Samo s tobom sve je moguće 🔚

3

"Marina šta sam ja tebi rekao?!!" Upitam je bijesno uneseći joj se u facu.

"Nikad nismo bili zajedno, niti ćemo ikad bit. Utuvi si to više u svoju glavu i ne pričaj okolo da smo zajedno. To što smo se par puta kresnuli ne znači ništa. Jesam bio jasan?!!" Upitam ju stežeći je za nadlakticu, dok se ona ne usudi ništa progovoriti.

"Ali ja tebe volim." Kaže plačno.

"A ja tebe ne. Ne želim te više vidjeti blizu sebe. Jesi me razumila?!!"

"Da." Tiho kaže i ja je pustim, a ona se zatetura unatrag

Krećem prema autu dok zovem Emu. Sjebao sam i to treba pod hitno ispraviti. Prije nego što je otišla upitala mi je pogled koji mi poručuje razočarao si me.

Zovem ju na mobite ali je stalno zauzeta. S kime više toliko priča?

Nakon par minuta probam opet i razveseli me kad zvoni, ali mi se ne javlja na jebeni mobitel, te ju zovem opet i opet. Ne odustajem dok mi se ne javi moram joj objasniti "Osoba je trenutno isključila mobilni telefon."

"U pičku materinu sad je i mobitel ugasila" Lupim od volan dok vozim, iznerviram se.

Odlazim do parkirališta na kojem joj je auta,vidim da je i dalje je tu. Ne mogu nazvati Drinu da je pitam za adresu, jer će htjeti znati razlog, a kad sazna objesit će me. Najbolje da dođem sutra kod nje na posao i objasnim joj.

"Hejj, jesi stigao?" Upitam kad se Matej javi.

"Hejj, jesam. Taman te mislio nazvati, vrijedi li dogovor?"

"Jel mogu ja doći do tebe?"

"Može, naravno. Jel se nešto dogodilo?" Matej me poznaje u dušu.

"Pričam ti." Kažem taksistu adresu te se zaputim prema Matejovom stanu

"Konačno." Kažem i zagrlim ga dok me on zavrti.

"Jesam ti falio?" Upita kad me spusti.

"Još pitaš?"

"Pa da čujem." Upitno me pogleda.

"Šta?" Pravim se glupa.

"Priču." On nam donese pivo i počnem mu ispočetka pričati pa sve do sad.

"Ne znam šta da ti kažem. Nije u redu što je dozvolio curi da te tako nazove i nije joj ništa rekao. Mislim da trebaš pustit, prije nego li se zaljubiš."

"Počeo mi se sviđati." Kažem tužno.

"Pa to je novo. Kako god bilo morat ćeš se sredit jer ćeš ga vjerojatno često viđati."

"Jel ja uvijek moram nabasati na kretene?"

"Zato sam ja tu da te liječim." Kaže ponosno.

"Hoćeš ovdje ostati spavati, pa te ja odvezem sutra do stana prije posla?"

"Može, ali morat ćeš i do posla. Auto mi je tamo ostao."

"Dogovoreno."

Uživala sam u Matejovom društvu, on me uvijek razveseli, uvijek je bio tu za mene i bio mi podrška. Ujutro me odveze do stana pa kasnije i do posla.

"Sranje." Kažem kad vidim Lea ispred ulaza u dućanu.

"Šta?" Zbunjeno me pogleda.

"Leo."

"Aha, skužio nas je, zato osmijeh na lice. Vidimo se danas?"

"Ne znam, čut ćemo se svakako."