🎃 Jesenja Mora🎃

Shadow

Dona je sedela u svojoj kući ispred odgledala. Ustala je i rekla "Ogedalo , Ogledalo pokaži mi Elisu "
I na odgledalu se pojavila Elisa , živa i zdrava
"Nije mrtva , nije izgorela u požaru ?"
Znala je da je odgovor ne , potom joj se na odgledalu prikaza šuma , šuma koju je gutao crni plamen. Pokretom prsta je ugasila plamen koji je gutao šumu.
Ponovo je sela , mislila je šta joj je najbolje činiti , a onda se setila .
Setila se da gde god da se Elisa nalazi postoje senke , senke kojima ona može da upravlja .
I doba dana je bilo idealno za to.
Ponovo je ustala , donela sveće i okrenula se zidu "Et muri, ripisque Senko ut de hostibus meis" , sveće su se ugasile , a na zidu se pojavila senka. Senka koja možete biti na bilo kom predmetu i koja možete ubiti.
"Želim da devojku po imenu Elisa nadješ i ubiješ "
Senka je poslušala i krenula .
Elisa je trčala kroz šumu , osetila je umor i bol . Zastala je
"Vidi zaustavila se vatra" reče njen Dečko Bran
"Dobro je . Da li veruješ da se Dona vratila ?"
"Ne , ali vi ste bile prijateljice?"
"Jesmo nekada davno, misim da znaš tu priču Brane"
"Priču da si joj ti bila jedini prijatelj "
"Tu priču"
"I da si rekla njenu tajnu " reče Bran  Elisi
"Tajna je bila da je ona veštica koja radi protiv grada , morao je neko da reaguje "
"I sada opet to radi" reče Bran , a onda pogleda u Elisinu senku
"Elisa brzo pogledaj , tvoja senka "
"Šta sa njom ?"
"Izgleda kao da drži zmiju "
Elisa je viknula iz svog glasa , preturila se i pala preko stabla , time kao da je odvojila zlu senku sa sebe. Uze Brana za ruke i poče da trči.
Trčali su i trčali sve dok nisu stigli do vode, zahvaljujući odrazu koji je voda dala Dona je mogla da ih vidi
Došla je do ogledala koje je bilo njene visine i širine i nasloni se na njega , a onda kao da je potonula. Izronila je ispred Elise i Brana.
Voda sa nje je kapala crnom bojom , izgledalo je kao da je izašla iz reke koja je bila napunjena mastilom.
"Opet se srećemo" reče Dona , koja je sada bila na suvom i pokretom ruke od vode se napraviše dva pipak koji su ih držali.
"Idućeg puta ćeš čuvati tajnu ,jasno ?" upita Dona Elisu
Pipak je sve više i više stiskao Elisu i Brana , senka se sve više i više približavala.
Bran je to mogao da nasluti , izvukao je upaljač iz zadnjeg džepa , samo mu je šaka bila slobodna.
Video je senku iza njega i bacio upaljač na nju , senka je posle sekund nestala zahvaljujući plamenu . Izgledalo je kao da se razbežala.
Dona se fokusirala na Elisu , toliko joj se približila da je osetila njen ledeni dah. Dona je dodirnula Elisi lice , sa prstiju joj je kapala crna tečnost poput  mastila i pekla Elisinu kožu .
Upaljač je eksplodirao i pipak sa Brena se pretvorio u vodu. Odskočio je i gurnu Donu nazad u jezero. Dona je pri padnu u jezero podigla ruku tako da su crni bršljani počeli da rastu i oluja da dolazi.
Donu je jezero vratilo kroz odgledalo kojim je i došla , ispala je iz odgledala. Delovalo je kao da je neko na nju prosuo litar mastila, vukla se i vukla, a svaki njen pokret je ostavljao crni trag iza sebe.
Došla je do stolice koju je smatrala svojim tronom.