Devojka sa Islanda

1. Deo

     Budim se uz glasno lupanje kapljica kise o metal,sa kojim bih se budila skoro svakog jesenjeg dana.Bila sam previse umorna od jucerasnjeg ispita koji je,bar ja mislim,dobro prosao.Danas sam imala casove od 2 pa sam mogla da se valjam po krevetu,kao sto bih radila vikendom.Odmah sam uzela telefon sa punjaca kako bih videla koliko imam lajkova od sinocne objave sa Tinom.Dobro,nisam bas zbog toga uzela telefon,htela sam da vidim da li mi je Tinin brat(koji je inace bio presladak) prihvatio zahtev na fejsu.Nekih cetrdesetak minuta kasnije sam napokon odlucila da odem do kupatila kako bih se umila i istusirala vrelom vodom.Obukla sam se u farmerke i tamno-crvenu duksericu-tipicna kombinacija koju bih nosila svakog dana.Jedva sam cekala da vidim sta ima za dorucak,ali u kuhinji nisam zatekla nikoga.Drala sam se kroz kucu i proveravala svaku sobu kako bih proverila da nije neko kod kuce samo jos lezi u krevetu.Ali na tatinom krevetu sam samo zatekla mog psa Dzerija.Pogledala sam telefon,ali nisam imala ni jedan propusten poziv,kao ni poruku.Obukla sam jaknu I otisla do pekare po neku kiflu ili nesto slicno.Kako sam ja bila ociti maler,tako je bilo i sada.Pekara je naravno bila zatvorena jer su svi njeni radnici bili na odmoru.Vratila sam se kuci,ostavila mokar kisobran u onu korpu za kisobrane I krenula da przim jaja.To sam najvise mrzela.Jeste da je to zdravo i sve to,ali meni je bilo onako masno i bez ukusa.Pojela sam to silom da bi me drzalo skoro ceo dan.Zatekla sam poruku na mikrotalasni I pomislila ,,Tata,da li smo u 19. veku?".Procitala sam poruku na kojoj pise ,,Dusice,otisao sam na poslovni put na Island,nadam se da nece dugo trajati,nisam imao vremena da ti pripremim dorucak,nadam se da se ne ljutis,ljubi te i voli tata". ,,A sa kim cu ja ziveti?"-je bila prva misao koju sam pomislila posle ove poruke.Ponavljala sam ovu poruku naglas kad sam videla da cu zakasniti na bus.

U skoli sam imala nenajavljeni test iz istorije,a nisam ni knjigu pipnula,ali bukvalno nisam.Dok lutam hodnicima skole trazeci nastavnicu srpskog da je pitam da li cemo imati kontrolni u toku sledece nedelje,spazila sam jednog decka koji je po svemu sudeci bio kao princ.Svilena,lepa,bujna plava kosa(kao one sto prikazuju na reklamama),divne morske oci I pogled koji ubija.Volela sam zgodne momke,pogotovo plavusane.Gledali smo se tako jedno 10-ak sekundi dok nije skrenuo pogled.Bila sam izneverena,razocarana,srecna,sve te emocije bilo su pomesane I ubrzo su se pretvorile u plac.Ne znam zasto.Htela sam da placem.Da vristim.Da se zakljucam u svojoj sobi i placem dok ne napravim od moje sobe sopstveno jezero.Sela sam na klupicu u dvoristu skole I plakala.To moje plakanje bilo je bezazleno.Nikuda nije vodilo.Osecala sam se kao da niko ne obraca paznju na mene,kao da neko ne postoji na svetu osim mene. ,,Sta mi je" pitam sebe. Prilazi mi Tina.Pita me nesto,nisam u tom trenutku razumela sta,jer sam samo mislila o ,,njemu".Osecala sam se kao da ga znam godinama a zapravo ne znam ga ni minut.Ponovila je pitanje i dozivala me nekoliko puta dok se potpuno nisam osvrnula i ,,vratila" u javu.Ponovo je ponovila pitanje koje je glasilo ustvari jako jednostavno,koje meni nije bilo jednastavno,u ostalom nema veze,da nastavim.Pitala me je da li je sve u redu,na sta sam ja odgovorila ,,Da,valjda,kao".Samo mi je rekla da se smirim i ne pravim veliku dramu,ma bilo sta da se desilo,jer nije vredno mojih suza,sto je ustvari bilo i na neki nacin tacno.Tina je uvek brinula za mene,volela me je.I ja sam nju.Kao drugaricu naravno.

Zvono se oglasilo,i svi smo usli na sledeci cas.Profesor matematike je rekao da imamo novog ucenika.Nisam se nesto puno obradovala,jer sam mislila na decka iz hodnika,i u jednom trenutku kao da sam sanjala,stvorio se bas,ali bas on.Gledala sam ga i pazljivo slusala dok se predstavljao celom odeljenju.Zvao se Andrej.Bio je savrsen.(I tada dok sam ga gledala,nisam obracala paznju ninakoga drugog,bio je dovoljan samo on).Toliko sam balavila za njim da nisam ni primetila da cas vec uveliko traje i da je profesor ispredavao vec pola lekcije.Vreme mi je prolazilo tako sporo,znate ono kad ste bolesni I nije vam ni do cega,a cekate na red u bolnici gde nemate zakazano?E bas mi je tako proteklo vreme.

Vratila sam se kuci i bacila na krevet I zaspala.Probudila sam se oko 8 uvece uz necije kucanje na vrata.To je bila neka nepoznata devojka.Pitala sam,,Sta hoces",bila sam u fazonu samo me se mani,spava mi se.Nista nije pricala.Samo je usla bez mog odobrenja.Sela je na krevet i pocela da prica ,,Znam da ti se svidja moj brat,videla sam kako ga gledas,a videla sam kako I on tebe gleda..."
Gledala sam je zbunjeno neko vreme.
Ne znam sta da kazem...prvi put ga vidim...kao i nju...
,,Izvini stvarno zbog ovog upada,ali sam jednostavno morala da ti kazem...Znam i da se ti njemu svidjas.."
Na ove reci bila sam zgromljena,kao da me je neko upucao metkom u stomak.Tako sam se osecala...
,,Hvala sto si me obavestila u svakom slucaju...Sofija,drago mi je.."
,,O da,izvini,totalno Sam zaboravila..Marija"
,,Hoces li nesto da popijes?"
,,Ne,hvala,zurim"
,,Dobro,ispraticu te"
,,Caoo!!"
,,Cao!"-je bilo poslednje sto sam rekla
Ne znam da li sam trebala da budem srecna ili zacudjena.Bila sam zbunjena....Otisla sam da se istusiram,i da pojedem nesto pre spavanja,ali sam se onda setila da moram da ucim istoriju da bi popravila dvojku koju sam dolila na nenajavljenom testu.Jela sam krofne koje sam pri vracanju iz skole kupila u pekari,dok sam ucila...

Ostala sam do kasno,bilo je oko 3 ujutru kada sam sve zavrsila.Legla sam i pogledala na telefonu(u rasporedu)od koliko sutra imam casove.Morala sam da se probudim bar u 10 da bih stigla da doruckujem i spremim se do 1.Zaspala sam...Sanjala sam kako smo Andrej i ja na travi,lezimo jedno pored drugog I gledamo u zvezde.Polako smo se priblizavali jedno drugom,kada je naravno zazvonio alarm.

Dok sam doruckovala bajate krofne od sinoc,razmisljala sam o snu...Kada mi je odjednom stigla poruka,a na ekranu je pisalo Andrej......

               

                      Uskoro 2.deo