama te danas vozi u školu. Prijatno", pokazao je rukom na sendvič. Duboko sam uzdahnula i odgrizla prvo parče mog sendviča. ,,Mmm", kratko sam izustila. Majonez pomešan sa pavlakom, kulen, krastavčići i zelena salata, čine da sve oko mene nestane. Čujem bratov smeh, otvaram oči i ugledam cifre na zidnom satu 06:53. ,,U pizdu materinu!", uzviknula sam. Dok sam trčala nazad ka sobi, punih usta sam uzviknula ,,Najbolji si Elajdža", u odgovor sam dobila ,,Izdrži još godinu dana", i još glasniji Elajdžin smeh. Utrčala sam u sobu kao manijak i iz ormara izvukla limun žute farmerice i crnu majicu na kojoj je žutim slovima bilo ispisano ,,Summer". Upasala sam majicu u farmerice, uzela torbu, izletela u hodnik i slupala se sa bratovim prsima. ,,Ako želiš da iz kuće izađeš kao živi mrtvac, ili raščupana kokoška, samo izvoli". Rekavši mi to sklonio se u stranu i ispružio ruke kao da prođem. Izgovorila sam tiho ,,Fuck", i uletela u WC. Oprala sam zube i umila se, stavila sam malo pudera da prikrije moje prelepe podočnjake i očešljala tamno smeđu, skoro pa crnu kosu i pustila je da mi pada preko ramena. U tom trenutku se oglasila moja majka ,,Požuru žakasnićeš, ako budem nastavila da te čekam i ja ću!" Proderala se. Obukla sam kožnu jaknu. Sišla sam dole obula patike i uletela u mamin auto. Pogledala sam na sat. U tri lepe!!! Proderala sam se u sebi. Za jebenih dva minuta mi počinje jebeni čas, u jebenoj školi, u jebenih pola osam ujutru!!! Stavila sam slušalice u uši i pustila pesmu moje omiljene grupe BTS ,,Fake love". Ubrzo je mama stala, na brzinu sam je poljubila u njen ledeni obraz i istrčala iz auta. Utrčala sam u školsko dvorište, utrčala sam u školsku zgradu i umesto da na kraju utrčim u učionicu govorivši nastavnici matematike da mi je žao što kasnim, utrčala sam u zagrljaj moje najbolje drugarice, Megan. ,,Enaa, tako si mi nedostajala". Rekavši to još jače me je stegla, ako je to bilo uopšte moguće.
,,Megii. I meni je drago što te vidim, iako si bila kod mene pre samo 24h", rekla sam sa smeškom na licu. ,,Nego, zašto nismo na času?", upitala sam znatiželjno. ,,Pod jedan nismo se videle 24h i 6 minuta, a pod dva VEŠTICE NEMA, IMAMO SLOBODAN ČAS!!!! JEEJJJ". ,,Bajno, što znači da će mo odmah sledećeg časa, što je SUTRA, odgovarati celu prošlu školsku godinu." Rekla sam iznervirano. Dok sam ja pričala,
prišao nam je naš BFF Kain. Nas troje smo bili BFF još od pelena. Zapravo Kain i ja smo bili BFF od pelena, a Megan nam se pridružila tek u predškolskom, tada su se njeni roditelji sa njom doselili ovde zbog boljeg posla. Megan je zapravo holanđanka. Ima jako svetao ten i plave oči, a kosa joj je kovrdžava i plava.

,,Aaaa, mrzim tu kravu smrdljivu. Siguran sam da je to namerno uradila", prosiktao je kroz zube Kain. ,,Znate šta zabole me više za matematiku. Ostalo nam je još oko pola sata, hoćemo li u ,,Gril", ili?". Gril smo nazivali jedan kafić gde smo uvek dolazili pre i posle škole. On se nalazio jedno pet minuta od škole, pored policijske stanice gde su radili Meganin i moj otac. Nismo znali kako se zapravo zvao, pa smo ga nazivali po jednoj devojci koja je imala kožu kao da ju je neko grilovao.
,,Ajmo u ,,Gril", nedostaje mi Ana". Stidljivim glasom je tiho izgovorio Kain. Ana je bila ona grilovana devojka, u koju je Kain bio zaljubljen.
Između nas troje nikada, ali nikada nije bilo tajni. Kada se neko zaljubi, drugo dvoje to prvi saznaju i ako treba malo pripomognu da se ta veza dobro završi. Čuvali smo jedno drugo, kada neko ima neki problem, opet ono dvoje mu pomognu da ga reši. ,, Bukvalno ništa, ali ništa kod nas nije tajna. Mi smo kao jedno. ,,Ajmo onda u ,,Gril". Rekla je uzbuđeno Megan. Kada god bi smo videle Anu, nas dve smo počinjale da hvalimo Kaina. Ali uvek. Na primer, da je dobar u školi, da zna sjajno da kuva, da je nežan, brižan... Uglavnom je to bila istina. Izašli smo iz škole i uputili se ka kafiću. Kada smo bili ispred kafića, osetila sam blagi bol u glavi. Kako smo se približavali bol je postajala sve jača i jača. Na kraju sam tiho ciknula i uhvatila se za glavu. ,,Selena!! ", uzviknula je Megan i prišla mi. ,,Šta ti je?", upitao je Kain koji me je već pridržavao da ne padnem. ,,Dođi da popiješ malo vode", rekla je zabrinuto Megan pokazivajući ka ,,Grilu", gde su đaci izvirivali iza staklenih zidova gledajući šta se dešava. ,,Ne mogu" jedva čujnim, slabašnim glasićem sam rekla i krenula da padam, ali me je Kain uhvatio i podigao u naručje. ,,Ajde, otvori mi vrata!", uspaničeno je uzviknuo Kain. Osetila sam hladnoću prostorije i neki čudan osećaj, neki čudan miris. Mirisalo je na čistu dlaku psa. Ali ovde su životinje zabranjene. Otvorila sam oči i susrela se sa nebesko-plavim očima. Oh, bože nikada nisam videla takvu nijansu plave boje. Onda sam malo bolje pogledala tog dečka. Imao je crnu kosu kao ugalj, pune usne i nežne ali ipak nekako oštre crte lica.
Odjednom nisam više u toj prostoriji. Oko mene je crnilo, a na kraju ,,tunela" vidim jaku svetlost. ,,Dođi