Samo s tobom sve je moguće 🔚

9

Provela sam dva dana u razmišljanju. Kockati se ili ne. Reći mu ili ipak ne. Nisam još uvijek sigurna u svoju odluku, ali što je tu je. Idemo dalje.

Kad sam ušla u stan, ostavila sam kofer sa strane otišla do kuhinje da vidim šta ću jesti, ali u tome me je preteknulo zvonu. Ufff. Krenula sam prema vratima, a tamo ugledala Lea, Matej mi je javio da mu je rekao da sam se vratila, tako da sam ga očekivala, ali ne tako brzo. Šta je, tu je.

"Mogu ući?" Samo sam se sklonila u stranu i pustila ga da uđe.

"Kad si se vratila?" Upita kad uđemo.

"Nema ni 10 minuta."

"Vidi, ne znam tko te je povrijedio, ne znam ni kako,ali znam da netko je. To sam primjetio još onaj dan kad smo se prvi put šetali uz jezero. Nisam htio navaljivati da mi kažeš, ali uz tebe sam što god da je u pitanju. Sviđa mi se ovo između nas, ali to ne ide bez povjerenje. Ne želim te izgubiti, jer te..."

"Mogu ja?" Upitam kad ga prekinem, a on me zbunjeno pogleda.

"Da." Zbunjeno odgovori.

Odem do frižidera i donesem nam dvije pive na šta me on zbunjeno pogleda pošto znam da ne pije. To je to reći ću mu, pa šta bude, bude.

"Vjeruj mi, trebat će nam oboje." Kažem kad me i dalje zbunjeno gleda kad mu dam pivu. Zna da ne pijem a niti on.

"Matej me je već pripremio na najgore."

"Vjerujem da je."

"Pa ovako, kao što već znaš Matej i ja smo živjeli zajedno dok sam studira. Mateju je dolazio brat i htjela sam da ih ostavim same, iako znam da im ne smetam, htjela sam da se podruže i popričaju muški, kako bi vi rekli. U to vrijeme, moja frendica koja je samnom studirala me nagovarala da idem negdje van, a meni se nije dalo, pa sam konačno na njezinu radost, a moju žalost pristala." Progutam knedlu, zatvorim oči i duboko udahnem. Njegova ruka stisne moju i osjećam njegovu podršku.

"Polako Ema, uzmi si vremena koliko ti potrebno." Samo klimnem glavom, dok popijem gutljaj pive te nastavim.

"I tako smo se Helena i ja zaputile u neki klub. Iskreno bilo mi je dosadno, htjela sam što prije otići kući, ali nisam zbog Mateja. Helena je plesala s nekom momkom, ja sam joj javila da idem. Bilo je oko 3 sata kad sam krenula prema stanu, nije bilo nikoga. Odjednom sam čula da me netko zovnuo te sam se okrenula.

"Ispalo vam je ovo." Prišao mi je čovjek od nekih 25/30 godina i dao mi je 50 kuna.

"Nisu moji, zadržite." Rekla sam mu pošto sam imala u novčaniku samo krupno.

"Hvala vam." Rekao je ali nije otišao, stajao je ispred mene.

"Ja bi trebala ići doma." Rekla sam mu, kad sam se pokušala okrenuti, on me je zaustavio.

"Pa nećete valjda samo tako otići?" Povukao me je i pribio uza zid kad smo ušli u ulicu.

"Ja stvarno moram ići." Jedva sam nekako rekla, bilo je me je užasno strah. Nikad u životu se nisam toliko bojala.

"Prvo ćemo se malo zabaviti. Rekao je perverzno i stavio ruku u moje gačice, dok sam ja počela glasni vrištati, ali mi je on stavio ruku preko usta. Oborio me na pod i počeo skidati, opirala sam se, ali ne dovoljno. Bio je puno jači od mene. Probudila sam se u krevetu okružena doktorom i sestrom. Matej i Fran su bili pored mene."

"Isuse, na sve sam pomišljao ali ja ovo nikad." Rekao je Leo dok me grlio, a ja sam plakala.

"Jesu ga pronašli?"