Samo s tobom sve je moguće 🔚

21

"Leooo?!" Čujem kako me Ema doziva, ali ne obraćam pažnju.

"Budi se." Govori mi dok me na sve načine pokušava probuditi.

"Spavaj." Promrmljam ne otvarajući oči okrečući se na drugu stranu.

"A ne." Pokušava me vratiti nazad.

"Što je tebi danas?" Upitam kad otvorim oči.

"I zašto si ti obučena?" Upitam kad je vidim.

"Sinula mi je jedna super ideja."

"Ovo će biti dobro. Slušam?" Ona me samo presječe pogledom.

"Jako smiješno." Sarkastično doda.

"I koja je to tvoja super ideja?"

"Ajmo se ići sanjkati." Kaže ozbiljno.

"Ja se iskreno nadam da se ti šališ."

"Jel ti izgledam da se šalim? Ajde bit će zabavno."

"A na skijanje nećeš?"

"Kao prvo ne znam skijati, a kao drugo ne želim ništa polomiti."

"A zašto bi ja trebao ići na sanjkanje, ako to nisi htjela ići na skijanje?"

"Znaš šta?" Upita kad se ljuto ustane.

"Ne trebaš mi, idem sama." Kaže i izjuri  van iz sobe. Sad je još i ljuta, super.

Ona da ide sama ovdje? Ne vjerujem, htjela me samo uplašiti da ja idem. Super sad me razbudila i ne mogu više ni spavati. Obućem se i krenem dolje da potražim Emu.

"Ema gdje si?" Vičem kad ju ne nađem.

"Dobro, pobijedila si." Govorim ali badava. Izgleda da je stvarno otišla. Što mene iznenadi. Nabrzinu se obučem i krenem za njoj kuda smo išli jučer. Valjda je tim putem otišla

"Ema!!!" Netko se zadere i ja se okrenem, te ugledam Lea kako žurno ide prema meni.

"Stvarno si otišla?!!" Dođe do mene sav uspuhan.

"Pa rekla sam da mi ne trebaš da bi otišla." Istakne i nastaviti hodati.

"Imam ponudu." Na to samo podignem obrve.

"Sad idemo na sanjkanje, onda ćemo otići na ručak i poslije toga idemo na klizanje."

"Ali ja ne znam s..." Odmah me prekine.

"Pristao sam na tvoju želju, tako da pristani i ti na moju. Uostalom ja ću te držati."

"Kao što si me i prošli put držao." Podrugnem mu se pošto me bio pustio i pala sam.

"Ha ha ha evo ovaj put ću te držati i neću te pustiti, obećajem."

"Dobro, nek ti bude." Kažem te me on primi za ruku i krenemo.

Nakon što smo se sanjkali, iako Leo to ne želi priznati vidjelo se da je uživao. Dok si nas ljudi čudno gledali. Pa šta? Ko kaže da je sanjkanje samo za djecu. Nakon što smo se nasanjkali krenuli smo na ručak u neki restoran.

"I kako ti je bilo?" Upitam kad nam konobar donese jelo, iako znam i sama kako mu je bilo.

"Ma dobro, ništa posebno." Slegne ramenima i izbjegne moj pogled.

"Zašto lažeš?" Upitam dok se smijem, a on me pogleda.

"Ne lažem." Kaže sigurno.

"Zar je tako teško priznati da si uživao, u nečemu što si rekao da je za djecu."

"Dobro, pobijedila si. Uživao sam. Sretna sad?"

"Presretna." Kažem iskreno.

"Nije se loše vratiti u djetinstvo i prisjetiti se starih uspomena." Doda.

"Jel da?"

"Da, ali poslije idemo na nešto pravo. Klizanje." Kaže oduševljeno dok ja preokrenem očima.

"Znaš sanjkanje je puno sigurnije. Bar neću slomiti nogu." Napomenem mu, a on se smrkne.

"Ne zanovijetaj, nego jedi da možemo ići. Ako si zaboravila rekla si da ćeš ići."

"Kao da bi mogla pored tebe zaboraviti."

"Upravo tako, zato se požuri." Kad smo pojeli, došlo je na red i za klizanje.

"Ako me pustiš ovaj put ću te stvarno ubiti."

"Ajde ne gunđaj." Govori mi dok me drži oko struku, a moje ruku se trenutno na njegovim vratu.

"Zamisli da plešemo."

"Nekako više volim plesati na sigurnijem mjestu gdje se ne mogu slomiti." Podrugnem se, a on se počne smijati.

"Ema?" Ozbiljno me pozvao, jao nije valjda nešto loše.

"Hm?"

"Volim te."

"Daj budalo mislim sam da je nešto ozbiljno." Kažem dok ga lupim u rame.

"Pa ovo je ozbiljno. I bilo bi poželjno da uzvratiš."

"Volim i ja tebe budalo." Prima me za struk dok ja dižem noge gore te se ljubimo dok ga primam za obraze.

"Ali, došli smo ovdje da se kližemo, ljubljenje i ostale stvari ostavi za poslije." Govori kao ozbiljno dok pokušava sakriti osmijeh.

"Kao smeta ti."

"Ne pitaj gluposti, a sad mi daj ruku." Uzimam me za ruku i polako krećemo klizati, ali Ema ne bi bila Ema da se spotakne i padne i povuče Lea sa sobom.

"Jesam ti rekla da sam prešlampava ja za klizanje." On se naravno počne smijati.

"Ne smij se, boli me dupe zbog tebe i diži se s mene."

"Zašto? Meni baš ovako paše." Smije mi se kreten.

"A što se tiče ovog prvog. Bez brige ljubit ću dupe da prođe, ali pošto ne mogu sad onda ću sad tvoje lijepe usne." Govori dok spušta nježan poljubac na moje usne koji ja rado prihvaćam.

"Bolje?" Upita me kad ustanemo.

"Hladno mi je, kad ćemo ići?"

"Onda ću te ugrijati." Uzima moju ruku koju počne grijati. Nekome ovo ništa ne bi značilo, ali upravo ovakve sitnice meni znače puno.

"Imam ideju." Kažem joj na putu prema kući i dobijem njezinu pažnju.

"Pošto smo shvatili da nisi miljenik zime i da mrziš sve zimske sportove. Što kažeš da sutra odemo na neku ljutnu destinaciju?" Na ovo samo zastenem.

"Ozbiljan si? Ne šališ se? Leo kunem ti se ako je ovo neka tvoja šala do..." Odmah me prekine.

"Ozbiljan sam i ne šalim."

"O Bože da. Volim te, volim te." Govorim mu kad sam mu skočila u naručje jedva me uspio primiti da ne padnemo oboje.

"Da sam znao da će to toliko razveseliti predložio bi to i prije."

"Kad krećemo?"

"Ako sve bude po planu, možemo već sutra."

"Ja sam za." Kažem veselo.

Kad vidim da je ona sretna i ja sam sretan. Ne mogu vjerovati da sam je skoro izgubio. Ne znam gdje mi je bila pamet. Proklinjati ću sebe svaki dan zbog izgubljenog vremena bez nje. Ona mi je ta koja mi je bila potreban. S njom sam sretan, niti jedna druga nije dolazila u obzir. Nikad u životu ne bi iznosio onakvo nešto u javnosti, ali za nju bi sve napravio. Svaku riječ koju sam rekao sam mislio, nadajući se da će mi oprostiti. Znao sam od početka da neću lako vratiti povjerenje, jer ga nema u mene. I mene i nju sa svih strana pritiskali, zato sam i došao na ovu ideju da pobjegnemo od svih i uživamo malo. Samo ona i ja. Nitko nam drugi više nije ni potreban.

Malo kraći i možda malo dosadniji nastavak, ali zato vas u idućem očekuje nešto neočekivano
Čitamo se uskoro
💜💜💜