Postao mi je sve više simpatičniji, ali naravno nije mogao da mi se svidi odma prvi dan kad sam ga upoznala. Svidelo mi se kako je bio opušten sa mnom, kako je bacao neke glupe, ali u isto vreme i smešne fore.
Sve vreme je pokušavao da sedi što bliže meni, gurkajući svoju nogu na moju i govoreći kako nema mesta od mene. Ja kraj njega nisam mogla da prestanem da se smejem, u svakom novom momentu bila sam sve više
opuštenija i primetila sam da se i njemu to dopada. Prošlo je oko skoro sat vremena kako je Helena otišla da isprati Slobodana i u tom momentu mi je bilo i više nego drago što je Stefan naišao. Od momenta
kako se vratila sedeli smo još neko kratko vreme i krenuli kući jer je bilo oko 3 sata ujutru. To je bilo prvi put u mom životu da sam ostala tako dugo napolju i to je još samo jedna stvar zbog koje pamtim to veče.
Helena, Stefan i ja smo krenuli u istom pravcu, jer smo živeli u istom kraju. Pozdravili smo se sa Leonom i Nikolajem i krenuli kući. Na putu ka kući Heleni i meni je sinula jedna ideja. Pomislile smo kako pošto se dugo nismo
videle da ja spavam kod nje. Naravno mojoj mami kao ni njenoj to nije predstavljalo nikakav problem. Stefan nas je dopratio i otišao kući. Sutradan me je Helena pitala da idem na kupanje sa njima, ali pošto
ih ja nisam znala baš tako dobro kao ona, pitala sam je da li Stefan može da ide sa nama. Rekla je da to nije nikakav problem, pa sam ga nazvala i pitala. Odmah je pristao i ja sam iz ne znam kog razloga bila baš srećna što ću ih
opet sve videti. Otišla sam kuči da se spremim i sačekala Helenu i Stefana da me pokupe pa da krenemo. Helena je mene vozila na kormanu od njenog bicikla, jer je moj bio pokvaren, a ja sam Stefanu
dala moje rolere. I tako smo mi krenuli na kupanje. Bilo je pretoplo napolju i Helena je jedva okretala pedale ne biciklu, pa sam ja sišla i ostatak puta smo prepešačile. Kad smo stigli bili smo prvi
koji su došli, pa smo se spustili dole do vode da se pokvasimo i sačekamo ostale. Kroz nekih 15 minuta niz nizbrdicu su se biciklovima spuštali Slobodan, Darko i Ivana. Kad su se raspakovali spustili su se do nas.
Darko i Ivana su bili zajedno i oboje su mi bili simpatični samo dosta povučeniji za razliku od ostalih. U međuvremenu sam pitala Slobodana da li će Leon i Nikolaj doći i on mi je rekao da oće ali će malo kasniti.
Ne mogu da vam objasnim kakvu vrstu emocije sam imala kada mi je to rekao. Bila sam srećna na čudan način jer će on doći. Njih dvoica pored Slobodana su mi ostavili najbolji utisak, valjda zato što su
likovi za sprdnju. Kad sam krenula gore do peškira učinilo mi se sa desne strane da sam videla dva bicikla kako se spuštaju do kupališta. Nisam pogrešila, to su bila njih dvoica. Osmeh mi se razvukao po licu,
ali sam nastavila ka peškirima. Parkirali su bajseve i popeli se gore. Ja sam im se javila, pa su se potom svi popeli gore i pozdravili se sa njima. Nikolaj od kako je došao često je dolazio do mene kako bi pričao sa mnom.
U jednom momentu je uzeo nečiji telefon i slikao se dok je sedeo kraj mene, a ja sam se nagnula u desnu stranu kako ne bih završila na slici. Zvali su me da se slikam ali ja sam odbila, nikad neću prežaliti
što se nisam i ja slikala, slike su mi najdraže uspomene. Posle smo se zezali i glupirali i bilo je super, uzimao je moje rolere i nije hteo da mi ih vrati. Jedan je spakovao u svoju torbu a drugi uzeo u ruku.
Predpostavljam da mu se dopalo to što sam bez prestanka išla za njim i govorila mu da mi vrati rolere, jer ipak ko ne voli kada dobija svu pažnju. Krenuli smo kuči bilo je oko pola 8. Stefana je vozio Leon,
Helena je vozila mene, a jedan moj roler je bio kod mene u torbi dok je drugi bio kod NIkolaja u rukama. Svi su išli bajsevima ispred mene i Helene, jer je njoj bilo dosta teško mene da vozi.
Kad smo prestigli Nikolaja koji je stao kako bi nekome napisao poruku, meni je skliznula papuča sa noge i viknula sam Heleni da stane. Kako ne bih išla po kamenju bosa rekla sam Nikolaju da mi ode po
papuču, ali pošto se vukao i trebalo mu je 100 godina, onda sam ja sišla sa bicikla i otišla sama po nju. Kad sam je obula bila sam kraj njega pa me je pitao da li želim da me on vozi jer je Heleni teško.
Ja sam ga odbila, jer ne volim da se vozim na kormanu pogotovo ne sa nekim kome ne verujem, a njega sam znala tek jedan dan. Odlučili smo da ćemo do kuće da idemo peške, moja kuća je bila najbliža kupalištu.
Ceo put Nikolaj je hodao kraj mene i pričao sa mnom. Kao i dan pre tog bacao neke glupe fore, pa sam se ja smejala. Sve više sam ga zagledala i primećivala koliko je ustvari lep. Nisam još ni jednom
spomenula da je visok 197 cm, nije baš mršav, ali nije ni debeo, nešto između. U jednom momentu smo bili toliko blizu da kada sam se okrenula ka njemu i podigla glavu da ga pogledam, jer sam ja visoka
167 cm, on je u tom momentu spustio glavu i bili smo veoma blizu licima. Srce mi je zaigralo i osmeh mi se stvorio na licu. Na kraju te ulice čekali su nas Leon i Stefan, a ostali su otišli kući.
Odpratili smo prvo Stefana da se presvuče i napravili krug do jedne raskrsnice. Tu smo trebali da se raziđemo, ali umesto da su Leon i Nikolaj otišli u Heleninom pravcu oni su insistirali da mene odprate bez obzira
što je Stefan išao sa mnom. Pozdravili smo se sa Helenom i krenuli ka mojoj kući. Trebalo nam je svega 5 minuta do moje kuće. Kad sam krenula da ulazim Nikolaj je rekao da se nisam pozdravila sa njima i ja sam
mu prišla i zagrlila ga. Krenula sam da ga pustim kako bih se pozdravila i sa Leonom, ali moje ruke kad su krenule da ga puštaju njegove nisu mene. Pa sam ga ponovo zagrlila, osećaj je bio jako čudan, a iznutra sam
gorela. Kad me je pustio pozdravila sam se sa Leonom i ušla sa Stefanom u kuću. Kad smo Stefan i ja ostali sami pitao me je da li se to njemu samo čini ili se ja sviđam Nikolaju. Ja sam spustila glavu, nasmejala se i rekla
ma nema šanse.
YOU ARE READING
Samo ti
RomanceElena, devojka koja ni bubu ne bi zgazila i Nikolaj koji bi uništio sve što mu se nađe na putu. Naišli su jedno na drugo i u prvom pogledu sve je bilo jasno. Znala je da nema nazad i da je pala na tog plavog Rusa, prvi put ne svojom voljom.
