🎃 Jesenja Mora🎃

Mask

Dona se krila  u obližnjoj napuštenoj kući koja je pripadala njoj , stala je ispred ogledala. Obožavala je ogledala imala je jedan ceo zid samo sa odgledalima. Stala je ispred i izvadila jednu masku iz ogledala.
Osećala je hladnoću i težinu , znala je da njeno srce postepeno postaje led. Ona cela postaje led. Led sačinjen od zamrznute vode i mržnje koji ni najtoplija vatra neće moći da otopi.
Držala je crnu masku u rukama ispred odgleda i rekla
"Ogledalo ogledalo ko će od njih patiti najviše ?"
"Uzdignite se kažem , senke dodjite i stavite maske , napravite ovu noć takvom da će je uvek pamtiti"
I iz zidova i kutka kuće gde je bila tama su stvarno došle senke i  poprimile ljudski oblik. Dona se približila jednoj i stavila masku , a onda se ta ista maska pojavila na svim .
Oluja se završila i ljudi su izasli iz kuće , neki u šetnju , a neki u provod.
Dok se Rouz spremala i izlazila iz kuće učinilo joj se da nešto mrda zavesu , ponadala se da je to samo vetar.
"Ćao Rouz " reče Stiv njen dečko i poljubio je u znak pozdrava
"Kako si Stiv ?"
"Nikako pravo da ti kažem napolju je prehladno , i ovo nebo "
"Znači smeta ti vreme " reče Rouz i šetnju su nastavili u tišini.
Iza njih se šunjalo Donino stvorenje sa maskom , išlo je tiho i polako.
Samo je dodirnulo Stiva , i Stiv je pao i iz njega je počela da curi crna krv.
Rouz nije imala vremena da očajava , skupila je tugu u sebe i počela da trči , a ono stvorenje joj je bilo za petama. Trčala je ka gradu
"Upomoć bilo ko reče" ali trenutno nije bilo nikoga da čuje njene krike , svi su bili sakriveni u kućama.
Dok je prolazila pored grada videla je tela ljudi koja su bila baš kao i Stivova .
Ušla je u kuću , zaključala se , kroz prozor je videla da je grad pun onih stvorenja sa maskama .  Kada se okrenula videla je da nije samo grad , bila je i njena kuća.