Polako se budim u krevetu, niti se ne sjećam kad smo jučer zaspali. Prvo što primjetim je da nema Lea. Na sam pomisao mene on ulazi s koferom.
"Tvoje stvari." Odgovori na moje neizrečeno pitanje i uvlači se u krevet pored mene te me ljubi.
"Koliko je sati?" Upitam pospano.
"Oko 7, još je rano. Spavaj." Govori dok se i on vrati u krevet i zagrli me.
"Zašto si ti onda budan?"
"Tvoje stvari, kasnije ćemo pričati." Govori mi dok se samo ugnjezdim u njega i nastavimo spavati.
Ovaj put se ja probudim prije njega. Polako se izvlačim iz kreveta da njega ne probudim. Silazim dolje da nam napravim nešto za jesti. Ostanem u šoku kad vidim da je hrana već postavljena na stolu.
"A gdje si ti pobjegla?" Upita me Leo koji me obrli svojom rukama oko vrata.
"Napravit nam nešto za jesti, ali očito me netko preduhitrio."
"Dušo ti si užasna kuharica."
"Hej!" Pobunim se i lupim ga u rame, što njega zabavlja.
"Ajde da jedemo pa se možemo ići prošetati." Govori dok mi izvlači stolicu
"Nešto sam razmišljao." Govori dok jedemo.
"Bojim se pitati šta." Podrugnem se.
"Hahaha jako smiješno." Doda sarkastično.
"Šta kažeš da kad se vratimo počnemo živjeti zajedno." Na ovo onu vodu koju sam pila ispljunjem točno njemu u facu.
"Pa vjerojatno sam trebao pričekati da prvo popiješ." Govori dok se briše.
"Pa šta kažeš?"
"Mislim da bi trebao prestati govoriti mi šokove dok pijem."
"Shvatio. Onda?"
"Hm da nije malo rano?" Upitam oprezno
"Rano?" Začudi se.
"Pa da jučer smo se tek pomirili."
"Znam ja jako dobro kad smo se pomirili. Zar nije jednostavnije da živimo zajedno? Ionako smo stalno bili kod mene ili tebe."
"Znam, ali ne želim da brzamo kao prošli put."
"Misliš da smo brzali?" Upita zaprepašteno.
"Ne!" Brzo odgovorim da me ne shvati krivo.
"Nego samo želim da sve ide svojim tokom."
"Onda nemaš ništa protiv da prođem u kuću pored sad?" Šokira me.
"Zašto bi dovraga prelazio sad u kuću pored?!" Ovime me samo iznervira.
"A zašto dovraga mi ne bi živjeli zajedno?" Uzvrati mi pitanjem.
"Nemoguć si."
"Ja sam nemoguć? Bar se trudim." Istakne.
"Prisjeti se ko se nije ovdje htio boriti za ovu veze." Kažem ustajući se od stola, jer mi je ovaj doručak presjeo.
"Ema." Brzo je uhvatim za ruku da ne ode.
"Htio sam nam samo olakšati, ionako smo provodili stalno vrijeme zajedno. Bilo bi nam puno lakše i jednostavnije. Ako ti nećeš, dobro. Poštujem tvoju odluke, ali je ne podržavam." Kažem iskreno.
"Može ovako. Da sam uživamo ovdje, tek smo se pomirili. A ja obećam da ću razmisliti o tome."
"Kao da imam izbora." Podrugljivo dodam.
أنت تقرأ
Samo s tobom sve je moguće 🔚
أدب الهواةEma Kovač vrckasta i pomall luda djevojka. Vraća se u svpji zemlju nakon završenog faksa i zapošljava se u jednpj trgovini s dječjom opremom. Što se dogodi kada jedan dan dok je na zamnjeni u drugojt dođe zgodan, poznati pkevač? Leo Marić poznati ml...
