🎃 Jesenja Mora🎃

Spell

Stanovnici Nalesa su bili sakriveni u svojim kućama , mislivši da zlo neće moći da udje u njih.
Nisu ni znali da je zlo već u njima , da ih posmatra i da živi  sa njima.
Uključio se dnevnik , a sa njim i krupni tv voditelj
"Almartna situacija je završena , većina stanovništa je umrla od preteranog zagadjenja , situacija se promenila tako da možete da nastavite sa vašim aktivnostima"
Te reči nisu ni voditelju , a kamoli stanovnicima ulivale nadu .
Dona je mazila zmiju , žele je još više da ih kazni.
"Znaš najdraži moj , želim da ih kaznim još više , specijalnim činima" obraćala se Dona zmiji .
"Činima kojim ću prizvati hiljadu zmija iz samog srca tame , zmije koje pri ujedu pretvore  žrtvu u senku koju ću ja moći da kontrolišem, ali će mi trebati jedno zmijsko jaje" reče Dona i ustade , uzela je jedno jaje sa kreveta koji joj je bio namenjen njenoj zmiji
"Nemoj da brineš neću ti povrediti dete , tvoje dete će postati samo vodja" 
Uze Dona jaje  , podiže ga iznad glave i reče "Et dimittis in aperto ovum obumbratio"
Skinula je odgledalo sa zida stavila ga na pod i na njega je lagano stavila jaje , iz jajeta je izašla zmija. Koja se popela doni na ruke , Dona je ponosno držala . Potom je iz ogledala izašao crni vrtlog dima , nalik tornadu i u svačijoj  kući u Nalesu u kojoj je postojalo odgledalo su izlazile zmije , zmije nastale od samih senki .
Bil  i njegova devojka su ručali
"Nadam se da će ovo proći pa da ćemo uskoro uspeti da napustimo grad" reče Bil
"I ja isto vreme nikada nije bilo ovoliko loše "
"Volim te " reče Bil devojci
Nije došlo do njenog odgovora , a zmije su izašle iz ogledala. Paralisani od straha nisu ni pokušali da ustanu , možda su i znali da će izgubiti . Zmije su ih ujele, a onda su njihova tela postala crna poput senki.
"Okupite se" povika Dona i stanovnici u  čijem telu su bile zarobljene senke su stali ispred njene kuće.
Dona je stajala na krovu kuće i spremila se da da narednu , a onda je nešto prekinulo.
Njen Familiar je došao do nje , podigla ga je , naslonila njegovu glavu na svoju i dobila telepatsku poruku.
"Nisu svi ljudi pretvoreni u senke , neki su pobegli u šumu i među njima je Elisa"
Kada je to čula Dona je počela da mazi zmiju , a u sebi je osetila da bes gori njenu kožu. Elisa je bila njen najveći konkurent , Elisa je bila devojka  duge plave  kose poput zlata , kože bele poput snega. Bila je srećna nasmejana i imala je ono što Dona nikada neće imati ljubav naroda.